Koliko je koštala „Aždaha“ ili jesmo li još u mraku?

Bor, Beograd, 2. oktobar

Autor: B. Filipović

Nema tog glasila u Srbiji koje nije pohvalilo gostovanje beogradskog Ateljea 212 u Boru sa kultnom, i nakon 17 godina obnovljenom, predstavom pisca i akademika Dušana Kovačevića „Sveti Georgije ubiva aždahu“. I to je dobro. Ipak i sad, trebalo bi, bar naše je mišljenje – iz ugla siromašnog Bora (više od 6.000 nezaposlenih) i prezaduženog RTB-a – ovom događaju pridati i drugačija gledanja. RTB je, kako je objašnjeno, dobio ulogu prvog domaćina „Aždahi“ zato što je sponzorisao celu pripremu i izvođenje komada i svega ostalog što ide uz celu „ceremoniju“, što, zasigurno, nije malo para. Bolje bi bilo da je primenjen stari recept i da je više firmi pomoglo Kovačevićev novi, za naciju vredan, projekat. Jer, iduće godine, Srbija obeležava vek od početka Prvog svetskog rata i čuvene Cerske bitke, gde se, u blizini tog poprišta, u jednom pocerskom seocetu, i razvija dramaturški zaplet.

Niko ne spominje koliko je „Aždaha“ koštala (ispravnije stajala)? Zna se, doduše, ko je platio. Ko je odlučio da se taj projekat plati (kad Upravni odbor RTB ne postoji), e, to niko ne spominje. Nije li, i ovom ugodom, sto odsto glavni direktor RTB-a, odigrao i tu ulogu veselog platiše, mada je tako nešto više priličilo recimo Draganu Đilasu pod čijim je budžetskim okriljem i Atelje? Šta je falilo da premijera bude, kao i uvek, u Beogradu, pa posle u Boru. Boranima ništa ne bi falilo, kao i uvek ranije. U Boru i šire mnogi se pitaju kako se, već poduže, ovde, sem poznatog, obezbeđuju raznorazne donacije, od gradnji zoološkog vrta i konjušnice u sred grada do puteva i  koncerata pevača i pevačica i pozorišnih predstava. Čega li sve ne, spisak je ogroman i zanimljiv! Rečju, kako bi lepo i valjano bilo da javnost pogleda odluku o davanju tih para za „Aždahu“, ne da bi se predstavi odnemoglo, naprotiv, nego da se vidi kako, ko, kad i na koji način o tome odlučuje. Nje li to volja samo jedne ličnosti, pa ma ko da jeste? Zašto je to sad posebno važno? Upravo zato što nadležni preispituju odluke o donacijama i ostalim investiranjima u RTB-u i Opštini Bor. Ovo pitanje nije ni najmanje naivno, ono već dolazi na dnevni red državnih organa i institucija, i ne samo u Boru. Ovde, u gradu bakra, možda je i najupečatljivije izraženo, a možda i nije. Pa i zato ovakve odluke ne mogu da prolaze mimo građana i radnika koliko god RTB bio državni i u već famoznom restruktuiranju. Ovde preti totalni mrak zbog krađa strujnih uređaja u trafostanicama, ima i hapšenja po RTB, ko zna šta se još sprema, narodna dobra i novci poreznika krivudavo odlaze bez povratka.  Ima li tu negde organizovanog, ne daj Bože da ima, muljanja i smutnji, i koji su osnovni razlozi takvim, (pod pretpostavkom da su tu u bilo kakvom značaju) zlim pojavama?!

Ko je i koliko, i čijom odlukom,  platio „Aždahu“, zašto da se naširoko i nadugačko ne zna. To je delo naših ljudi i naše kulture, i ono je kao takvo dobro došlo. Mi smo valjda i demokratska, istina poluuređena zemlja, kakvih-takvih novinarskih sloboda i neugroženih ljudskih prava. Red mora da postoji, pogotovu što baš u Boru ovo nije jedino Sumnjivo lice u vidu „aždahe“ iz iste šume rukovođenja! Nemojmo da nas, blagi Bože, kao pre 100 godina, doprati scena iz pomenute predstave kad dedu Aleksu pitaju da li je tačno da su u svetskim metropolama  toliko jaka svetla da se noću vidi kao i danju, a on odgovara: – Jeste, tamo je tako, ali mi smo ovde uvek u mraku, i navikli smo se na mrak…

Share

One thought on “Koliko je koštala „Aždaha“ ili jesmo li još u mraku?”

Ostavite odgovor