Skače cena bakra, padaju ljudi od bakra!

Bor, 13. decembar

Autor: M.C.

potresi na berziKada je u svoje vreme Nikola Šainović bio drugi čovek Srbije, NIN je, u stalnoj rubrici, objavio naslov “Čovek od bakra”, i tako ga oslikao da nije trebalo, iako u vunenim vremenima, ništa ni dodati ni oduzeti. Kraj teksta bio je upečatljiv: nakon nabrajanja kakve sve koristi može Šainovićeva politika da ima od “dragocenog crvenog metala”, pisac je zaključio: “Malo li je”.

Tadašnja vlast, pa i sam borski “čovek od bakra”, čini se, “mala je maca” za sadašnje ljude od tog metala pomešanog, još kako, sa zlatom i ostalim plemenitim sjajem. Vreme i nadležne istrage pokazaće ko se, kad i kako “družio” sa bakarnim privilegijama, ali je već ovog časa aposlutno istina da je toga bilo u izobilju i da će se tek saznati red veličina. Jedna, veruje se i najveća privilegija još aktuelnog menadžemnta RTB Bor, jeste sreća neviđena – bakar je na svetskoj berzi poslednjih pet, šest godina dostizao rekordne cene. Posle izvesnog pada od pre dve, tri nedelje, i cene ispod 7.000 dolara za tonu, danas je Londonska berza opet na našoj strani: ovaj cenjeni metal skočio je na 7.200 dolara. To je ta srećna zvezda koja je sve vreme, od novembra 2008. do danas pratila, i uporno prati, Blagoja Spaskovskog i njegov okrnjeni menadžment. Taj slatki kolač vredan u petogodišnjem trajanju 1,4 milijarde evra (cena pomnožena sa zvaničnom proizvodnjom daje jednostavan finansijski ishod) nigde se ne spominje kao  glavni element u poslovanju i sveopštem opstajanju kompanije. Ljudi od bakra sada bi, u normalnim okolnostima i s disciplinovanim državnim administracijama, morali da podnesu račun gde je taj novac potrošen s napomenom da su uzimani i krediti, da se zakidalo na porezima i doprinosima, da je posezano za Fondom za razvoj i, najverovatnije, još nekim Dinkićevim fondovima. I u slučaju da je sve kako valja i treba (u to više ne veruju ni čobani sa Tare i Zlatibora) takva jedna analiza dobro bi došla. Razloga je više. Pošto od tog posla sad i ovde nema ništa, preostaje da novi menadžment i takav račun servira najširoj javnosti.

Kada je dolazio na čelo RTB, te, tek će se ustanoviti, nesrećne 2008. godine, Spaskovski je novinarima saopštio da mnogi inženjeri rudarstva i metalurgije u RTB “nemaju pojma”, ne znaju ni računske radnje da izvedu, a tek da unapred proizvodnju. To je opasno naljutilo ljude sa Tehničkog fakulteta na kojem je i on diplomirao rudarstvo da su se jedva nekako smirili i izmirili pod uslovima koje samo oni znaju. Zato ni danas ne bi trebalo niko, pa ni ON, da se ljuti ili goropadi, jer i ljudi od bakra iz njegovog najmoćnijeg doba trebalo bi da odgovaraju ili da se, za svako učinjeno dobro, nagrade.

Ipak, sada je druga politička opservacija na važnosti, ona koja mora po svaku cenu , i najbrže moguće, da dovede nove, valjda i svoje ljude, one koji i jesu i pomalo nisu od bakra. Pročulo se sinoć pred prvi mrak da je Vlada postavila predsednika Upravnog (Nadzornog) odbora RTB i da je to izvesni omladinac i dokazani stručnjak iz Beograda. Neka mu bude sa srećom, trebaće mu. A šta ćemo sa zamenom za nesalomivog ”borskog Ronaldinja”? Priča da bi to mogao da bude i njegov najnoviji partijski miljenik Milinko Živković nije bez osnova. U tom slučaju, Živković bi, kao prvi ili do prvog “šminkera” Bora i okoline, mogao nadležnima da objasni kako se i šta radilo. Ova tema nije ni najmanje nebitna što je pokazao i prošli Insajder, ali ni izbliza dovoljno. Ukoliko Živković uleti u još jednu prijateljsku zamku, i njemu će – očevidno je – trebati i više sreće nego tom momku iz belog grada. Iz starog menadžmenta, i oko menadžmenta, još je ljudi od bakra i ONI bi trebalo, zajedno sa fudbalskim virtouzom, da PADNU. Nisu daleko ni oni što su prodavali borske katode poput Farmakoma i sličnih trgovaca. Klizava su ovo vremena, ne samo za Bor.

Share

Ostavite odgovor