Kako su banke zaradile 1,4 milijardi evra na nama

Bor, Beograd, 22. oktobar

Izvor: Kamatica

Aktuelne vesti ovih dana su bankarske zarade po osnovu naknada i provizija. Cifra od milijardu evra na konto kamata svakako doprinosi aktuelnosti ove teme. A povrh toga, skoro 35 odsto ove sume čini zarada po osnovu provizija i naknada.

Bankama plaćamo sve, od održavanja tekućeg računa, članarine za kartice, provizije za odobrenje kredita, kartica i ostalih kreditnih proizvoda, podizanje novca sa bankomata druge banke, e-banking uslugu, slanje novca preko doznake, izdavanje raznoraznih potvrda.

Provizije i naknade plaćamo na većinu bankarskih usluga, čak i kada ih ne koristimo. Tako na izdatu kreditnu karticu plaćamo godišnju članarinu bez obzira na to da li smo potrošili jedan jedini dinar sa nje.

I to nije sve. Plaćamo izdavanje, održavanje, ali i njeno korišćenje na bankomatima, ali i POS terminalima drugih banaka. Ove provizije nisu ni najmanje zanemarljiva stavka, jer kad na samo ovu proviziju damo i do 3 odsto od iznosa, jasno je kako se lako stiže do zarade od gotovo 400 miliona evra po osnovu naknada i provizija.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih uluga je donekle regulisao naplaćivanje svega onoga što koristimo, odnosno ne koristimo, ali očigledno to nije dovoljno.

Naime, do početka primene ovog zakona, banke su naplaćivale i gašenje tekućeg računa, kao i izdavanje potvrde da je račun ugašen. Sa promenom zakona regulisano je da je gašenje računa besplatno, kao i izdavnje potvrde prilikom gašenja računa. I toga se banke pridržavaju.

Ali, bez obzira na regulativu, često se dešava da prilikom gašenja računa, banka ne izda potvrdu jer klijent nije izričito zahtevao da mu se izda i potvrda, što dovode do toga da se njeno naknadno izdavanje naplati.

Isto tako, iako banke naglašavaju kako se otvaranje tekućih računa ne naplaćuje, prilikom samog otvaranja računa, u većini banaka se na račun mora odmah uplatiti simboličan iznos (100 dinara) kako bi se račun finansijski aktivirao. Dakle, „ne naplaćujemo vam otvaranje računa, ali vam naplaćujemo aktiviranje računa„.

Za svoj položaj možda smo i sami delom krivi, kaže za Politiku Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva. Od dvadeset klijenata samo jedan pomno čita ugovor sa bankom pre nego što ga potpiše, a pitanje je i koliko je onih koji su spremni da zbog boljih uslova koje druga banka nudi presele svoj tekući račun iz matične banke. – Svet građana o finansijskim uslugama je i dalje nizak. Važno je da se od banaka pre bilo kakvog aranžmana traži što više informacija. Kada budu bankari shvatili da mi znamo više i oni će početi da menjaju stav – kaže Gavrilović.

Mesečno održavanje računa je nazaobilazna stavka, koju banke doduše različito naplaćuju. Sve dok koristimo tekući račun, plaćanje ove naknade je smisleno, ali kad prestanemo da koristimo račun, a u međuvremenu ga ne ugasimo, nije retkost da nam se i tad naplaćuje ova naknada, što može da rezultira nedozvoljenim minusom za koji nismo krivi.

Ukoliko nam je potreban promet po računu kao dokaz o redovnim uplatama zarade, i ovu stavku će nam banka naplatiti. Kao i potvrdu o izvršenom plaćanju, potvrdu da nemamo neizmirenih obaveza prema banci, stanje po kreditu i sve ostale vrste potvrda koje poslovni odnos sa bankom može da iziskuje.

Nezaobilazna stavka ovde su i provizije na plaćanje računa, prenosa novca sa jednog računa na drugi, doznaka, otkup ino-čekova…

Često se priča o izboru banke prilikom plaćanja mesečnih računa, jer upravo na ovim stavkama smo svedoci nelogičnosti da se za račun iznosa 200 dinara, plaća provizija i do 150 dinara. Naravno banke koje naplaćuju ove provizije po nelogično visokim tarifama, u stvari žele manji promet tzv. uplatnica i gužve na šalterima.

Dragovan Milićević, saradnik portala Makroekonomija i državni sekretar u Ministarstvu trgovine, takođe u Politici savetuje građanima da treba dobro da razmisle prilikom izbora banke jer ono što se danas naplaćuje na ime raznih provizija i naknada nije nimalo beznačajna stavka.

Nije tajna da za uplate na šalteru banke postoji tarifnik koji se se primenjuje po principu minimalna naplata, procentualni iznos, odnosno maksimalna naplata. I ovoga se manje više pridržavaju sve banke. Ali ta maksimalna naplata može da nas košta mnogo više nego što mislimo, jer postoji par banaka koje u svom tarifniku nemaju ograničen maksimalni iznos za naplatu, nego se naplaćuje procenat. I ovo govori u prilog tome koliko provizije pune kase bankarskog sektora.

I naravno, nezaobilazna tema su kamate. Jer Srbija je tržište koje je konstantno gladno kredita. Opravdano ili ne, tek loši uslovi poslovanja i života, pad standarda na svim nivou, ne ostavlja prostor za drugo sem za odlazak u banku. A banke pored toga što maksimalno pooštravaju interne propise koje primenjuju prilikom odobravanja kredita, podižu i kamatne stope na kreditne proizvode.

Iako smo zemlja koja i dalje ima najviše kamatne stope na štednju u regionu, neprikosnoveni smo prvaci kada su u pitanju kamatne stope na kreditne proizvode.

Sve najave da stabilizacijom domaće valute, uspešnom dinarizacijom, obuzdanom inflacijom i ispravnom monetarnom politikom dolazimo do stabilizacije tržišta kredita smanjivanjem kamatnih stopa su u proteklom periodu pale u vodu. Jer kamatne stope idu gore i na dinarsko i na devizno kreditiranje.

Na pragu nove Nedelje štednje, moramo reći očekivano kao i prethodnih godina, zakonodavac banaka, NBS, se opet oglasila sa preporukom da se u Nedelji štednje ne povećavaju kamatne stope na depozite, kako ne bi došlo do destabilizacije bankarskog sistema. U suprotnom sledi pooštravanje regulatornih mera koje bi predupredile neposlušnost banaka.

Možda se onda ipak dogodi i ta dugo očekivana regulativa koja će ograničiti zaradu banaka i previsoke kamatne stope na kredite. Možda.

Share

Ostavite odgovor