DUŠKO, DUŠKO, PRAVO, PRAVCATO SI MUŠKO

Bor, 12. decembar

Kozerija na naš, tipično borski način

Autor: Ž. P.

Ukoliko niste znali da se beli lav, onaj koga nemaju ni najveće evropske prestonice, zove Duško ( znači da je muškarac sto posto) i da se odaziva na spominjanje tog velikog imena u našem rodu, onda je vreme da Vam i ta informacija bude na dlanu. Duško će u bliskoj budućnosti dobiti susede u  slonu i žirafi, borski zoo-vrt imaće, tog trenutka, ukupno 62 životnije s gotovo svih kontinenata. Postaćemo zoološka velesila u Srbiji bez Beograda. Da li se Duško privikao na borsku, politički hladnjikavu, a komunalno uzavrelu sredinu, pitanje o kojem će se tek besediti najverovatnije u najbližoj mesnoj zajednici ili na sastanku Mlađinih udruženih građana koji i nemaju skupove, jer sve se odlučuje u najužem i najsigurnijem po narod,  krugu. Mesto za Duška i ostale životinjske careve i carice, slugane i sluge, celu kamarilu, i nije tako loše. Brestovačka banja, negdanje središte malog, simpatičnog zoo-stecišta, i nije mogla da prihvati bele i ostale lavove i majmune, medvede, šakale, itd. jer je Banja davno, još 2002. godine, uspešno privatizovana. Jedina u Srbiji. Banja je tako lepo prodata da ni pedalj zemlje nema u vlasništvu države iliti Opštine, ponajmanje RTB-a. Čak i stepenik u Domu odmora nije basenski, ni narodni. Sve je to gazde iz Jagodine, egzotičnog grada koji isto tako ima zoo-vrt i koji je turistički dragulj siromašne, poharane i izbezumljene zemlje Srbije, zemlje koju će zoo-vrtovi podići na pijedestal najurbanije kulture i svakog drugog napretka i procvata. Ne, da se razumemo, nije loše imati takav kutak, ali koliko će taj biser da sjaji, to ne verujem da zna i idejni stvoritelj njegov. Blago(je) će to prokomentarisati u svom prepoznatljivom, emotivnom stilu, ali to i nije više bitno. Verujte, vrtić će trajati dok izbori ne prođu, a onda će početi natezanje sa izdržavanjem halapljivih slonova, žirafa, pa i našeg već omiljenog, hiljadu odsto belog Duška.

Da ne bi čitaocima ostali dužni, još jedna prinova stiže u Bor. Uskoro bi trebalo da se dovezu i dva vrana ata ( konja) iz grada na Savi, drevnog Šapca. Čiji će to tek biti poklon. Imaju mačvani lepih konja ( među najpoznatijim odgajivačima je porodica Šainović), nije problem da ih podare Boru, gradu koji ne zaboravlja ničiju dobrotu, pa ni onu iz čuvenog Savacijuma. Šta su dva konja za jedan takav grad koji je i Beogradu bio glava.

Lako je Vuku Bojoviću da časti sa “viškom” divljih životinja, lako je i Dušanu, teško je nama koji gledamo belo u sutrašnjicu bez EU i KiM, i ko zna bez koga i čega još…

No, jedno je izvesno: Duško je muško. I kad nas gleda u oči, značajno, mudro, iskreno nas gleda.  Samo nas gleda…

Share

Ostavite odgovor