U Boru kao da je najmanje važan čovek!

Bor, 5. septembar

Autor: Milovan M. Ilić

Slušajući današnje (sednica SO) i sinoćne (TV Bor od 20 sati, gost Mirjana Antić, zamenik direktora RTB za ekonomiju) besede i zborenja o šestomesečnoj dobiti RTB-a Bor iz tekućeg poslovanja od 17 miliona dolara, povremeno zaboravljajući na sveukupni dug od blizu cele milijarde evra (zastrašujuće!), dođe čoveku da odlikuje govornike (M.Antić, B. Spaskovski, M. Živković) ili da ih predloži bar za dopisne članove SANU. Treba im skinuti kapu (i to javno ili pred lokalnim TV) i za prosečne plate od blizu 70.000 dinara. Na stranu, ostale dobrote oko uređenja grada (koliko se poštuju zakoni, to je posebno pitanje), pojedinačne ispomoći, zalaganja za bajkerski pokret i slične manifestacije, video bimove, krečenja, vatrometa, estradne nastupe, itd.

Jutros oko Maksija stariji čovek se uputio policajcu s glasnim pitanjem: – Možeš li, čoveče, pomoći da se ova naša dece više ne truju topioničkim dimom?

-Nisam nadležan, ne mogu!

-Nije nadležna, izgleda, ni menadžerska družina u RTB, jer uporno posredno ili neposredno truje narod.

-Ne znam ti ja, prijatelju, o tome govoriti…

-More, ljudi,u Boru je najmanje važan čovek. Džabe im ovi kružni tokovi i uređenja grada kad ne mislimo o najvažnijem, o čoveku, o deci.

I jeste građanin u pravu. Dotrajala topionica mora da se spreči u daljem „ubijanju“ biljnog i ostalog sveta. Odlučeno je da se izevsne količine bakra prodaju u koncentratu, da se ne tope. U Topionici se priča da gotovo nemaju vajdu opd topljenja, jer rudnici zgrću zaradu. Pa, zašto se onda, dok se ne završi novo postrojenje, ne prodaje samo sirovina ili ima i neko treće rešenje. Svemogući direktor Spaskovski stalno se hvali svojim svetski vrednim stručnjacima. Neka budu od koristi sad kad je najpotrebnije… Ovde je oko 6 i po hiljada zvanično nezaposlenih. Ima ih i više. Narodna kuhinja bi se začas trostruko uvećala samo da se nadležni dogovore „o pojedinostima“. Jeste, RTB danas bolje posluje nego pre dve i po godine. Ima pomaka u proizvodnji (nemala su ulaganja u rudarsku opremu i mehanizaciju), verovatno i smanjenju troškova, ali kad je cena koštanja te proizvodnje po toni bakra 6 i po hiljada dolara, to i nije baš za hvalu. Da li troškovi mogu da budu i manji. Da li je, kako danas na SO reče odbornik dr Predrag Balašević, dobro poslovanje i zbog rekordne cene bakra, pa kako da nije. Plaćaju se aktuelne obaveze, stare stoje a kamate se gomilaju. I krediti se gomilaju. Mirjana Antić naglašava da će se tek pri kraju investicije, u decembru 2013, pouzdano znati koliko se potrošilo za osavremenjavanje metalurških pogona, i zašto joj onda ne verovati. Istina je da RTB duguje Opštini ne samo tih 300 miliona dinara, nego je moguće i vazda više. Kad se kompletna računica okonča, onda se o tome može govoriti odgovorno i ozbiljno. Kad se štošta još sabere, dolazi se do onog građanina s početka i pitanja da li je čovek u Boru manje važan nego u ostalim mestima ili je najvažnije po svaku cenu – topiti i trovati. Baš zato otužno zvuči i današnje obraćanje Blagoja Spaskovskog, ODBORNIKA, dr Predragu Balaševiću, odborniku, s neprimerenim tonom:  – Balaševiću, ti pojma nemaš! A šta da se dr Balašević obratio kolegi Spaskovskom s pitanjem zašto mu je važnije trovanje grada nego zdravlje, ne, ne grada, nego Građana. Nego, ljudi. Naroda našeg nedužnog! Koje su te pare koje mogu opravdati takvu poslovnu politiku ili (tako je kako jeste bez obzira na neka pravdanja) menadžerski, bezdušni zanos. Doduše, dr Balašević i nije imao kome da se obrati, jer su Spaskovski i njegova „desna napredna strana“ Živković Milinko izašli napolje. Možda da iz kabineta odmarajućeg predsednika Opštine gledaju sednicu SO na TV i da se zadovoljno uveseljavaju, jer tamo sebe, niti vide, niti čuju. Lepa odbornička ponašanja da lepša biti ne mogu, samo dokle i zbog koga da nam je znati… Oni (on) grohoto vele da se u jednoj borskoj kafani sve sazna i režira. Pa, i ovaj jači po položaju, u poslednje vreme, dolazi u taj poznati objekat koji ove godine navršava 30 godina uspešnog rada i – gostoprimistva.

Share

One thought on “U Boru kao da je najmanje važan čovek!”

  1. Ja sam obična građanka koja je rodjena pod borskim dimnjakom,tu sam odrasla,osnovala sam i porodicu tu i želim da glasno podržim gospodina Spaskovskog i njegov tim u RTB-u.
    Dok je Bor tavorio bio nam je neko drugi kriv,dok su plate u tom RTB-u bile male i tad nam je neko drugi bio kriv.
    Sad je Bor živnuo (evidentno je!),plate su porasle…
    Elem,i za to nam je potreban krivac!!!
    Ja ću ipak biti običan građanin koji će pohvaliti sav boljitak koji se vidi, ako neko želi da ga vidi!
    Ne znam za tog starijeg gospodina „oko Maxija“,ali ja često budem ispred ili u Maxiju, ne vidim potrebu da mi policija rešava problem dima,oni ljudi rade svoj posao!
    Na kraju krajeva,u tom RTB-u ima dovoljno stručnjaka koji poseduju znanje i stručnost da se pobrinu da mi obični građani ipak prezivimo!!!

Ostavite odgovor