SOKOBANJA: DODJEŠ STAR, ODEŠ MLAD

Bor, Sokobanja, 22.decembar

Sokobanja ima najdužu tradiciju zdravstvenog turizma, lečila je Rimljane i Miloša Obrenovića, Andrića, Nušića… Ovde su najveće rezerve mrkog uglja i najviše lekovitog bilja

Foto: B. Filipović

Turizam je za Sokobanjčane najznačajnija delatnost. Već iduće godine ova stara banja ispod Ozrena i Rtnja obeležiće 175 godina zdravstvenog turizma i 120 godina od rođenja nobelovcaIve Andrića, koji je ovde često svraćao. A biće to prilika i za podsećanje na to kako su ovde na lečenje dolazili i rimski legionari, i Miloš Obrenović, njen prvi obnovitelj, i mnogi znameniti Srbi 19. i 20. veka. I Stevan Sremac (tu je i umro), i Branislav Nušić, čija se izreka „Sokobanja, Soko grad, dođeš mator, odeš mlad“ pamti i danas. A pamte se i izvanredni hvalospevni napisi Isidore Sekulić o sokobanjskoj blagotvornoj vodi i vazduhu.

Za predsednika sokobanjske opštine Dimitrija Lukića sve što se događalo ove godine je veoma značajno za turizam, jer on čini više od trećine društvenog proizvoda. Sokobanja je dobila zabavni akvapark, sportsku halu, dečji vrtić, više desetina kilometara uređenih lokalnih puteva. Gradi se i velnes centar sa lekovitom vodom u tri bazena. Tako će se, kaže Lukić, već iduće godine proširiti turistička ponuda. Pored zdravstvenog, bujaju i omladinski, sportski i kongresni turizam. U ovogodišnjoj turističkoj sezoni bilo je 16 odsto više gostiju nego minule godine. U tome je Sokobanja u mrtvoj trci s Vrnjačkom Banjom. Blagotvorni gas radon u lekovitoj vodi Sokobanje osvežava i leči umorna i bolesna pluća. To najviše privlači. I patina tradicije, i hvalospevi poznatih koji su ovde nalazili leka i umetničku inspiraciju.

Lukić navodi da se u Sokobanju ove godine iz državne kase slilo 250 miliona dinara. Za malu opštinu koja ima nešto manje od 17.000 stanovnika i njen mali ovogodišnji budžet od 270 miliona dinara to je značajna pomoć.

Sokobanjski predsednik kaže da je zahvaljujući tome što je ovdašnji turizam prilagodljiv Sokobanja odolela pogubnom uticaju i zamkama tradicije. Turizam je ovde bio utočište za sve one koji su posle 2000. godine ostali bez posla u ovdašnjim ispostavama velikih okolnih privrednih sistema. Tada su opustele i hale niškog „Niteksa“, zaječarskog „Kristala“, ugasio se i pogon Borskog kombinata bakra („14. avgust“) za proizvodnju ukrasa i predmeta domaće radinosti. Propali su i poljoprivredni kombinati „Slemen“ i „Trebič“, u sastavu kombinata iz Niša i Beograda.

Direktor sokobanjske Organizacije za turizam, kulturu i sport Bratislav Majkić podsetio je nedavno predsednika opštine da je 1999. godina, u vreme bombardovanja, bila jedna od najposećenijih u poslednje dve decenije. Mnogi su procenili tada da je ovo mesto sigurnije od drugih. Zahvalni za sigurno utočište u velikoj nevolji, nastavili su da dolaze u Sokobanju. Utočište je ovde u ratno doba 1942. godine našao i Ivo Andrić, i kasnije zapisao kako je tada u Sokobanji počeo da piše svoj roman „Na Drini ćuprija“. Banju je 1914. i 1915. godine posećivala i Isidora Sekulić.

Sokobanjski predsednik u razvojne resurse ubraja i velike poljoprivredne potencijale zdrave hrane i lekovitog bilja (ubira ga i prerađuje preduzeće „Adonis“), i potencijale kvalitetnog mrkog uglja. Direktor rudnika „Soko“ Ilija Knežević, govoreći o najuspešnijem podzemnom ugljenokopu u Srbiji, kaže da zapošljava 600 rudara iz Sokobanje, Knjaževca i Aleksinca. Sokobanjski ugljeni basen (sa podzemnom eksploatacijom) bez premca je u Srbiji. Ovde se već deset godina ulaže u otvaranje nove  velike jame vredne oko 30 miliona evra. Kad bude završena, u naredne tri do pet godina, sadašnja proizvodnja od 150.000 tona biće udvostručena u sledećih 50 godina. Ali, posla će u ovom basenu biti i u narednom veku jer je utvrđena rezerva od 50 miliona tona uglja, a istražena je tek desetina ovog basena. Ispred „Sokola“ su godinama najduži redovi onih koji ovde traže posao pošto ovaj rudnik posluje uspešnije i sigurnije od drugih u Srbiji.

Predsednik Lukić nas je obavestio da je u toku i priprema projekta za kraće i efikasnije povezivanje Sokobanje sa autoputem na koridoru broj deset, preko atara opštine Ražanj. Put će za 20 kilometara biti kraći od postojećeg, zakrčenijeg, kroz prenaseljeni Aleksinac, pored Bovanskog jezera. Potreban je mali ulog za samo kilometar i po nove trase, a put će biti građen parama NIP-a kao međuregionalni projekat od značaja za Sokobanju, Ražanj, Beograd i Knjaževac.

Do kraja ove godine treba da bude završeno i formiranje Regionalne turističke organizacije koja treba da objedini turističku ponudu 15 opština Zaječarskog, Borskog i Pirotskog okruga. Sokobanja u tome vidi izuzetnu priliku za razvoj svog turizma i više gostiju, objavljeno u Politici 19.12.2011, Stojan Todorović.

Podina za uživanje

Sokobanja – Sportsko-rekreativni centar Podina u Sokobanji dobio je krajem ovogodišnje turističke sezone izuzetan akvapark na površini od 16.000 kvadratnih metara. Za kratko vreme, od početka aprila do početka oktobra, sagrađen je zabavni kompleks otvorenih bazena za odrasle i decu, sa toboganima, koji može da primi i 3.000 posetilaca.

Sokobanjski turistički poslenici kažu da je ulog od 134 miliona dinara (ulagači su Ministarstvo životne sredine, Fond za razvoj RS i sokobanjska opština) nesrazmerno mali prema značaju koji će imati u poboljšanju turističke ponude. Sa babama i dedama, koji će tražiti leka svojim boljkama u zatvorenim bazenima sokobanjskih lečilišta, dolaziće i njihovi unuci skloni uživanju u popularnim atrakcijama na savremenim kupalištima.

Apartman nobelovca Andrića

I apartman nobelovca Ive Andrića (broj 144) u sokobanjskom hotelu „Moravica“ obeležio je nedavno, u novom ruhu, 50 godina od dodele Nobelove nagrade našem književniku Ivi Andriću 1961. godine. U taj hotel, jedini u to vreme u Sokobanji (i sada u vlasništvu Kazneno-popravnog doma u Sremskoj Mitrovici), Andrić je prvi put posle rata stigao 1971. godine i u njega uvek rado dolazio, najmanje dva puta godišnje, sve do smrti.

Zajedno sa holom apartman sada čini jedinstven memorijalni kompleks, opremljen je u autentičnom duhu onog vremena, i sa stvarima kojima se Andrić u ono doba.

 

Share

Ostavite odgovor