Ozbiljan problem pijenja za vreme praznika!

Bor, Beograd, 25. decembar

Saopštenje za medije: Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti

Saobraćajne nesreće, nasilje, trovanje alkoholom, nekontrolisano rukovanje oružjem… samo su neke od posledica prekomerne konzumacije alkohola

Zdravica pre “ponoći” i još koja čašica nakon, da se nazdravi Novoj godini, samo su neki od običaja koji se praktikuju za vreme praznika, posebno kod mlađe populacije. Među brojnim posledicama opijanja, o kojima se ne govori dovoljno, javljaju se saobraćajne nesreće, nasilje među građanima, trovanje alkoholom i narušavanje zdravlja, ali i nekontrolisana upotreba oružja.

Mlade osobe, privučene ponudom brojnih kafića i klubova koji nude neograničenu konzumaciju alkoholnih pića za simboličnu cenu, često nemaju granicu, ali ni svest, pri konzumiranju alkohola i upravo zato su oni najbrojniji pacijenti svakog 1. januara, sa dijagnozom trovanja alkoholom. Istraživanja na nivou Evrope pokazuju da je više od 90% mladih (15-16 godina) probalo alkohol, a da su prvo pijanstvo imali već sa 14 godina.

Podaci nedvosmisleno govore da svake godine, u vreme Novogodišnjih praznika, dolazi do učestalog opijanja. Prekomerna upotreba alkohola izaziva otežano kontrolisanje emocija i postupaka, te smo zato svedoci agresivnog ponašanja, nekontrolisane upotrebe hladnog i vatrenog oružja, pirotehničkih sredstava, ali i brojnih saobraćajnih nesreća – svaka treća je prouzrokovana prekomernom količinom alkohola u krvi.” – izjavio je dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

U toku prošlogodišnje proslave Nove godine, u periodu od 22 sata uveče do 6 sati ujutro, dogodilo se 20 saobraćajnih nesreća uzrokovanih vožnjom pod dejstvom alkohola. U tim nesrećama je 12 osoba zadobilo telesne povrede, a udesi su praćeni i većim materijalnim štetama. U toku 2013. godine, od januara do novembra, dogodilo se 2135 saobraćanih nesreća u kojima je uzrok vožnja pod dejstvom alkohola, a u njima je 38 osoba poginulo, dok je 1343 lica povređeno.

Apelujemo na sve građane da povedu računa o konzumaciji alkohola za vreme praznika i izbegnu prekomerna opijanja, da ne ugrože ni svoj, ali ni tuđi život.” – zaključio je dr Vujošević.

S poštovanjem,

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti

Da podsetimo…

Alkoholizam je, posle cigareta, drugi najveći uzročnik lošeg zdravlja u Evropi  i povezan je sa kratkotrajnim i dugotrajnim rizicima mortaliteta. Alkoholizam je bolest centralnog nervnog sistema koja prouzrokuje teške fizičke, mentalne i društvene posledice.

Alkoholizam je globalni problem, međutim najveći stepen konzumiranja alkohola po glavi stanovnika je upravo u Evropi. Alkoholičari čine 3-5% svetskog stanovništva, što predstavlja 10-15% punoletnog stanovništva. Srbija je na četvrtom mestu po potrošnji alkohola sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek 6 litara.

Više od 70% punoletnog stanovništva konzumira alkohol, uz povremena opijanja, i upravo iz ove kategorije se regrutuju zavisnici (10-15%).

Šta je rizični, a šta visoki novo konzumiranja alkohola?

Rizična konzumacija se definiše kao dnevni unos čistog alkohola veći od:

  • 20 g (~0,2 l vina, ili 0,4 l piva) za žene
  • 40 g (~0,4 l vina, ili 0,8 l piva) za muškarce

Visok nivo konzumacije alkohola se definiše kao dnevni unos čistog alkohola veći od:

  • 40 g (~0,4 l vina, ili 0,8 l piva) za žene
  • 60 g (~0,6 l vina, ili 1,2 l piva) za muškarce.
Share

Ostavite odgovor