Srbi prave spomenik predsedniku Amerike

Bor, 28. jul

Meštani Idvora žele da u znak zahvalnosti podignu spomenik Vudrou Vilsonu, Predsedniku SAD od 1913-1921. godine, koji je stavio srpsku zastavu na Belu kuću

NA današnji dan pre 96 godina srpska zastava prvi i jedini put vijorila se sa Bele kuće i svih javnih zgrada u Vašingtonu. Bila je to zasluga Mihajla Pupina, velikog naučnika i najvećeg srpskog lobiste u Americi, i predsednika SAD Vudroa Vilsona. Prvi čovek Amerike želeo je da tako oda počast narodu koji se četiri godine upustio u hrabru borbu za svoju nezavisnost protiv nadmoćnog Austrougarskog carstva.

Obrazovno-istraživačko društvo „Mihajlo Pupin“ pokrenulo je inicijativu da se u Idvoru, rodnom mestu čuvenog naučnika, postavi bista Vudroa Vilsona, američkog predsednika koji je najviše učinio za interese srpskog naroda. Upravo interes našeg naroda je nit koja povezuje ovu dvojicu značajnih ljudi. Mihajlo Pupin, kao počasni konzul Srbije u SAD, uspeo je da, u jednom od najtežih perioda u istoriji naše zemlje, dobije podršku predsednika Vilsona i čitave američke javnosti.

Zahvaljujući Pupinovom uticaju, koji je u to vreme već bio ugledni naučnik i profesor na Kolumbija univerzitetu, Vilson nije pristao na odredbe Londonskog ugovora i kasnijih dogovora Saveznika kojima se od novonastale Kraljevine SHS tražilo da napravi teritorijalne ustupke Italiji, Rumuniji i Bugarskoj. Od Srbije se, prema tim dogovorima, očekivalo da Rumuniji prepusti čitav Banat uključujući i Pupinov Idvor.

– Moje rodno mesto je Idvor. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu – zapisao je Mihajlo Pupin u „Pulicerom“ nagrađenoj autobiografiji „Od pašnjaka do naučenjaka“. – Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.

Zbog toga članovi društva „Mihajlo Pupin“ i meštani Pupinovog rodnog mesta veruju da bi prijateljstvo ove dvojice ljudi trebalo obeležiti postavljanjem biste američkog predsednika u Idvoru.

– Nacionalni doprinosi Mihajla Pupina izuzetni su. Snažnim lobiranjem pružao je podršku interesima Srbije punih 30 godina – objašnjava Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednik Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“. – Upravo zbog toga, uz mnoge druge inicijative koje smo pokrenuli, a koje imaju za cilj da se sačuva Pupinovo nasleđe, stoji i naša želja da negujemo sećanja na one posebne ljude u svetu koji su interesima Srbije pružili ruku.

VILSONOV GOVOR O SRBIMA

GOTOVO nestvarno danas, na 98. godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, zvuči obraćanje predsednika SAD Vudroa Vilsona svom narodu 28. jula 1918. : U nedelju 28. ovoga meseca pada četvrta godišnjica od dana kada je divni narod srpski, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata od strane Austrougarske, bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od strane neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemenito je taj narod odgovorio – govorio je tog dana američki predsednik.

– I pošto je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio skršen. Premda nadjačani većom silom, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila je ostavila netaknutu njihovu čvrstu odlučnost da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Prikladno je da se narod SAD priseti načela za koja se Srbija viteški borila i propatila – onih istih načela za koja se zalaže i Amerika.

Share

Ostavite odgovor