Dramatično: Dinkić se sekira za Bor, Spaskovski za direktorsku fotelju!

Bor, 20. novembar

Autor: M.C.

Poseta Mlađana Dinkića, predsednika URS-a Boru, označila je početak predizborne kampanje za lokalne izbore na proleće iduće godine, a možda – još i ranije – i za republički parlament. Poznati retoričar i ministar u svim vladama od „5. oktobra“ do nedavno, čovek koji je držao i „nož i pogaču“ srpskih finansija, juče se toliko sekirao za RTB Bor da je njegov dojučarašnji ursovski sabrat Blagoje Spaskovski „naterao“ Skupštinu RTB da mu „produži“ mandat generalnog direktora pod nejasnim zakonskim pravilima i bez republičke Vlade.  Sindikalni lideri iz RTB, njih trojica izgleda najodanijih glavnom gazdi (Miljković, Gara Aleksić i J. Popović), podstakli su napore dušebrižnika da Bor ne sme da ode u privatne ruke i u – državni zaborav, ne spominjući da je kompanija u restruktiranju od februara 2004. i da se gotovo ništa nije – restruktuiralo! U lokalnoj TV prvi se pojavio Ljubiša Miljković, predsednik nereprezentativnog Rudarskog sindikata RBB zapomažući kako država nema razumevanja i ne planira nove garancije za kredite kad je RTB primer „po visini plata čak i susednom Zaječaru“. Na jednoj strani lepe plate, na drugoj država izdašno dreši kesu i odobravala zaduženja i privilegije nekontrolišući gde su odlazili novci. Izjava Jordana Popovića, sindikalca iz TIR-a da je RTB prodao 15 preduzeća i da je država naplatila 300 miliona evra od kojih je samo 12 miliona pripalo kombinatu bakra nije za potcenjivanje. Još gore je što te firme ne rade ili tek životare.

-Glavni problem RTB jesu dugovi koji se moraju vratiti čim se uskoro završi restruktuiranje. Reč je o najmanje milijardu evra. Grčki Mitilineos je tužio Srbiju pred međunarodnom arbitražom zbog RTB-ovog duga i sigurno će dobiti spor. Zato je neophodno da država uloži još 130 miliona evra, možda i 200 miliona, i da se okonča investicija u metalurgiji. U budžetu za 2014. nigde nema RTB-a. To je opasno i najhitnije, do kraja ove godine, moraće da se reaguje. Jer, to je jedini spas da RTB ponovo ne dočeka katastrofalne 2005, 2006. Još jedna briga je moguća. Pre dva, tri dana nezvanično sam doznao da RTB može da zadesi privatizacija. Ako država insistira na praznoj kasi (para ima, recimo za RTS i previše!), onda bi neko otkupio sve dugove i pokrio investicije i to bi se naplatilo kupovinom kompanije-plaši se Dinkić.

Predsednik URS-a je oštro kritikovao novog ministra privrede Sašu Radulovića, ali je i napomenuo da je obaveza direktora RTB Bor da o pravom stanju u kombinatu bakra obavesti Aleksandra Vučića i ako on to ne čini (a ne čini!), onda su tu sindikati.

Sem toga da je Dinkić započeo izbornu kampanju i da ponovo želi da osvoji deo vlasti bez Blagoja Spaskovskog koji je, kako je rekao, preko noći preletao u SNS, iz ličnih i nikakvih drugih razloga („što je nemoralno“), nameću se pitanja o kojima bi radnici RTB i građani Bora mogli dublje da razmisle, jer oni su prvi na udaru svih promena i zagovaranja. Na primer: Dinkić kaže da ne treba se vraćati unazad, treba isključivo gledati u budućnost, tj. namaći iz državnog budžeta nekih 200 miliona evra i RTB vratiti u normalan život. Lepo je to, Mlađane Dinkiću, reći i boriti se za državne pare, ali nije greh, naprotiv, preka je potreba, analizirati kako su predhodne pare potrošene. Da li je bilo nenamenskog trošenja, zašto se kasni devet meseci u gradnji nove topionice, zašto su, i iz kojih izvora, davane dobre plate i za nezarađeno i nezasluženo, gde su novci iz Fonda za razvoj (recimo 871 milion 31. novembra 2012. za podsticaj proizvodnje, Dinkićev resor)… Uostalom, u Ličnoj karti RTB dostavljenoj Ministarstvu privrede, bez obzira da li je kvalitetno urađeno, postoje mnogi validni i upotrebljivi pokazatelji poslovanja. Ako je ministar Radulović objasnio da više nema „bacanja para u bunar“, onda je, verujte, mislio i na RTB. Bolno je pitanje ko je potpisao i da li je neko sem Dinkića, možda Spaksovskog i Mire Antić, video ugovor sa Fincima o gradnji topionice. Sve se svodi na pomisao „mi smo započeli, vi završite, pa neka košta šta košta“, kao da je državni budžet Alajbegova slama. Zato i pridodajemo: postoje najstručniji proračuni da je poslednje tri godine (za to razdoblje zainteresovan je i INSAJDER, vidi reklamu,promo, na B-92) potrošeno mnogo novca na razne projekte i nazovimo donacije i da je za poslednjih pet godina, od dolaska novog menadžemnta RTB, ostvaren prihod veći od 1,4 milijarde dolara. Do ove cifre se relativno lako dolazi kad se pomnoži količina dobijenog bakra, plemenitih metala i ostalih proizvoda sa cenama. Istovremeno, korišćeni su strani krediti, podsticajna sredstva, neplaćanja obaveza, čak i neki  vidovi subvencija. A i Dinkić je juče napomenuo da naredne godine već stižu otplate kredita za novu topionicu koja je u neizvesnosti dalje gradnje, jer se već ne plaća izvođačima radova.

A šta tek da činimo kad saznamo da je 2008. planirano da u 2014., tako blizoj godini, iz rudnika RTB-a „uberamo“ 60.000 tona bakra, a dobićemo, ni manje ni više, 26-28.000 tona. O kvalitetu i nedostatku sirovina za novu topionicu nedavno je upozorila i Mira Antić.

Kada se saberu mnoge istine i sumnje, proizilazi da je RTB zašao u nemirne vode i da sindikati (i direktorski i ovi ostali) moraju, još jedanput, da krenu u hitnu bitku za spašavanje RTB-a i grada Bora. Da bi spasila RTB vraćajući ogromne dugove i garantujući nove kredite za metalurgiju, država će morati da  pronađe jedno milijardu evra, što je đavolski teška rabota. ONI KOJI SU DOPRINELI TAKVOJ SUDBINI NISU DALEKO, ONI SU TU, I TREBA IH JOŠ KAKO, NE SAMO INSAJDEROM B-92, PODSETITI NA SVAKI VEĆI PROMAŠAJ I MALVERZACIJU. Nema boljitka sa tako teškim hipotekama prošlosti od koje, hteli ili ne, mora da zavisi i budućnost. Neće, ne samo Grci, nego niko oprostiti dug pa ma koliki bio. Odgovornost  i za državnu i RTB vlast mora da postoji, jer i zbog toga danas loše živimo i, što je najgore, ne vidi se brzi oporavak.

A to što je Blagoje Spaskovski juče dobio blagoslov Skupštine RTB-a (ko Vladu još i za to da pita?) za novi mandat uprkos godinama za penziju i isteku radnog ugovora, neka mu je sa srećom: neka RTB u svojoj 110-godišnjoj istoriji za generalnog direktora ima i – USPEŠNOG, i VITALNOG, PENZIONERA!

Share

Ostavite odgovor