Ko zastupa interese građana

Bor, 27. jun

Od avgusta 2012 CLJP – Niš i Birodi se bave slučajem u kome je osoba prijavila veći broj slučajeva zloupotreba i dobila status uzbunjivača od Agencije za borbu protiv korupcije. Nedavno je od strane Osnovnog javnog tuzilaštva u Nišu obaveštena da tuzilaštvo nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica na osnovu njene prijave protiv odgovornih u instituciji u kojoj su se zloupotrebe dešavale. Za sve ovo vreme do ocene da je slučaj okončan, nju niko iz Tuzilaštva nije pozvao na razgovor. Ako se slučaj kome je Agencija za borbu protiv korupcije ukazala poverenje davanjem statusa uzbunjivača, o kome su izveštavali brojni mediji u regionu završava na ovaj način, šta se dešava sa slučajevima sa kojima javnost nije upoznata i koliko takvih slučajeva ima?

Učitelj neznalica i njegovi komiteti i CZKD poslednje dve godine sarađuju sa radničkim grupama koje, pored pokretanja drugih postupaka, podnose i krivične prijave tuzilaštvu kako bi zaštitili svoja prava i imovinu svojih preduzeća opljačkanih u privatizaciji i stečaju. U slučaju preduzeća Trudbenik gradnja, tuzilac, koji ima diskreciono pravo da odlučuje šta je javni interes za postupanje po sluzbenoj duznosti, zaključio je da nema javnog interesa za gonjenje kupca koji je stavio pod hipoteku imovinu privatizovanog preduzeća za kredit koji je podigao za svoju matičnu firmu. Tuzilac je cenio samo da li je ispunjena procedura za podizanje kredita, a ne i da li je samim kreditom narušen javni interes u privatizovanom preduzeću. I u ovom i u brojnim sličnim slučajevima, tuzioci upućuju radnike da u privatnim parnicama dokazuju složene zloupotrebe u privredi, što je nemoguće bez skupih veštačenja eksperata različitih struka, vrhunskih advokata i drugih instrumenata nedostupnih opljačkanim radnicima. Često se dešava čak i da tuzioci u odgovoru propuste da navedu da podnosilac ima pravo na privatnu krivičnu tuzbu. Tek kada vlasti donesu političku odluku da tuzilaštvo uzme u rad neki slučaj zloupotrebe u privatizaciji, postupci se pokreću, ali ne radi zaštite i obeštećenja opljačkanih preduzeća i radnika. Istovremeno dok se hapse tajkuni i drzavni funkcioneri koji su im omogućili pljačku, opljačkana preduzeća odlaze u stečaj i bankrot.

Budući da je drzava Zakonom o privatizaciji uzurpirala društvenu svojinu i preuzela upravu nad njom, i da su zbog zloupotreba u privatizaciji stotine hiljada građana Srbije ostali bez posla, kako je moguće da zaštita ove imovine nije javni interes, već da su krivični postupci za pljačku društvene imovine privatna borba radnika kojima je ta imovina oduzeta? Na koji način građani mogu da utiču na to da li u nekom predmetu postoji javni interes da tuzilaštvo vodi postupak po sluzbenoj duznosti?

Trenutno u Srbiji ne postoji podzakonski akt (odgovarajući Pravilnik, unazad najmanje tri godine, nije usvojen od strane DVT koje bi bilo i nadlezno za njegovu primenu) na osnovu koga bi bila izvršena ocena rada tuzilaca. O opisanim slučajevima ne mogu da se izjasne ni Ministar pravde niti Ombudsman, jer bi njihovo izjašnjenje predstavljalo zadiranje u nezavisnost rada tuzilaštva.
Na koji način se obezbeđuje makar minimalno poštovanje prava građana u prelaznom periodu do uspostavljanja kontrolnih mehanizama? Ko je za to nadlezan? Da li se poštovanje prava građana odlaze na neodređeno vreme, do uspostavljanja vladavine prava? Da li je u tom slučaju pravo građana u stvari suspendovano ali oni o tome nisu obavešteni? Da li neko zaduzen da prati usklađenost reformskih koraka u interesu građana? Šta bi bili jasni mehanizmi za utvrđivanje konkretne odgovornosti u okviru nadleznih organa u opisanim situacijama? Da li Strategija reforme pravosuđa nudi odgovore na postavljena pitanja?

Kakav je značaj ličnog i profesionalnog integriteta kao garanta autonomije pravosuđa? Kakva je uloga nevladinih organizacija u poziciji građana u odnosu na pravosuđe? Zašto je ta uloga takva, i šta je moguće sve učiniti da bi se ona popravila? Kakve mehanizme solidarnosti i podrške treba razvijati – sistem ranog upozorenja (efikasan sistem informisanja o povredama ljudskih prava, kada one nastanu)?

 

Share

Ostavite odgovor