Ko organizuje radnike: Sindikati bez radnika i radnici bez samoorganizacije

Bor, Beograd, 4. septembar

Okrugli sto: Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju 

Evropski sud za ljudska prava je doneo četiri presude u korist građana Srbije koji su podneli predstavke zbog neizvršavanja sudskih presuda o isplati njihovih potraživanja prema društvenim preduzećima. Sud je zauzeo stav da propust države da izvrši pravnosnažne presude predstavlja mešanje u pravo građana na mirno uživanje imovine, predviđeno Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava, pa je, pored isplate potraživanja i zatezne kamate, podnosiocima predstavki dodelio i naknadu nematerijalne štete i troškove postupka.

Umesto da isplati radnicima ono što im duguje, Vlada RS je 22. marta 2012. godina donela Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, koja je stupila na snagu 5. aprila 2012. godine. Uredbom je određen rok do 5. avgusta 2012. godine da građani Srbije prijave svoja potraživanja Agenciji za privatizaciju. Uredba je objavljena samo u „Službenom glasniku RS“. Kako veliki broj radnika na koje se odnosi presuda Evropskog suda više nisu u radnom odnosu, zbog otpuštanja, penzije ili stečaja njihovih preduzeća, pa samim tim više nisu ni članovi sindikata, a poziv za evidentiranje nije objavljen u medijima, radnici nisu imali informaciju o postupku evidentiranja i propustili su rok. Opštinska organizacija Saveza samostalnih sindikata u Boru organizovala je proteste sa zahtevom da se rok produži. Pritisak je urodio plodom – novom Uredbom je produžen rok za evidentiranje do 31. decembra 2012. godine. Članom 4. ove uredbe je predviđeno da Ministarstvo finansija i privrede informiše Vladu o visini ukupnih potraživanja i predloži način njihovog regulisanja, u roku od 90 dana od završetka evidentiranja. Iako je ovaj rok istekao pre pola godine, do današnjeg dana u javnosti nema nikakvih informacija da li je Ministarstvo finansija izvršilo svoju obavezu. Očigledno je da nije, jer rebalansom Budžeta za 2013. godinu, koji je Skupština usvojila 5. jula ove godine, ni u jednom delu nisu opredeljena sredstva za isplatu neizmirenih obaveza prema radnicima po sudskim presudama.

To isto Ministarstvo, koje je Vlada izričito zadužila da operacionalizuje isplatu duga radnicima, i koje tu obavezu izbegava, predložilo je Skupštini na usvajanje set poreskih zakona, usvojenih i objavljenih u Službenom glasniku 31. maja ove godine. Ovim zakonima je predviđeno zastarevanje za tužbe i naplate neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Da li se ovo zastarevanje odnosi i na dug države prema radnicima po osnovu presude Evropskog suda?

Gde su stotine hiljada radnika da traže svoja prava?

Evropski sud za ljudska prava je odlukom u korist radnika utvrdio ne samo kršenje radničkog prava na zaradu, već prvenstveno građanskog prava na mirno uživanje imovine. Odbijanje države da postupi po ovoj presudi i isplati dug radnicima, razlog je za oštar odgovor ne samo radnika, već svih ugroženih građana. Međutim, odgovora nema. Sindikati nisu preduzeli ništa da organizuju radnike da zaštite svoja radnika, niti su to učinile organizacije civilnog društva kako bi zaštitile građanska prava.

Stotine hiljada oštećenih radnika u ovom trenutku nisu na ulici ispred Nemanjine 11.

Šta se može uraditi da se podstakne i podrži samoorganizacija radnika?

Share

Ostavite odgovor