Braćo Rusi, spasite hotel „Jelen“ na Crnom vrhu

Bor, 28. februar

Pismo Ivana Kostova, ekonomiste iz Bora, Kirilu Kravčenku, generalnom direktoru NIS-a

Crni vrh-hotel

Gospodine direktore,

Koristim priliku da Vam se obratim i iznesem nekoliko ideja odnosno, predloga, koji po  mom  mišljenju,  mogu  doprineti  razvoju  i  uspešnom  poslovanju  Vaše  kompanije  u Republici Srbiji.

Vaša kompanija kupila je i postala vlasnik Naftne industrije Srbije. Pored osnovne imovine vi ste postali i vlasnici nazavršenog hotela „Jelen“ na Crnom vrhu u Borskoj opštini.

Izgradnju  ovog  hotela  kao  investitori  i  finansijeri  započeli  su:  tadašnja  Naftna industrija Srbije sa 60%, Rudarsko-topioniĉarski basen Bor sa 20%, Opština Bor sa 10% i „Srbija  šume“  sa  10%.  Izvođač radova  bio  je  „Energoprojekt“  Beograd.  Uloženo  je  50 miliona evra, a do završetka hotela u to vreme trebalo je još 25 miliona evra.

Prema nezvaničnim podacima dovršenost hotela iznosi oko 70%. To se, naravno, treba utvrditi stručnom procenom prema izvođačkom projektu. Međutim, ostaje činjenica da su potrebna znatna finansijska sredstva za završetak izgradnje hotela i njegovo osposobljavanje za uspešan rad i poslovanje.

Otvaranje hotela istovremeno bi značilo zapošljavanje 300 do 400 radnika.

Uspešan rad, povraćaj uloženih finansijskih sredstava i ostvarenje dobiti garantuju postojeće materijalne, infrastrukturne i prirodne osnove:

Prvo, gradnja hotela, započeta je i vršena po „Hajat“ tehnologiji i predviđen je visoki stepen korišćenja kapaciteta u zimskom i letnjem periodu.

Drugo, prirodno okruženje  koje ima istočna Srbija i postojeća infrastruktura pružaju sigurnost za uspešan rad hotela. To se prvenstveno odnosi na postojeću:

Putnu  mrežu  koja  obezbeđuje stalnu  i  neprekidnu  vezu  sa  hotelom  u  zimskom  i letnjem periodu (Beograd – Paraćin – Bor – Crni vrh; Beograd – Požarevac  – Petrovac na Mlavi – Žagubica – Crni vrh; Beograd – Požarevac – Kučevo – Majdanpek – Bor – Crni vrh; Beograd – Donji Milanovac – Bor – Crni vrh; Kladovo – Negotin – Bor – Crni vrh; Niš – Knjaževac – Zaječar – Bor – Crni vrh; Knjaževac – Sokobanja – Rtanj – Crni vrh; Beograd – Aleksinac – Sokobanja – Rtanj – Crni vrh).

Železnicu (Beograd – Požarevac  – Majdanpek – Bor; Niš – Knjaţevac  – Zaječar – Bor)

Aerodrom Bor.

Pored putne, železničke i vazdušne veze u neposrednoj blizini su i banjska i prirodna lečilišta:  Brestovačka  banja,  Gamzigradska  banja  i  Sokobanja.  Tu  je  i  Borsko  jezero  i novoobnovljen hotel povezan žičarom sa hotelom „Jelen“ (projekat).

Reka Dunav, pristaništa u Donjem Milanovcu i Prahovu, nacionalni park „Đerdap“, Dubašnica,  hidroelektrane  Đerdap,  arheološka  nalazišta  „Lepenski  vir“  i  „Felix Romuliana“  Gamzigrad,  pimnice  Bukovo  i  Rajac,  zadužbina  Mokranjac,  lovni  turizam, blizina Stare planine i postojeće ski staze i hotel, kao i niz drugih objekata, a pre svega prehrambrena industrija, poljoprivreda, zdrava hrana, razvijeni školski centri, fakultet u Boru i Zaječaru  i  naučno-istraživački   institut  u  Boru,  pružaju  solidnu  garanciju  za  uspešno poslovanje hotela.

Treće, a po mom mišljenju, najbitnije za uspešan rad i poslovanje hotela je osposobljavanje  postojećeg  donjeg  stroja  železničke  pruge  uskog  koloseka  Crni  vrh  – Žagubica u stazu za zimske sportove, nordijske discipline i skijanje, a u letnjem periodu za auto,  moto  i  biciklističke  trke,  kroseve  i  rekreaciju,  kao  i  osposobljavanje  pruge  uskog koloseka Bor – Crni vrh.

Malo je poznato javnosti Srbije da je nacistička Nemačka za vreme okupacije Srbije u drugom  svetskom  ratu  od  1941.-1945.  godine  započela  i  gradila  najveći  infrastrukturni objekat u jugoistočnoj Evropi železničku prugu uskog koloseka Bor – Crni vrh – Žagubica – Petrovac na Mlavi – Požarevac – Kostolac. Ovaj pružni pravac za nacističku Nemačku imao je posebnu namenu, a građen je po „tot“ tehnologiji i organizaciji.

Pruga nije završena. Međutim, donji stroj pružnog  pravca završen je oko 90%. Ovaj objekat je gradilo oko 8000 logoraša i seljaka okolnih mesta prinudnim radom.

Za osposobljavanje donjeg stroja pruge od Crnog vrha do Žagubice ili manastira Gornjak u stazu „Mira i prijateljstva“ postoje realne mogućnosti i verovatnoća za obezbeđivanje finansijskih  sredstava  od  država:  Nemačke, Rusije,  Francuske  i  Evropske Unije, kao i drugih donatora i investitora.

Osposobljavanje ovog „pružnog pravca“ u stazu za zimske i letnje sportove predstavljaće jedinstveni sportski objekat u Evropi. Istovremeno biće i spomenik izgrađen radi oproštaja i sećanja svim graditeljima nezavisno koje su nacije, vere i države bili.

Naravno, inicijativu i aktivnost za osposobljavanje ove staze treba da pokrene Vlada Republike Srbije i opštine Bor i Žagubica.

Takođe, odgovarajuća  medijska  pažnja  posebno  bi  doprinela  da  se  ovaj  projekat realizuje, i omogući  uspešno poslovanje hotela „Jelen“ na Crnom vrhu.

Gospodine direktore, ako Vaša kompanija završi započetu izgradnju hotela „Jelen“ na Crnom vrhu i osposobi ga za rad i poslovanje, pokrenućete celokupan privredni oporavak istočne Srbije. Građani će Vam biti zahvalni, a Vi ćete pored proizvodnje i prometa nafte i naftnih derivata u Republici Srbiji, uspešno započeti delatnost čije će poslovanje biti najuspešnije na teritoriji Republike Srbije.

S poštovanjem,

Ivan Kostov, dipl.ecc

Sutra objavljujemo: Kako spasiti kapiju Bora?

Share

Ostavite odgovor