Rasipamo energiju svakom ciglom

Bor, Beograd, 7. oktobar

Većina građevinskih objekata u Srbiji, stambenih zgrada i kuća, spada u najnižu svetsku klasu po energetskoj efikasnosti, odnosno po uštedi toplotne energije

Izvor: Tanjug

U cilju uštede energije u 30 opština Srbije prošle godine je počela realizacija projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu, pod nazivom „Diskavering enerdži“, u okviru kojeg su stručnjaci nemačkog GIZ-a specijalnom termovizijskom kamerom snimali reprezentativne zgrade i kuće kako bi se utvrdilo koliko se toplotne energije gubi i gde su najveći gubici.

U okviru projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu“ obrađeno je 150 objekata u 30 gradova Srbije i urađeno šire istraživanje.

„Tokom istraživanja Srbiju smo podelili na tri regiona – Vojvodinu, Zapadnu i Jugoistočnu Srbiju i u svakom smo sarađivali sa deset opština u kojima smo izabrali po pet reprezentativniih objekata, po tipologiji“, kaže za Tanjug menadžer projekta GIZ-a, Anita Mraović.

Prema njenim rečima, u toku zime urađeno je tremovizijsko snimanje i napravljeni su energetski pasoši za ove objekte.

Ovo snimanje, objašnjava ona, u Srbiji još nije zakonska obaveza i nije zakonski regulisano, ali je veoma ilustrativno i pokazuje na koji način i gde se energija gubi u periodu grejanja.

Rezultati su objavljeni u publikaciji GIZ-a, a zaključak je da većina postojećih objekata pripada najnižem „G“ energetskom razredu sa najvećom potrošnjom.

Prve mere koje bi trebalo uvesi u objektima su uredenje spoljnog omotača, odnosno postavljanje izolacije, zatim zamena spoljnih vrata i prozora i izolacija potkrovlja i krova.

„Ovaj projekat traje u Srbiji od 2009. godine. Među prvim aktivnostima bilo je stvaranje zakonskog okvira energetske efikasnosti, što je dovelo do usvajanja Pravilnika o energetskoj efikasnosti i sertifikaciji objekata koji je počeo da se primenjuje od oktobra 2012. godine“, podsetila je Mraović.

Na osnovu ovog Pravilnika, prilikom izgradnje novih objekata u Srbiji moraju se izraditi elborati o energetskoj efikasnosti i energetski pasoši, kada se prilaže dokumentacija za građevinsku dozvolu.

„Za postojeće objekte to je dokumentacija koja je neophodna ukoliko se objekat iznajmljuje, prodaje ili renovira“, dodaje Mraović.

U okviru projekta u gradovima je organizovana javna rasprava, na kojoj su ucesnici debate imali priliku da od stručnjaka iz GIZ-a dobiju informacije kako da povećaju energetsku efikasnost stanova, i na koje detalje treba obratiti pažnju.

Share

Ostavite odgovor