U BORU NEMA ZIME (KRIZE)

Bor, 21. decembar

Pao je prvi sneg, idilična slika grada bakra, iako još nije u svom sjaju, biće za novogodišnje praznike ista ili slična svetskim prestonicama, sve će da šljašti, kao da krize nema, niti će je biti

Autor: Ž.P.

I definitivno: Zdravko Čolić, posle Zaječara i Beča (i neodlaska u Makedoniju zbog preskupog koncerta), dolazi u Bor, grad bakra i rudara, grad koji cveta i sija na sve strane (po lokalnim medijima i izjavama pojedinih političara), toliko jako da  su danas, u sred bela dana, “gorele” sve sijalice u gradskom parku. Kakva štednja, kakva kriza? Ispred Doma kulture, tek što je fontana “odblokirana” antifrizom, pojavili su se ogromni kamioni sa montažnim kućicama i spravama za ulepšavanje i sigurniji nastup, već vremešnog, Zdravka Čolića. Kobajagi on neće puno koštati, biće tu i nekakve TV stanice da spasu golemi ceh (ajd da im se poveruje, mada je to teško izvodljivo), biće i novogodišnjeg, veličanstvenog vatrometa, klizanja, malo pića i puno, puno srećnih trenutaka u zemlji koja na velika zvona najavljuje ekonomsku krizu. Moralna kriza je već zahvatila svaki kutak drage nam otadžbine. Sve se sprema ne samo za Novu 2012., nego i – proleće. Jer, na proleće su izbori. Plato ispred Doma kulture, tako se priča, biće u cveću i išaran suncobranima. Za jedno sto stolova sedeće, u najgizdavijoj bašti u regionu, mnogi od onih 6 i po hiljada nezaposlenih. Biće i onih 5.000, možda i više radnika RTB-a, kombinata koji se stalno popunjava iako je u restruktuiranju, sa lepim platama i još ponekim privilegijama. Oni prvi, i najpouzdaniji, moraju da budu spremni i orni za predstojeća birališta.

Da ne duljimo: zar nam je doista potreban toliki, za ove prilike, luksuz. Zar oni koji imaju pare ne mogu da odu u Brestovačku banju i “Albo”, pa i podalje, na planine, u egzotičnija mesta. Oni neka se odmaraju i zabavljaju, neka nas ostave na miru da u svom slatkom domu gledamo TV i budemo zadovoljni. Zar se ovde, u nekada garavom Boru (danas je okrečen u razne boje), ne oseća ili ne očekuje siromaštvo veće od dosadašnjeg. Cela Evropa drhti zbog dugova i ekonomske posustalosti, jedino se mi pravimo snažnim i nepokolebljivim. Neće nam fontana sa antifrizom u sred zime, snega i leda, ni Čoline ostarele pesmice, pomoći da bude bolje i vedrije. To je sigurno. Zašto se ne prizovemo pameti i započnemo štednju i pogledamao se u oči gde se i kako troše toliki krediti, kako teče proizvodnja u RTB i šire, kako ćemo izgurati ovu i naredne besplodne godine, odakle ćemo plaćati komunalije kad se stegne kaiš. Kome mi to turamo pare u džepove bez veće potrebe. Ceo svet je u ekonomskom šoku, svako gleda da se smiri i umiri u neraspoloženju koje kuca na vrata. Samo mi ovde, u ovom gradu, imamo para za sve i svašta, i baš nas briga. Ne može nam niko ništa … pa, po toj logici, možemo i da radimo šta nam je volja. Ne mi, građani i siromašni narod, nego moćni, nezasiti, sujetni i neobuzdani, moćni direktori i političari. U Boru ih nema puno, ali jedan takav, izgleda, više “vredi” nego svi mi ostali. Žalosno, do Boga žalosno. Kad se prenemo, biće kasno, ali mi smo takvi kakvi jesmo. Dokle?

Ovaj grad i opština, građani, hoće kvalitetnije informacije o gradnji topionice, o fabrici strujomera na Slatinskom putu koja je odavno trebalo da počne sa radom, o privatizovanom Belorečkom peščaru, o Čoka Marinu  i tenderima, o sprezi privatnog i društvenog sektora, o medijskom mraku, o… Jer – u Boru kao da nema zime. O krizi, neverovatno je, još malo ko razmišlja. Sem one nezaposlene, mlađane sirotinje i oronulih pedesetogodišnjaka što su im fabrike rasporodali a njih ostavili na ulici.I Bor je prepun takvih, i još težih slučajeva. Neće im pomoći ni jedna Nova godina, ni jedna  pesma, Čolina ponajmanje! Čemu sve ovo vodi? Od januara iduće godine počinje novi ciklus “Bele lađe” na čelu sa ( i… borskim) Šojićem, možda ćemo u toj pustolovini naći odgovor…?

Share

Ostavite odgovor