Biomasa – Budućnost daljinskog grejanja u Srbiji u Boru – NE

Bor, Beograd 10.10.2013.

JKP TOPLANA BOR I NJEN RAZVOJ ?

I ako u Boru postoji mogućnost a i potreba za korišćenje obnovljivih izvora energije, čak i neke studije pokazuju da je Toplana u Banjskom polju idealna za upotrebu Biomase, sečke i sl. niko iz JP Toplana Bor i lokalne samouprave nije našao za shodno da pokaže zaineresovanost. Poznato je da je Bor imao jeftino grejanje kada se otpadna toplota iz borskog dimnjaka koristila za grejanje grada a sada odlazi u zagrevanje atmosfere. A o toplifikaciji Bora2 i lokalnih sela, domova kulture i škola, više niko i ne razmišlja. Ovo rukovodstvo koristi blagodeti donacije od 2.000.000 evra  Vlade Republike Srbije iz KfW programa za koje se neko ranije kroz ovakve programe izborio i donacija Opštine Bor. O energetskom bilansu i zadovoljenju gradjana i korisnika njihovim uslugama baš i ne haju. Glavno je da primaju najveće plate u Javnom sektoru Bora i Istočne Srbije i spremaju povećanje cena svojih usluga.

8. oktobar 2013, Beograd – Centralno Evropski Forum za Razvoj CEDEF, je organizovao treći po redu CEDEF Javni dijalog: Daljinsko grejanje u Srbiji – KOGENERACIJA i NAPLATA TOPLOTNE ENERGIJE PREMA UTROŠKU, koji je održan pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Pokrajinkog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, JP Elektroprivreda Srbije, a u saradnji sa PU “Toplane Srbije” i Upravom za energetiku grada Beograda.
Učesnici trećeg CEDEF Javnog dijaloga su potvrdili da je potencijal biomase kao najvećeg izvora obnovljive energije u Evropi i dostupnog resursa u Srbiji izuzetan, ali neiskorišćen. Danas je više od 90% proizvodnje toplotne enegije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji je zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva, dok se u EU fosilna goriva koriste samo u 15% slučajeva za proizvodnju toplotne energijie.
”Svaki megavat iz obnovljivih izvora energije nam je važan i mi ćemo kao ministarstvo sve učiniti da Srbija bude energetski nezavisna i energetski efikasna”, izjavio je otvarajući skup Vladimir Atanacković iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije. On je potvrdio da bi za 15 toplana u Srbiji u naredne četiri godine trebalo ispitati mogućnosti, kroz izradu prethodnih studija izvodljivosti koje su u toku, da pređu sa korišćenja mazuta, uglja i gasa na biomasu: Bajina Bašta, Čačak, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana i Zrenjanin. ”Ovim opštinama i svim drugim koje su napravile analizu o isplativosti prelaska biće dostupna sredstva u iznosu od 100 miliona evra koja su obezbeđena preko Nemačke razvojne banke KfW.
Trenutno postoje takve studije u Pančevu, Kruševcu i Rumi, dok je Subotica na pragu odluke o izgradnji CHP postrojenja na biomasu”, rekao je Atanacković.
Prelazak na biomasu će smanjiti potrošnju fosilnih goriva i ukupne emisije CO2, uticaće na poboljšanje ukupne energetske efikasnosti, na smanjenje troškova proizvodnje energije, na poboljšanje kvaliteta vazduha, poboljšanje kvaliteta i pouzdanosti napajanja krajnjih korisnika, na stvaranje mogućnosti za proširenje sistema daljinskog grejanja ali i stvaranje mogućnosti za nova radna mesta u lancu obezbeđenja i korišćenja biomase.
Takođe, jedan od ciljeva Trećeg CEDEF Javnog dijaloga bio je da razmotri ekonomske efekte primene naplate toplotne energije prema utrošku, načine kojima će to biti sprovedeno, kao i prednosti za lokalnu zajednicu i toplane. Takav model naplate, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, toplane u Srbiji će morati da uspostave do 2015. godine. Za sada, takav obračun u Srbiji imaju Subotica, Šabac, Bečej i Sombor, a od ove grejne sezone to najavljuju i toplane u Čačku, Nišu i Pirotu.

Bora Obradović iz nemačke razvojne banke KfW kaže da je Nemačka prisutna u sektoru daljinskog grejanja u Srbiji još od 2001. godine i da je od tada finansijsku potporu dobilo 22 toplane u Srbiji u iznosu većem od 100 miliona evra. “Novi projekat “Promocija obnovljivih energija ‐ razvoj tržišta biomase u Srbiji“ obuhvata kredit od 100 miliona evra sa umanjenom kamatnom stopom zajedno sa bespovratnu pomoć od 2 miliona evra za mere podrške, što se realizuje preko KfW‐a. Uz ovo, obezbeđena je bespovratna tehnička pomoć vredna 8 miliona evra, što se realizuje preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju ‐ GIZ. Cilj projekta je podrška razvoju tržišta biomase i održive upotrebe biomase u proizvodnji toplotne i električne energije u Srbiji. Samu implementaciju Projekta sprovodi Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a formiranja je lista od 15 toplana koje su izrazile spremnost da se uključe u projekat”, rekao je Obradović.

Share

Ostavite odgovor