Ima li pritisaka na odbornike

Pred sutrašnju sednicu Skupštine opštine Bor

Od kada je Blagoje Spaskovski, pre četiiri godine, odlukom Vlade Srbije, došao na mesto generalnog direktora RTB Bor do danas vlada mali rat između kombinata bakra i Instituta za rudarstvo i metalurgiju. Iako su  obe firme uglavnom u državnom vlasništvu, rukovodiocima ne smeta da se prepucavaju i javno, da se nepodnose  i što je najgore ne sarađuju za opštu dobrobit. RTB je gro poslova povervao jednoj privatnoj firmi u Boru i Rudarskom fakultetu u Beogradu, dok borski Institut obilazi okolne države i muku muči da obezbedi kakav-takav ugovor.  Iz Instituta su pisali i minsitru Oliveru Duliću, žalili se i Borisu Tadiću, kom sve nisu, ukazivali na propuste i greške u poslvnoj politici RTB-a, ali i na konkretne nedostatke i zaobilaženje istine kod nekih projekata i radova u rudarstvu i metalurgiji. Oni su ubeđeni da će nova topionica i Fabrika sumporne kisline, kad budu završene, stajati najmanje 400, a ne projektovanih 175 miliona evra, podsećali su i na loše starne eksploatacije rude zlata u Čoka Marinu, na malu izdašnost bakra na lokalcijama kriveljskog atara i rudnog tela T, na preuveličavanja i bespotreban marketing, politizuaciju svega i svačega, pogotovu u predizbornim kampanjama. U RTB su uzvraćali, i uzvraćaju, na svojstven način: nedavanjem poslova i raznim zavrzlamama. Sad je došla i sudbonosna sednica Skupštine opštine na kojoj će odbornici odlučivati o konverziji potraživanja Opštine Bor u svoj kapital dela imovine Instituta za rudarstvo i metalurgiju. Reč ju o 230 miliona dinara ili 30 odsto kapitala. Prema nepotvrđenim informacijama, za takvu, logičnu odluku obezbeđen je odbornička većina, mada se od jutros šapuće i o drugoj mogućnosti – da se predlog neizglasa. U tom slučaju, Institut bi, po slovu zakona, otišao u nemalu finansijsku dubiozu i – stečaj. To opet povlači teške posledice, najverovatnije gašenje firme sa 200 zaposlenih, mada je, po nekim mišljenjima, moguće i da neko preuzme dugove i praktično kupiti firmu, a to bi mogao da bude upravo RTB. Institut je nekada i bio u sklopu RTB-a. Dakle, tu bi se negde završio ovaj nemili deo priče i malog rata između velikih šefova dve važne državne kuće, po ocenama ljudi iz Instituta, na veliku štetu Instituta.

U Boru se uveliko priča da su nekim odbornicima  ponuđena zaposlenje i kojekakve privilegije samo da glasaju protiv interesa Instituta. U Institutu su nam rekli da su juče pojedini odbornici iz jedne nove političke grupacije bili i na sistematskom pregledu zbog zaposlenja. Naravno, pretpostavlja se zaposlenja u RTB. Da li je to tačno ili nije pokazaće se već sutra na sednici SO.

Najzad, u Institutu ne poriču dug državi koji bi po ne tako davnoj odluci Vlade Srbije (uopšte takva dugovanja), uz validnu odluku odbornika SO Bor, bio konvertovan u kapital lokalne samouprave. Oni još dodaju: u vreme kada je nastao dug za  neplaćene poreze i doprinose početkom devedesetih godina predsednik Upravnog odbora tadašnjeg Instituta za bakar bio je, niko drugi, do aktuelni direktor RTB-a Bor, Blagoje Sapskovski. Cela priča je, dakako, zanimljiva, a najbolje bi bilo da nova državna vlast preduzeme najhitnije korake i uredi odnose između ove dve svoje ( čitaj:državne) firme. Zbog obostrene i opšte koristi.

Share

Ostavite odgovor