Zelena, zelena pijaca grada mog

Bor, 26. jul

Bor se gradi i ulepšava, pijaca ga ruži…

Autor: B.F.

Bor je jedan od retkih naših gradova sa neuređenom, pa i zapuštenom zelenom pijacom  lociranom u najgorem mogućem krajoliku, ispod industrijskih dimnjaka. U gradu Boru dosta se toga promenilo: od rudarske kasabe i radničke male varoši dostiglo se do savremenog grada. Jedino su Tuzla i Bor u bivšoj, velikoj „Jugi“ od rudarskih naselja narasli u gradove sa zavidnom infrastrukturom. Bor decenijama ima samo jednu zelenu pijacu,  i ona nije puno menjala svoj lik, niti širila namenu. Ostalo je sve po starom, sem nekadašnje kafane i pekare u Staroj tržnici ( taj ambijent više ne postoji, sad je valjda tamo kineska radnja), malo se šta izmenilo nabolje. A bila je to nekada velika i moderna pijačna zgrada sa oplemenjenom okolinom kakvu je malo gradova u zemlji posedovalo ( isto kao i  bioskop „Zvezda“, Železnička stanica, Nova tržnica). Danas krov tog ( arhitektonski posmatrano) zdanja prokišnjava, unutrašnjost je neugledna, napolju su gotovo uništene tezge i ne liče na prodajno mesto, betonska podloga  je ispucala, WC je zatvoren, nema veterinara, uvek tople i hladne vode ( prema Pravilniku)… Pijacom od pre dve-tri godine, otkako je propala privatizacija ( nije trebalo ni da je bude !), gazduje preduzeće Centroistok ( ostatak bivšeg stabilnog i cenjenog  Centroistoka) sa vlasničkim udelom Opštine Bor od blizu 24 odsto.

-Povodom komentara o lošem radu i nedaćama na pijaci, tačno je da zgrada propada i da treba menjati krov. Mi smo postavili 28 kvadrata pločica i stakla na polupanim prozorima, uredili smo i salu sireva, dva puta nedeljno peremo i svakodnevno čistimo ceo prostor.  Da se bolje radi i otklone nedostaci morala bi Opština da se postara i investira, jer drugog izlaza nema-poručila je direktorka Centroistoka.

Iz Opštine nema zvaničnih informacija, ali doznajemo da se reagovalo i da su i njima dozlogrdile žalbe pijačara i prodavaca. Zakupnina mesta se uredno plaća i zato  zakupci ( najviše nakupci, što je posebna priča) zahtevaju kvalitetniju  uslugu. Narod uglavnom ćuti, kupuje po visokim cenama zeleniš što pre bežeći kući. Jer, za zadržavanje nema razloga, nema propratnih sadržaja i kompletnijih usluga, sve se pretvorilo u buvljak i haos o koji  se, bar tako izgleda, spotiču bukvalno svi. Nema ni snažnijih incijativa da se nešto korenitije promeni i Bor dobije pijac kakav zaslužuje. Čak su, doznajemo prodati mokri čvor i službene kancelarije. Izgubljeni su i neki važni sudski procesi protiv bivšeg gazde „Mlinolupa“ i sad i to mora da se plati.

Propao je pokušaj početkom devedesetih da se u NGC kod sadašnjeg puta za Nikoličevo napravi još jedna zelena pijaca, jer grad se širio, a pijačnih lokacija nije bilo, sem te bogomdane ispred topioničke kapije. Podignuta je, pre tri-četiri godine, mala pijaca u drugom delu NGC čiji je vlasnik Komunalno preduzeće. Tamo se svkadnevno pere i čisti, ceo ograđeni prostor lepo izgleda. Šta to vredi kad je malo i prodavaca i kupaca. A kako će ih i biti kad inspekcija dozvoljava divlju pijacu od zgrade Kocka do Doma zdravlja. Naočigled svih na tom prometnom trotoaru, bez higijenskih i bilo kakvih uslova, cveta trgovina. Kao da inspekcijske i ostale službe ne postoje.

I sad predlog: ne tako davno rodila se ideja da dvorište i zgrada „Zastave“, sad je tu u jednom delu „Ideja“, nikne nova, velika i savremena pijaca, a da se ova ispod dimnjaka i trovanja sumpordioksidom i prašinom – zatovri za sva vremena. Pokušaj nije uspeo, usprotivili su se gradski oci. Oni znaju zbog čega. Danas nema takve lokacije, ali zaštoo se ne bi razmislilo o „Kapiji Bora“. I u vazda većim gradovima od Bora zelene pijace su pod jednim krovom. To što je već objavljen oglas o izdavanju lokala u „Kapiji“ nije smetnja, čak je i bolje. Na zelenim pijacama i treba da se prodaje još ponešto ne samao zeleniš. I okolina „Kapije“ može da posluži za još neke korisne sadržaje. Preko puta „Kapije“ je privremeni park, a mogao bi da bude parking. Tek kako bi se onda narod okupljao u tom delu grada gde je i hotel Albo, veličanstveni Sportski centar  sa bezaenima i svojim prodajnim prostorom, te Dom zdravlja. U tom slučaju moglo bi da se, recimo za Opšptinski sud ( godinama radi u nueslovnim i tuđim prostorijama) iskoristi odavno napušteno zdanje Instituta. A stari deo, gde je danas silom prilika pijac, mogao bi da se uredi i posluži za auto pijacu, salone razne robe, prodajne centre, zanatske radnje… Moglo bi i još ko zna šta sve vredno samo kad bi bilo više volje, razumevanja, dogovora, a manje samovolje, bahatosti, politikanstva.

Share

Ostavite odgovor