Nema uspešnih javno-privatnih partnerstava bez podrške političara i realnih projekata

Bor, Beograd, 8. novembar

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Za uspeh javno-privatnih partnerstava u Srbiji pored dobrih zakona biće potrebna i snažna podrška političara na najvišem nivou jer se pokazalo da je to jedno od ključnih pitanja na koje privatni sektor obraća pažnju kada odlučuje da li će uložiti novac u neki projekat.

Takođe, neophodno je osmisliti projekte koje lokalne samouprave mogu sebi da priušte i koji su realno ostvarivi i održivi, a jedan od bitnih uslova su i oštre kazne za one koji ne ispune dogovoreno, poručili su britanski eksperti za JPP na Trećem godišnjem samitu „Razvoj javno-privatnog partnerstva u Srbiji po modelu Velike Britanije“ koji je održan danas u hotelu Hajat u organizaciji NALED-a, USAID-a i Ambasade Velike Britanije, uz podršku Hipo Alpe Adria banke.

Javno-privatno partnerstvo stručnjaci smatraju jednim od najboljih modela za ulaganje u razvoj infrastrukture i komunalnih usluga posebno u vreme aktuelne krize jer je privatni sektor taj koji obezbeđuje finansiranje i preuzima rizik, a najčešće ima veće iskustvo i znanje za razvoj projekata u odnosu na državne organe. Povraćaj investicije obezbeđuje naplatom korišćenja nove infrastrukture i usluge ili preko nadoknade koju dobija iz državnog ili opštinskog budžeta u dogovorenom periodu, nakon čega izgrađenu infrastrukturu predaje državi u vlasništvo.

Eksperti iz Velike Britanije pozvani su u Beograd jer je njihova zemlja jedna od prvih koja je počela da primenjuje JPP i jedna je od najuspešnijih. Više od dve trećine projekata je sprovedeno na vreme i u okviru dogovorene cene, a zahvaljujući tom modelu ulaganja izgrađen je veliki broj puteva, škola, bolnica, socijalnih stanova, centara za brigu o starim osobama, pogona za reciklažu otpada, vodovoda i kanalizacije, posebno u ruralnim delovima zemlje gde nije uvek atraktivno ulagati.

– Ako okrug Hajlend u Škotskoj uspeva da iskoristi novac privatnog sektora da izgradi opštinsku infrastrukturu u udaljenim krajevima na samom rubu Evrope onda možete i vi. Potrebno je samo da probate – izjavio je Alister Kauts, profesor na Univerzitetu Edinburg Napier i bivši direktor odeljenja za JPP projekte u Veću okruga Hajlend.

On predlaže da se u početku orijentišemo na manje projekte JPP jer su kraći, manje kompleksni, ne zahtevaju velika sredstva, lakše se dolazi do korisne usluge za građane i lakše je proceniti rizike za uspeh, a mogu da budu i veoma pogodni za domaće privrednike da dobiju posao udruživanjem u konzorcijume.

Najviše problema sa JPP bilo je kod određivanja naknade privatnom partneru u periodu upravljanja infrastrukturom koju je izgradio. Brojni su primeri da je naplaćena i nekoliko puta veća suma od uložene što je dovodilo do protesta poreskih obveznika i raskidanja nepovoljnih ugovora. Problemi nastaju i zbog loše procene održivosti projekta ili nezadovoljavajućeg kvaliteta što za posledicu ima sporove države i partnera.

– Nema nikakve sumnje da su potrebe Srbije za boljom infrastrukturom i komunalnim uslugama velike i da ćemo morati puno da investiramo u narednim godinama. U našoj ekonomskoj situaciji koju karakteriše visok nivo javnog duga, JPP je dobar model ulaganja jer ne zahteva početno zaduživanje. Međutim, ono na šta je potrebno da posebno obratimo pažnju jeste da za novac koji ćemo kasnije vratiti privatnom partneru dobijemo kvalitetnu infrastrukturu ili uslugu, kao i da ne dozvolimo da rizik bude prebačen na državu ili lokalnu samoupravu – izjavio je potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Toplica Spasojević.

Svoja iskustva sa JPP projektima učesnicima samita preneli su predstavnici vodećih britanskih konsultantskih i građevinskih kompanija poput Mejs internešnela, Mot Mekdonalda, Grant Torntona, Harisons solisitorsa, Global interkontinental jutilitiza i GIG-a.

Share

Ostavite odgovor