RTB Bor: Oživljavanje giganta ili još jedna u nizu marketinških prevara naroda!

Bor, 7. novembar

Autor: M.C. 

Po listu Nedeljnik, a prenosi danas Tanjug, Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor  još jedanput se zaklanja iza Vlade Srbije koja “nije dozvolila da se uništi RTB” iznoseći niz sumnjivih podataka i konstatacija uprkos najstručnijim sagledavanjima čak i ljudi iz njegovog menadžmenta. Оn je izjavio da Vlada Srbije i menadžment kompanije privode kraju revitalizaciju tog privrednog giganta, odnosno „prevode“ kombinat iz negativnog u pozitivno poslovanje.

„Danas mi ne otpuštamo radnike, već zapošljavamo. Ne dobijamo subvencije već sami zarađujemo platu. Revitalizujemo proizvodnju, gradimo novu topionicu i fabriku sumporne kiseline, plaćamo nadoknade za povrede na radu radnicima od pre sedam-osam godina. Otkrivamo ležišta, sklanjamo izostalu investicionu raskrivku i to finansiramo iz sopstvenih sredstava, a ne iz investicionih kredita kao ranije“, naveo je Spaskovski u intervjuu za „Nedeljnik“.
On kaže da je bilo pokušaja da se RTB Bor „uništi“, ali da menadžment i vladin tim, koji predvode Aleksandar Vučić i ministarka Zorana Mihajlović to nisu dozvolili.
„RTB Bor danas puni budžet Srbije sa skoro tri miliona evra mesečno“, naglasio je Spaskovski.
On je rekao da se, i pored problema s investicijama, grade nova topionica i fabrika sumporne kiseline, koje se uklapaju u zadate rokove i predviđene finansijske tokove.
„Otvaranjem nove topionice i fabrike sumporne kiseline smanjiće se stepen zagađenosti, a iznad Bora će se konačno pojaviti čisto nebo“, najavio je Spaskovski.
On je ukazao da su bivša rukovodstva napravila dugove od 860 miliona evra i da su preostala zaduženja kompanije 170 miliona evra.
Upitan da li je utvrđeno ko je napravio te dugove, Spaskovski je naglasio da je teško preispitati 40-godišnje poslovanje, jer je za to vreme promenjeno 11 generalnih direktora, a pritom od 2000. do 2008. čak pet.
„Dovoljno je navesti da su za sedam godina samo za plate dobili od države subvencije od 121 milion evra, umesto da su uložili u investicije, a samo su nove investicije obezbeđivale platu“, napomenuo je Spaskovski.
„Uostalom, taj proces je u to vreme zahvatio celu državu Srbiju. Zato su danas, sadašnjoj vladi ostavljeni budžet i privreda u ovakvom stanju“, dodao je prvi čovek RTB Bor i istakao da je taj rudnik 2011. ostvario dobit od 42 miliiona dolara, a prošle godine dobit od 56 miliona dolara.

Šta bi bilo da nije visokih cena bakra?
Šta bi bilo da nije visokih cena bakra?

Bakar 2

KAKO IZGLEDA DRUGA STRANA MEDALJE, to je pitanje o kome bi trebalo upravo da se zamisle pre svih ljudi iz Vlade koje Spaskovski, veruje se, mimo njihove volje, “proziva” kako bi sačinio novu bajkovitu priču u koju mogu da poveruju samo naivni, siromašni i nedovoljno obrazovani. Zato ćemo ovog puta, podstaknuti NEDELJNIKOM, a potom i Tanjugom (čiji će prepričani tekst najverovatnije mnogi objaviti i na taj način pomoći uzneverenom Spaskovskom da dobije još u vremenu na iskraju radnog mu veka. Taj cilj će Spaskovski da postigne uprkos tome što je istina drugačija i što je i vrapcima na grani jasno da je on vešt u političkom marketingu od kojeg  najmanje koristi imaju radnici RTB-a, pa i ceo naš narod u širem smislu. To što će Spaskovski dobiti od Vlade, bar tako se šapuće u čaršiji, još oko pola godine da vlada i politizuje prezentirajući prazne priče, to kao da ne brine vlast. Na primer, on je novembra 2008. kada je došao na čelo RTB zatekao dugovanja od 860 miliona evra. Tad je i spoljni i unutrašnji dug iznosio 480 miliona evra (zvanična informacija sa konferencija za medije), a danas je između 1,1 i 1,5 milijardi evra ukoliko je to uopšte moguće tačno izračunati, mada će Ministarstvo privrede uskoro moraće da ima tačne cifre kako se ne bi eventualno nagađalo, jer je podatak izuzetno važan). Kad se konačno utvrdi i taj detalj, videće se ko je i koliko zadužio i potrošio narodnih para. Ili, gde je potrošeno 851 milion dinara dobijenih 30. novembra 2012. goidine za podsticaj proizvodnje od Dinkićeve Komisije za kontrolu državne pomoći firmama u restruktuiranju. Nažalost, živimo u vremenu obmana i nedostojnosti, tako da je sve moguće. Ipak, o tome kako je recimo šminkan Bor u režiji URS-a i njegovog tadašnjeg lidera Spaskovskog, Tužilaštvo i policija istražuju, pa ćemo bar taj deo istinitosti videti.  Danas kad novinarstvo najviše liči na EPP, onda  nije ni čudno što se pojavljuju slavopojke istrgnute samo sa jedne strane potamnelog medaljona, a upravo ovaj čovek o kome je reč mnogo je doprineo sumornoj slici ne samo lokalnog žurnalizma. To je najlakše dokazati. Evo šta čovek iz njegovog najbližeg okruženja u RTB misli o aktuelnoj problematici poslovanja, proizvodnji i troškovima u kombinatu bakra. Cela analiza stanja sačinjena je s potpisom 16. oktobar kad je gazda Bora bio na bolovanju, što ni slučajno ne umanjuje ozbiljnost i kompetentnost sagledavanja kompletne slike koja upućuje na zaključak da su gubici neminovni i da se loše radi u gotovo svim segmentima navodno “oživljenog giganta”.

Moje obraćanje Vama je u nameri da se organizujemo i zajednički poboljšamo rezultate u proizvodnji i u ukupnom poslovanju. (Sedmorici članova poslovodstva RTB bez Spaskovskog)

Naime, počev od II kvartata 20l3.godine uočen je ozbiljan negativan trend u svim pokazateijima rada i poslovanja RTB Bor, što upućuje da će rezultati poslovanja za 2013. godinu biti negativni.

To neće biti dobar ishod nakon tri uspešne poslovne godine (2010., 2011., 2012.) i naročito posle kompletne obnove opreme na površinskim kopovima V.Krivelj i RBMajdanpek, ulaganja u aktiviranje rudnika Cerovo i modenizaciju i automatizaciju procesa u flotaciji V. Krivelj…

Stoga su naše pojedinačne kao i kolektivne obaveze i odgovomost da realno sagledamo stanje i poslovanje u svakom organizacionom delu i da preduzmemo hitne i efikasne mere za kvalitetno i kvantitativno poboljšanje rezultata.

U tom smislu dajem sebi slobodu da apostrofiram sledeću problematiku:

Najpre, predložili smo i usvojili ambiciozne planove u rudarskoj proizvodnji za 2013.godinu, koji se ne ostvaruju ni na jenoj poziciji. Zašto?

Tako je za period I-IX/13 planirana proizvodnja od 32.973 t bakra u koncentratu, odnosno 3664 t prosečno mesečno.

Međutim, ostvareno je 26.690 t ili 2966 t mesečno, što je za 6283 t ili 19,1 % manje od plana.

Takođe, nije realizovan ni planirani obim iskopina.

Posebno je alarmantno što su svi flotacijski parametri ispod planiranih i realno mogućih.

Troškovi poslovanja, ipak, konstantno rastu kako u masi tako i po jedinici proizvodnje.

Zašto se ovo dešava u rudnicima u Boru i Majdanpeku?

Nesporno je da su površinski kopovi u RBB i RBM tehnički veoma opremljeni. Kao nikada ranije! Međutim, učinci te opreme su još uvek skromni, rukovanje je često povereno nestručnim i neodgovornim izvršiocima, havarije su česte, održavanje je skupo,

Produktivnost po zaposlenom (u RBB i RBM ih je ukupno 3500) je niska i iznosi samo 0,85 t bakra u koncentratu mesečno. Šta se sa ovom proizvodnjom može obezbediti za tekuće potrebe i za razvoj RTB Bor?

Kada će flotacija V. Kriveij dostići projektovano iskorišćenje na bakru i kvalitet koncentrata bakra?

Zašto je povremeno sadržaj vlage u koncentratu veći od sadržaja bakra (flot.V. Krivelj)?

Zašto se ne vodi računa o vrsti rude koja se prerađuje u flot.V. Krivelj kako bi se prema njoj uredio režim prerade, vrsta i količina reagenasa i dr.?

Kada će se pokazati opravdanost aktiviranja rudnika Cerovo (kvalitet i vrsta rude, koiičina, iskorišćenje i dr.)?

Kakvo je stanje na radilištima u RBMajdanpek? Da li se oni adekvatno pripremaju za masovnu proizvodnju?

Kako se rešavaju otpadne vode u RBM?

Kakva je tehnička spremnost flotacije RBM za kontinuiranu i masovnu preradu, a pre ozbiljne rekonstrukcije i modernizacije (koja kasni)?

Dokle se stiglo sa izmeštanjem puta? Šta je sa radovima na TS faza 1?

Da li su rešeni problemi u vezi metoda i dinamike eksploatacije RT Čoka Marin kao i rešenje za prodaju proizvoda (koncentrat ili ruda)?

Učinci u jami su minimalni. Čime ona realno raspolaže pre ulaska u RT Borska reka? Ko sagledava ove potencijale: struka ili tradicija?

Nužno je preispitati opravdanost daljeg rada Krečane Zagrađe imajući u vidu sadašnje količine i kvalitet komadnog kreča.

Takođe, korisno je utvrditi uticaj nekvalitetnog kreča na rezultate u flotiranju rude bakra,

Šta je sa radnom i tehnološkom disciplinom zaposlenih?

Zašto su česte havarije novonabavijene opreme? Da li se primenjuju mere – sankcije prema neodgovornim i nestručnim izvršiocima?

Nagrađivanje radnih učinaka ne daje efekte. Nivo pojedinačnih i prosečnih zarada nije opravdan (pokriven) rezuitatima i tu su nužne promene,

Preveliki je broj zaposlenih po svim osnovama, imajući u vidu obim proizvodnje i realne zahteve proizvodnog procesa.

ČINJENICA JE da metalurgija radi u postojećim agregatima koji su tehnički i tehnološki zastareli a naročito ekološki nebezbedni.

ČINJENICA JE, takođe, đa metalurgija prerađuje samo koncentrate bakra iz RTB Bor i to u nedovoljnim količinama i nestandardnog kvaliteta za kontinuiranu i ekonomičnu preradu.

To izuzetno povećava troškove prerade i daje male količine finalnih proizvoda. Međutim, i metalurgija ima puno neracionainosti.

Najpre, to su svi ostali pogoni van linije bakra (Livnica, Bakarna žica, Energana, Transport, Prerada metala) čije je postojanje veoma skupo i sa stalnim gubicima, a ne preduzimaju se efikasna rešenja za njih.

Nedovoljne i nekvalitetne sirovine za preradu ali i subjektivni razlozi povremeno utiču na kvalitet prerade kao i na kvalitet finalnih proizvoda, što u uslovima male produkcije dodatno otežava finansijsku poziciju RTB Bor.

Još uvek nije uspostavijen kontinuitet u proizvodnji katodnog bakra (nema svakodnevne finalizacije). Evidentno je da je najveći obim u poslednjim danima u mesecu što često ne može da bude i naplativo u mesecu isporuke.

Nestabilan rad Fabrike bakarne žice, često i zbog kvaliteta bakra. Troškovi proizvodnje žice (prerada) su višestruko veći od prodajne cene, što je posledica predimenzioniranih kapaciteta, obima prerade… tehnologije.

Nagrađivanje radnih učinaka je delimično izmaklo kontroli.

Nema poslovnog opravdanja da prosečne zarade u TIR-u budu najveće u RTB Bor i treba ih usaglasiti sa RBB s RBM.

ZAKLJUČCI:

U 2013.godini je evidentno da je u značajnoj meri oslabila lična odgovornost rukovodilaca i nosilaca procesa, kao i ostalih zaposlenih za poslovne rezultate, imovinu i ukupan ugled RTB Bor.

Nužno je da se takvo ponašanje prekine, a nedopustivo je da se nastavi u narednom periodu.

Proizvodnja mora da se poveća. Svi dosadašnji pokazatelji realnih mesečnih potreba za finansiranjem (tekuće poslovanje i deo investicija) govore da je za regularno poslovanje nužno 4500 t katoda mesečno pri sadašnjim cenama na LME.

Troškovi poslovanja su visoki, u masi i po jedinici proizvodnje, i moraju se smanjivati na svim pozicijama, uključujući i lična primanja.

Planovi proizvodnje za 20l4. godinu moraju da budu objektivno i realno utvrđeni.

Takode, nužno je sagledati realan obim proizvodnje za naredni period, najmanje u budućih pet godina.

Najzad, treba da se utvrdi kada će sirovine iz RTB Bor (koncentrat bakra) biti u dovoljnoj količini i kvalitetu za optimalni kapacitet rekonstruisane metalurgije bakra. Šta je potrebno još da se uradi i reši u rudarstvu da bi se dostigla ta proizvodnja (obim, vrsta i dinamika ulaganja, organizacije posla i sl.)

ZAR OVOJ PRIČI koju pojedinci u vrhu RTB pokušavaju da prikažu kao lukavost vođe (valjda kako bi još jednaput iz tolikog trnja do kraja godine izvukao cvećke) i pokazao se kao spasitelj i izbavitelj, treba bilo šta još pridodati?

Share

Ostavite odgovor