Uloga Razvojne banke u pomoći privredi Jugoistočne Srbije

Bor, 4. septembar

Autor: Dr Nebojša Radmilac,

specijalista za elektronsko poslovanje

Banke su finansijske institucije koje primaju depozite od ljudi koji štede i daju pozajmice ljudima koji pozajmljuju, kojima nedostaje novac za obavljanje odredjenog posla. Ono sto razlikuje depozitne institucije od nedepozitnih je njihov izvor finansijskih sredstava – tj. aspekt odgovornosti (pasiva) njihovih bilansa stanja. Depozitne institucije uključuju komercijalne banke, štednju i zajmove, kreditne unije- finansijske posrednike sa kojima se i najčesće susrećemo u svakodnevnom zivotu.

Banke trguju na finansijskim trzistima ne samo pružajući usluge svojim korisnicima već se takodje trude da naprave profit svojim vlasnicima. Osnovno pravilo je da je uspešan finansijski sistem preduslov za ekonomski rast. Finansijski sistem utiče negativno na privredni rast ako: postoji nesigurnost vlasništva, finansijski izveštaji nisu pouzdani, država direktno kreditira preduzeća i domaćinstva i postoji kreditiranje povezanih lica.

Ekonomija kojoj nedostaju institucije da efikasno kanališe sredstva od štednje ka investicijama neće dobro raditi. Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najčešći uzroci finansijskih kriza su : nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa, rast neizvesnosti, cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano i neočekivano padaju, i još jedan od veoma važnih uzroka je bankarska panika.

Osnovni finansijski posrednici pripadaju sledećim kategorijama:

1.banke (komercijalne banke, štedne zadruge i slično),
2. ugovorne štedne institucije (osiguravajuće organizacije, penzijski fondovi itd) i
3. investicioni posrednici (investicioni fondovi, finansijske kompanije, uzajamni fondovi itd).

Država reguliše finansijska tržišta iz tri razloga: da uveća raspoložive informacije za investitore, da obezbedi zdravlje finasnijskog sistema i da unapredi kontrolu nad monetarnom politikom. U tom cilju oslanja se na propise o otkrivanju informacija, ograničenjima ko može da osnuje finansijskog posrednika, ograničenjima kakvu imovinu može posedovati finansijski posrednik, obezbeđenje sigurnosti depozita, obavezne rezerve itd.

Zašto je Jugoistočnoj Srbiji potrebna Razvojna banka ;

Pored poslovnih banaka koje gravitiraju u gradovima Jugoistočne Srbije potrebna je  jedna Razvojna banka koja bi bila oslonac, težište, zamajac i stožer privrednog razvoja.

Razvojna banka je neophodna zbog trenutno visokih troškova finansiranja i kamata koje na godišnjem nivou dostižu i do 25%, nedostatka sluha i osećaja postojećih banaka za potrebe lokalnog stanovništva, za interese malih i srednjih preduzeća, za nedostatak pregleda i dugoročnog skeniranja investicionih projekata i budućeg razvoja privrednih delatnosti na duži period. Poslovanje banaka se svodi na princip uzmi i idi. Nema praćenja korisnika usluga banke i u dobrim i lošim trenucima poslovanja. Stiče se utisak da smo tu samo kada nekome trebamo da od nas izvuče korist i ćao djaci, što bi rekli mali privrednici. Privreda traži sigurnost, razumevanje, podršku i nije sebična kao bankarstvo. Privreda daje, ali traži bližu saradnju, zahteva vreme. Nije menadžer banke samo da ubedi klijenta da uzme kredit, već i da se ponaša kao domaćin, a ne eksploatator. Klijent ima dušu i traži da se to poštuje. Zato je razvojna banka prava i jedina.
Finansijski sektor bi morao biti neraskidivo povezan s privredom, realnom ekonomijom i zbivanjima u njoj. Kakva je situacija sa privredom Jugoistočne Srbije ukratko :

Razvojna banka Jugoistočne Srbije u Nišu vidi privredni centar Srbije u malom. Na području grada posluje oko 5.000 preduzeća različitog oblika svojine i to: 3,4% društvenih, 1,4% mešovitih, 0,1% državnih, 1,4% zadružnih i 93,7% privatnih preduzeća.
Pregled preduzeća po veličini: 0,9% velikih, 1,9% srednjih i 97,2% malih preduzeća. Pregled preduzeća po delatnostima: trgovina 30,9 %, industrija 29,2 %. Na teritoriji grada posluje i 6.033 radnji od čega su 333 sa sedištem na teritoriji druge opštine.
Najveće učešće pojedinih grana u strukturi proizvodnje: proizvodnja i prerada duvana (43,1%), proizvodnja elektro-mašina i aparata (14,7%), metalo-prerađivačka delatnost (6,64%), proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda (5%) i prerada kaučuka (4,4%).
Najniže učešće u ukupnoj proizvodnji imaju grane: proizvodnja finalnih proizvoda od drveta (0,1%), proizvodnja i prerada industrijskog otpada (0,2%) i proizvodnja građevinskog materijala (0,7%). Prostora za rad Razvojne banke ima više nego što se to može zamisliti. Privreda niša i okoline žudi za finansijskim podsticajima, za praćenjem i podsticanjem kako male tako i projekata velike privrede. Rezultat svega je povećanje zaposlenosti i standarda koji zaslužuje ogromnu pažnju.

Privredna situacija u Vranju je takva da više nema alternative. Uz sadašnju stopu nezaposlenosti od 20 odsto, otvaranje  novih radnih mesta uz otvaranje novih fabrika, obnavljanje i razvoj starih postrojenja, uređenje industrijske zone za nove investitore, ubrzane aktivnosti na razvijanju slobodne carinske zone i stvaranje uslova za podsticaj privrednog razvoja su prioriteti Razvojne banke u Vranju i okolini.

Privreda Pčinjskog okruga je izvozno orjentisana. Privredni osećaj je tradicionalno prisutan tako da  Vranje ponovo, ali uz Razvojnu banku, može biti lokomotiva razvoja juga Srbije.

Pirot je svojevremeno bio centar prerađivačke industrije mlečnih proizvoda, kože, vune, drveta i industrije odeće. Imao je više grla stoke od ondašnje Kraljevine, kasnije SFR Jugoslavije. Svoju prepoznatljivost Pirot pre svega duguje pirotskom ovčijem kačkavalju, pirotskom ćilimu i danas svakako auto gumi “Tigar MH”. Razvojna banka Jugoistočne Srbije u  Pirotu svoju šansu vidi pre svega u razvoju turizma, zdrave hrane i manufakturne proizvodnje, zatim u  pružanju mogućnosti gradu da iskoristi svoj povoljan položaj i vrati svoje proizvode na evropsko i svetsko tržište. Upravo u cilju opravdanosti Razvojne banke neophodno je uložiti sredstva u razvoj malih i srednjih preduzeća koja su jedina u stanju da pokrenu zamrlu pirotsku privredu. Pirot očekuje veliku pomoć od Razvojne banke u cilju smanjenja nezapošljenosti i razvoja svojih brendova. Grad širom otvara svoja vrata svim investitorima koji žele da svoj kapital ulože u razvoj pirotske privrede i stoji im na raspolaganju kako u konsaltingu i pribavljanju neophodne dokumentacije u savremeno opremljenom uslužnom centru tako i u vidu svake druge pomoći .

Kakva je situacija sa privredom Timočke krajine i prvenstveno grad Bor kao centar privrednog razvoja Istočne Srbije.

Timočku krajinu je od davnina tresla zlatonosna groznica. Dugi niz vekova do dana današnjeg za ispiranje zlata u Timočkoj krajini zainteresovani su kako stranci iz celoga sveta tako i ovdašnji ljudi. To je recimo mnogo sigurniji posao od potrage za zakopanim blagom, koga takodje na ovim prostorima ima u izobilju. Pre Drugog svetskog rata srpske i jugoslovenske banke davale su dozvolu za ispiranje zlata, s tim što su ispirači imali obavezu da zlato prodaju banci. Prošle godine su se čule priče meštana da su nalazili zlatne grumene veličine oraha od 55 grama, i to od 22 karata. Ljudi ovde često svojom aktivnošću u traganju za zlatom reše sve svoje finansijske probleme. Za ispiranje žutog metala koriste metode koje su im preci ostavili u nasleđe, poznate još u vremenima Rima. Drveno korito napravljeno od topole ili zove opaljeno vatrom, da bi se u njemu zlato lakše razlikovalo. Takodje se koristi i sito napravljeno od drveta, koji se koristi uglavnom tamo gde zlato mora mnogo duže da se ispira. Za razliku od perioda pre Drugog svetskog rata, kada je država, tačnije banke davale dozvolu za ispiranje zlata, danas to niti ko nudi, niti ko traži. Zlato obično završava kod privatnika u Beogradu ili po Evropi.

Timočka krajina počiva na zlatu, to je činjenica. Medjutim privreda Timočke krajine obiluje raznovrsnošću i čak svetskim trendovima. Sve je više zainteresovanih stranih državljana, domaćih privrednika i najvećih svetskih institucija poput Svetske banke koji su uvideli značaj ovog dela Srbije budućeg privrednog biznis centra Istočne Evrope.

U strukturi prihoda privrede Timočke krajine dominira rudarstvo, poljoprivreda, lov, šumarstvo i vodoprivreda, zatim preradjivačka industrija, trgovina, saobraćaj, gradjevinarstvo i dr. Na području Zaječarskog i Borskog okruga industrijska proizvodnja iz godine u godinu beleži rast. Zamajac timočke privrede ostvaren je zahvaljujući povećanju proizvodnje bakra, novim nalazištima rude bakra i zlata, koji neminovno i dugoročno odslikavaju srž i okosnicu razvoja privrede Timočke krajine. Bakar na Londonskoj berzi zna da dostigne cenu i preko 10.000 dolara za tonu.
Timočka krajina predstavlja atraktivnu zonu za investiranje u različitim sektorima delatnosti, sa velikim potencijalom za razvoj. Značajnije oblasti za dalji razvoj, pa samim tim i za investicije u Timočkom regionu su:

– Rudarstvo, pre svega bakarni kompleks. Proizvodnja i prerada bakra trenutno je najznačajniji izvozni proizvod Timočke krajine. RTB Bor je rudarsko-topioničarski kompleks, jedan od najvećih i najznačajnijih proizvođača bakra i obojenih metala u centralnoj i istočnoj Evropi sa tradicijom proizvodnje od 1903. godine.

– Obnovljivi izvori električne energije. Potencijal za izgradnju vetrogeneratora i korišćenje hidro potencijala. Prema „Katastru malih hidroelektrana u Srbiji“, 70 lokacija je identifikovano u Timočkom regionu. Trenutno je u toku šest preliminarnih istraživanja vezana za izgradnju parkova energije vetra u Timočkom regionu.

– Tekstilna i industrija obuće. Ovo su jedni od najznačajnijih izvoznih artikala, sa dugom tradicijom proizvodnje i obučenom a relativno jeftinom radnom snagom.

– Gasifikacija. Povećanje učešća prirodnog gasa u zadovoljavanju energetske potražnje je dugoročni strateški cilj energetske politike Srbije a samim tim i istočne Srbije. Glavni krak „južnog toka“ će prolaziti upravo kroz Jugoistočnu Srbiju.

– Poljoprivreda. Najveće šanse su u voćarstvu, vinogradarstvu, zatim povrtarstvu i stočarstvu, kao i u primarnoj preradi ovih proizvoda. Velike površine poljoprivrednog zemljišta, niža cena u odnosu na okruženje, dobri klimatski uslovi i obučena radna snaga predstavljaju odličnu bazu za razvoj poljoprivedne proizvodnje i prateće prerađivačke industrije.

– Turizam. Mogućnosti se ogledaju u korišćenju postojećih prirodnih resursa na Dunavu, valorizaciji potencijala banjsko-termalnih voda i daljoj izgradnji zimskih centara pre svega na Staroj planini i Crnom vrhu.

Pored ovoga, oslanjajući se na tradiciju, postojanje kapaciteta i edukovane radne snage, kao i bogatih prirodnih izvora, interesantni sektori za investiranje mogu biti i nemetali, hemijska industrija, vodoprivreda i drvnopreradjivačka industrija malih i velikih kapaciteta.

Prednosti investiranja u regionu Timočke krajine već su uočile brojne renomirane firme među kojima su najznačajnije:

• Strabag AG (Austrija) vlasnik Preduzeća za puteve Zaječar AD
• Heineken (većinski vlasnik pivare Efes Zaječar),
• Alpin Group (Rusija) – Majdanpek,
• Falc East (Italija), koji proizvodi dečju obuću pod robnom markom “Naturino” u Knjaževcu,
• Dundee (Kanada) u oblasti istražnih radova u rudarstvu,
• IPM (Slovenija) – Majdanpek,
• Telefonika Kable Krakow iz Poljske, vlasnik Fabrike Kablova u Zaječaru,
• Fero Legura (Slovenija) u Majdanpeku,
• Rhein-Donau (Mešovita holandsko, rumunsko srpska firma u Kladovu),
• Eko-ki – Mešovita francusko-srpska firma (Kladovo)
• Fontegas (Mešovita Italijansko-Rumunska firma) i dr.

Timočku krajinu karakteriše relativno razvijen preduzetnički duh o čemu svedoči porast broja registrovanih privrednih društava i preduzetnika u poslednjih pet godina. Porast je zabeležen u svim vrstama vlasništva izuzev u društvenom koje se smanjuje, pre svega zbog privatizacije.Važna karakteristika regiona je i to da Timočka krajna ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Najvažnije izvozne delatnosti su vezane za eksploataciju i preradu bakra i proizvodnju odeće i obuće.

Da li treba reći koje prednosti može da ima za privredu Jugoistočne Srbije osnivanje Razvojne banke za Jugoistočnu Srbiju.

Osnovni zadatak Razvojne banke je promocija ekonomskog razvoja posebno obezbedjujući sredstva za finansiranje malih i srednjih preduzeća, da doprinese povećanju tehnološkog nivoa kao i stope zaposlenosti, daljem unapredjenju energetske efikasnosti i zaštiti životne sredine. Banka za razvoj realizuje svoje aktivnosti direktno ili uz posredovanje poslovnih banaka.

Razvojna banka ima potporu u izdvojenom budžetu Srbije za podsticajna sredstva za razvoj privrede, zatim u lokalnim budžetima opština, osnivačkom kapitalu velikih firmi i depozita prisutnih pravnih lica na terenu. Razvojna banka može da ima potporu i u matici NBS. Njen rad može da bude pod kontrolom NBS i da dejstvuje kao poslovna-komercijalna banka. Osnovni kapital za početak rada Razvojne banke je opreznih deset miliona evra koji se najmanje obezbedjuje iz depozita pravnih lica i budžeta lokalnih samouprava. Opreznih deset miliona evra, jer svaki uložen kapital mora da donese dvostruki prihod. Umnožavanje kapitala je prioritet i samo strogom kontrolom plasiranih sredstava može se podstići dugoročan i efikasan finansijski dobitak. Razvojna banka stručnim i odgovornim radom ne može imati gubitak, već ogroman dobitak na duži period. Dobitak bi se kretao u početnim godinama blizu iznosa od sto hiljada evra i linearno bi beležio rast sa jačanjem privrednog potencijala i uvećanjem depozita privrednih subjekata.

  Banka za razvoj plasira svoja sredstva po tržišnim uslovima. Primarna nadležnost razvojne banke je odgovorno upravljanje sredstvima uključujući sve učesnike na tržištu, mala i srednja preduzeća, lokalne samouprave, lokalno stanovništvo, velika preduzeća u delu finansiranja većih investicionih projekata od značaja za ukupan ekonomski razvoj Jugoistočne Srbije. Suština je u obezbedjivanju razvojnog kapitala i posredovanju izmedju korišćenja sredstava iz medjunarodnih fondova, kao i obezbedjivanju garancija za dobijanje kredita na osnovu apliciranih kreditnih zahteva.

Na izvoznom i uvoznom planu se od Razvojne banke očekuje da razvije instituciju osiguranja izvoznih i uvoznih poslova, da pospeši dalji razvoj sistema finansijskih institucija. Značajna je podrška razvoja investicija u partnerstvu sa privatnim sektorom, kao i razvoj poljoprivrede, stanogradnje, izgradnja infrastrukture i podizanja svesti gradjana da samo instrumentima planskog i funkcionalnog kapitala mogu da računaju na razvoj i prepuste sebi lični prosperitet i razvoj lokaliteta u kome žive.
Odobreni krediti, izdate garancije i drugi poslovi razvojne banke Jugoistočne Srbije moraju biti osigurani na način uobičajen u bankarskom poslovanju. Razvojna banka rizike u poslovanju mora da svede na minimum, rukovodeći se najboljim načelima bankarskog poslovanja. Poslovanjem Razvojne banke smanjio bi se rizik investiranja poslovnih banaka u realni sektor, samim tim došlo bi do pada kamatnih stopa, što bi se direktno odrazilo i na konkurentnost poslovnih banaka . Zato se kaže da bi Razvojna banka u velikoj meri preuzela ulogu Fonda za razvoj, doprinela bi i obezbedila podsticaj privrednog rasta, stabilnost finansijskog tržišta i stvaranju osnova za stabilan rast privrede u celini, stabilnost kamatnih stopa i sprečavanju pojava finansijske krize.

Preduzetnici predstavljaju osovinu lokalnog privrednog razvoja. Stoga je njihove stavove potrebno pravilno prepoznati i uzeti u obzir. Nezavisno od toga da li su organizovani na formalan ili neformalan način, preduzetnici mogu predstavljati dragocene partnere u pripremi i sprovođenju lokalne strategije razvoja.

Podrška razvoju preduzetništva predstavlja ključnu komponentu podsticanja lokalnog razvoja. Porast poslovnih aktivnosti ima potencijalno vrlo pozitivne učinke na životni standard stanovništva, uglavnom kroz porast zaposlenosti i ličnih dohodaka. Takođe, se
može očekivati porast poreskih prihoda lokalnih budžeta, koji se onda može iskoristiti za nove investicije u infrastrukturu i druge razvojne projekte.

Olakšavanje pristupa kapitalu smatra se izuzetno važnom podrškom preduzetnicima. Osnivanje trajne finansijske podrške u obliku fonda ili banke je dobar put, ali i vrlo složen, jer zahteva značajne kapacitete, pre svega, finansijske, ali i organizacijske.
Drugi oblik podrške uključuje formiranje malih kreditnih ili bespovratnih programa podrške. Ovakvi programi mogu biti vrlo uspešni ako su kriterijumi izbora projekata odgovarajući i u skladu sa lokalnim ciljevima razvoja. Slične vrste programa ponekad već postoje na regionalnom i nacionalnom nivou, pa bi u tom slučaju lokalna administracija trebalo da pruži potrebnu informacijsku i logističku podršku lokalnim preduzetnicima.

Razvojna banka je nužnost, prvi i jedini stepen održivosti i korak napred u privrednom razvoju. Banke nisu u mogućnosti da prepoznaju pravi trenutak, da osete potrošača, razviju mehanizme sprege na uzajamnoj osnovi – dobrobit za obe strane. Taj hladan odnos, stanje podredjenosti i zahteva, bez prava na lično razmišljanje i odlučivanje dovode ljudski um u situaciju u kojoj je danas. Da li je prepušten samom sebi, da li za njega ima spasa. Teško je suočiti se sa finansijskom krizom, a da nema rezervnih mogućnosti, da niste u stanju da upravljate finansijskim mogućnostima.
Razvojna banka jeste alternativa. Razvojna banka je mogućnost sprečavanja totalne krize i pokušaj plivanja po površini sa tendencijom finansijske stabilnosti.
Da li je sazrelo vreme razmišljati odgovorno šta nas čeka u budućnosti. To od nas očekuju naši potomci, a ne smemo ni obrukati naše pretke. Jačanje svojih institucija je prioritet. Oslonac na sopstvene snage je takodje prioritet. Šta nam nedostaje? Ekonomska sloga i jedinstvo kroz ciljno usmeravanje raspoloživog kapitala i finansijskih sredstava – jednako finansijska stabilnost. Privreda Jugoistočne Srbije ima svoju blistavu budućnost. Ne smemo učiniti pogrešan korak i zaboraviti da je to naša obaveza, da moramo finansijski da jačamo privredu, da bi imali sigurnu i stabilnu porodicu, da bi izveli našu decu na siguran put.

Share

Ostavite odgovor