Verovali ili ne: Cepanice nadiru na Konak kneza Miloša!

Bor, 23. oktobar

Autor: M.C.

cepanice

Milošev konak u privatizovanoj Brestovačkoj banji kod Bora, istorijski dragulj kakav se retko susreće, ovih, jesenjih dana na udaru je – cepanica. Konak, hamam i dvorac u vlasništvu su države, ali šta vredi kad je sve ostalo, i 49 hektara najlepšeg parka u Evropi, u privatnim rukama. Baš briga gazdu banje da se osvrne i pogleda kako cepanice za zimu nadiru na ulaz u Miloševo zdanje iz 1837. godine, naprosto da se ne poveruje. Ovaj čovek što se gorkasto smeška je Svetislav Đurić iz opštinskog protokola koji se slikao za uspomenu i dugo sećanje na nehaj i bezobrazluk na koji, bar do sada, nije reagovao ni Muzej rudarstva i metalurgije iako je ovlašćen da brine o tom prostoru. Doduše, Muzej je ovlašćen samo do vrata konaka, čak ni stepenice nisu u njegovoj nadlaženosti. I one su, kao i ulazna kapija u dvorac Karađorđevića, u privatnoj svojini nastaloj u vreme kad je, nakon 2000. godine, predsednik Opštine bio Krsta Kalčić. Brestovačka, ako se ne varamo, i danas je jedina od 52 srpske banje sa organizovanim lečenjem, do srži (mnogi veruju aposlutno loše) privatizovana. Zato i ova slika nepoznatog foto zaljubljenika zlata vredi – da pokaže kolike smo zaista “cepanice”.

Uz ovaj nečuveni biser “leži” i vest da niko živi u ovom kraju ne zna ko drži ključeve dvorca Karađorđevića u istoj Brestovačkoj banji. Preuređenje banje koštalo je, Srbe i Rumune, oko 370.000 evra. Tu je trebalo da se nađe i soba srpsko-rumunskog prijateljstva, da se mladi venčavaju, da se turisti dive arhitekturi i lepoti dvorskog enterijera srpskih dinastija. I sad, umesto da cveta poseta konaku i dvorcu, razdire nas – nažalost, pojedince – osećaj tuge i bola, jada i nespokoja za slike naše stvarnosti i “ulaganja u turizam koji je glavni oslonac razvoja borskog kraja posle bakra”.

Saznanje da turistički poslenici nisu krivi ne pomaže, niti će koga uzbuditi, potrebno je neko krivično da odgovara i da se jedanput za sva vremena opametimo koga sve postavljamo na vlast. U Boru je, nažalost, jedna ličnost ispred svih, bar tako danas jeste, i na koga onda da se srdimo? Na Rumune koji su obezbedili pare za renoviranje dvorca? NIKAKO.

Cepanice, veli naš mudri narod, ostaju cepanice i tu – nema spasa!

Share

Ostavite odgovor