Preminuo Slobodan (Mirko) Bosiljčić

Bor, Beograd, 20. februar

Slobodan Bosiljčić, dugogodišnji biciklistički radnik, novinar i publicista preminuo je u Beogradu u 92. godini, objavljuje RTS.

Kao mladić u rodnom Sarajevu (na Ilidži) igrao je fudbal za Igman, a bio je i vrstan smučar u klubu „Slavija“. Nekim čudnim putevima, obreo se, potom, u biciklizmu kome je ostao veran do kraja života.

Njegov prvi kontakt sa sportskim biciklizmom bio je 1946. kada je bio vođa jugoslovenske reprezentacije na trci „Oko Rumunije“ da bi potom u izuzetno bogatoj karijeri bio ili u vođstu reprezentacije ili kao član stručnog tima na preko 500 trka – od legendarne „Trke mira“ („Prag – Berlin – Varšava“) gde je bio tri puta, do amaterskog „Tur de Fransa“ čuvene francuske „Trke nada“ („Tur Avenir“) gde je bio dva puta. Bio je osnivač i prvi predsednik Biciklističkog saveza Jugoslavije (BSJ) 1948. do 1962. i potom od 1965. do 1968. i najduže se zadržao na toj funkciji. Bio je i osnivač Biciklističkog saveza Srbije 1948.

Ogroman trag ostavio je kao direktor ili predsednik Organizacionog odbora trke „Kroz Jugoslaviju“ od 1969. do 1988. Bio je jedan od najuglednijih biciklističkih međunarodnih funkcionera, predsednik Asocijacije organizatora etapnih amaterskih trka (AIOCC) sa sedištem u Parizu od 1970. do 1984, član Tehničke komisije Međunarodne federacija amaterskog biciklizma (FIAC) i član radnih tela i odbora Međunarodne biciklističke unije (UCI) od 1953. do 1985. Bio je, kao vađa ekipe ili član organizacionog komiteta, učesnik na 30 trka „Kroz Jugoslaviju“. Od 1953. je član najstarijeg beogradskog kluba Avala.

Izabran je, posle povlačenja, za doživotnog počasnog predsednika AIOCC i doživotnog počasnog predsednika BSJ. Osnivač je Udruženja biciklističkih veterana 1996.

Bio je jedan od osnivača Saveza za fizičku kulturu Srbije, sekretar (1946 – 1949) a kasnije i predsednik (1969. do 1973). U Predsedništvu Jugoslovenskog olimpijskog komiteta bio je u dva mandata.

Urednik sportske redakcije Politike bio je od 1952. do 1954. Glavni urednik Radio Beograda bio je od 1956. do 1963. Od 1974. do 1978. bio je sekretar za informisanje u Vladi Srbije. Bio je i poslanik u Skuštini Srbije. Posle rata bio je i predsednik Opštine Bor. Bio je i sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije i sekretar Enciklopedije Jugoslavije -redakcije za Srbiju.

Nosilac je „Partizanske spomenice 1941″. Bio je komandant glavnog štaba omladinskih radnih akcija posle rata u kojima je izgrađena „Palata federacije“ (sada Srbije), Hotel „Jugoslavija“ i Studentski grad. Bio je i jedan od glavnih komandanata, zajedno sa Vojom Vucelićem, na prvoj radnoj ratnoj akciji u oslobođenoj Jugoslaviji”Crni vrh 45.”

Autor je i koautor 29 knjiga od toga četiri iz sporta i biciklizma – „Trka Kroz Jugoslaviju“, „Sport u Srbiji“, „Fizička kultura i sport u Jugoslaviji“ i „500 trka“ koja je i neka vrsta autobiografije u kojoj je sažeo bogatu karijeru biciklističkog radnika kroz priče o ljudima, trkama i događajima.

Njegova knjiga „Oktobarska revolucija 1917″ proglašena je, povodom 50-godišnjice Oktobarske revolucije, u SSSR za najbolju knjigu na ovu temu izvan ruskog govornog područja.

Dvostruki je dobitnik „Zlatne guvernale“ za doprinos razvoju biciklističkog sporta, vlasnik je „Veteranskog prstena“, „Značke veterana trke „Kroz Jugoslaviju“ i brojnih društveno sportskih priznanja i odlikovanja.

Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Ostavite odgovor