Bor: Četiri dana pod ozonskom eko-bombom!

Bor, 12. jul

Autor: Filip Branković

Bor ulice 2Vest da će četiri dana stajati metalurški agregati u RTB Bor i to zbog zdravlja građana  („prvo zdravlje, pa onda bakar“), jer su kanadaski metalurški stručnjaci na privremenom radu u Boru izračunali da će biti loši vremenski uslovi, odjeknula je kao grom iz vedra neba. Jeste tako snažno bljesnula, bar za one koji poznaju naše metereološke i još više ostale (ne) prilike, ali da se toj informaciji, nevešto saopštenoj u lokalnim medijima, doista poverovalo, ne može se tek tako smatrati inteligentnim. Ima onih koji veruje u sve i svašta, pa i najokorelije vradžbine ili laži o ogormnim uspesima pojediniih menadžera i firmi, mada ih je iskustvo učilo da budu obazrivi, pa i sumnjičavi. Ima nas, dabome, raznih i to je razumljivo.

Kako verovati tim isitim Kanađanima  kad ih čak i „fudbalske zvezde“ svakodnenvo bombarduju informacijama da su oni krivi što stoji ili kasni gradnja nove topionice „zbog nepostojećih projekata i još nekih dokumenata“? Kako kad nam stižu vesti iz Majdanepka da se narod u okruženju rudnika zlata Čoka Marin buni, jer im se, vele oni, mute izvorišta zbog novih rudarskih bušotina i jamskih rudarskih radova? Kako kad se ceo jedan vek bije ljuta bitka da se vlasti urazume i spreče ekološki genocid nad Borom i okolinom ili kad se, najviše vikedom, sve vreme gušimo otrovnim dimovima, mada postoji Akcioni ekološki plan i zakoni koji zahatevaju strogu kontrolu i zaustavljanje pogona u njakritičnijim momentima. Mnogo je takvih i sličnih pitanja, čak se nadvija i sumnja – nije li reč o nedostratku sirovima za topljenje, a ne o meteorologiji i do danas neviđenoj brizi za zdravlje naroda u ekološkom paklu Bora i okoline.

Nego, u celoj toj zbilji postoje i još neke konotacije i sličice koja vrede i mogu da nas donekle razvesele. Na primer: bajkeri prvi put otako su u ovim krajevima (lani su otvorili i jedna od više kružnih tokova) neće biti izloženi otrovnim dimovima, neće zatrovana prašina padati ni na pticu fenkis na Domu kulture, pa ni na Ženevsko jezerce kod stadioan FK „Rudar“, Zoološki vrt može slobodno da se vrti kao i feniks jer neće mu smetati ni jedan jedini plamen iz ogromnog topioničkog dimnajka, neće loše biti ni konjima ispod tribina FK „Rudar“, u Domu odmora ležerno će se odmarati trudbenici sa deset odsto popusta, poslanica Radmila Gerov moći će duboko da diše u blizini zgrade „Kocka“ spremajući još jedan skupštinski govor o nepoštovanjuu zakonitosti u RTB-u, poslanik Milinko Živković, i bez vapaja za svežinom u timu FK Bor, lagano će moći da menja sopstvenu Upravu kluba, Blagoje će već odleteti u vazdušnu banju BGD, Mira Antić mirno će, posle mnogo godina, da vikenduje malo na pijaci, malo u direkciji, Dragan Žikić će, punim plućima, da udahne čist vazduh svojim vrednim pčelicama, u Majdamepku će, bez bojazni po dolazak borskog dima, skupštinari telefonski usvajati godišnji finansijski izveštaj… Svima će ova četiri dana i noći biti zdravo i živo, kao nikad ranije. Jer, mi smo to zaslužiči, Bor je rudarski i radnički grad kojem nikada do sada Kanađani nisu davali bilo kakve, ponajmanje meteorološke, porgnoze, niti su nas učili da se bez projekta ne može ni kiosk sagraditi. Oni, Kanađani, ipak, učinili su mnogo za nas i naš grad, jer su se jedini setili da je bolje NE RADITI nego džabe raditi. Uz sve to, kad se udiše i ozon sa  oko 400 mertara visine kakva je ova borska, mi smo na neviđenom dobitku kojem se nije nadao ni naš najveći lažni optmista, da mu se ime ne spominje.

I, logično: šta nas čeka posle ove nenadane ekološke ozonske bombe? TO JEDINO zna A. Vučić i treba mu verovati. Dosta smo živeli pod zamagljenim, sivo-dinkićevsko-tadićevskim, staklenim zvonom!

Share

Ostavite odgovor