U penziju po starom

Bor, Beograd, 16. novembar

Država za sada ne planira pooštravanje uslova za odlazak zaposlenih u penziju, ali je ona mnogima nedostižna. Ključ je bolja naplata doprinosa, a ne teži uslovi, pišu Novosti.

STRAH većine zaposlenih da će ceo život provesti u radnom veku trenutno je – bez osnova. Država za sada neće podizati starosnu granicu za odlazak u penziju. Čvrste najave iz Vlade da će biti nastavljena reforma sistema PIO prati i obećanje da se problemi sa besparicom i punjenjem penzijske kase neće rešavati preko leđa najstarijih.

Iako je podizanje lestvice za penzionisanje trend i u svetu, u Vladi kažu da takve mere za sada nisu u planu. To znači da će vrata penzije dogodine biti otvorena svim muškarcima koji su navršili 40 godina radnog staža i najmanje 54 godine života. Za mirovinu lepšeg pola minimum će biti osam meseci manje i života i radne karijere.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku kažu da starosna granica za prekid aktivnog posla ne sme da bude u raskoraku sa očekivanim životnim vekom stanovništva.

– Rešenje problema finansiranja nije u podizanju lestvice preko razumne biološke granice za rad – napominje Zoran Milošević, pomoćnik ministra. – Započete reforme biće nastavljene povećanjem prihoda sistema PIO, a pre svega boljom naplatom doprinosa za socijalno osiguranje.

Put ka oporavku sistema PIO, međutim, u Fiskalnom savetu vide drugačije. Oni smatraju da treba delimično promeniti način na koji se odlazi u penziju.

PROSEK ZA PRVI POSAO 34 GODINE

BUDUĆNOST penzijskog sistema Srbije otežava sve kasnije zapošljavanje građana. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, prosečna starost osoba koje su zasnovale radni odnos u 2012. godini je čak – 34 godine. Precizni podaci o godinama onih koji su premijerno zadužili radnu knjižicu ne postoje, ali se pretpostavlja da je njihov prosek svega koju godinu manji.

– Primanje osiguranika penzionisanog pre vremena trebalo bi umanjiti za šest posto – objašnjava Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta.

– Za isti procenat treba, međutim, povećati penzije onih koji su se penzionisali posle regularne starosne dobi. Neophodno je i fazno povećavanje starosne granice za odlazak žena u penziju. Na kraju prelaznog perioda od šest godina lestvica za penzionisanje žena trebalo bi da bude najmanje 63 godine.

Cilj ovih mera je i da olakšaju punjenje kase iz koje se namiruje 1,6 miliona penzionera. Finansiranje je godinama hroničan problem, a gotovo polovina novca dolazi iz republičkog budžeta. Pored toga, više od 300.000 zaposlenih u sivoj zoni radi bez osiguranja.

– Uplate doprinosa za PIO povećane su između tri i četiri posto – kaže Ljubiša Milosavljević, državni sekretar Ministarstva finansija i privrede, koje sprovodi uplate doprinosa za zaposlene. – Nenaplaćeno je još oko 152 milijarde, od čega je 61 milijarda dinara glavnica, a ostalo su kamate

USKORO I REGISTAR DOPRINOSA

BOLjOJ naplati doprinosa za PIO doprineće Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, koji je u završnoj fazi pripreme. Kada ovaj sistem, na kome rade Ministarstvo rada i Poreska uprava zaživi, svaki zaposleni moći će da proveri da li mu je poslodavac uplatio doprinose.

Share

Ostavite odgovor