Šta nas Borane čeka u 2014.

31. decembar, Bor

Autor: MC

ČEKA nas, kao i celu Srbiju, burna i nevesela ( sem januarskih praznika) GODINA u koju ulazimo, kao i obično, i kao što je i red, sa više optimizma uprkos relanim sagledavanjima zbilje i nestabilnog okruženja. Nada uvek postoji, i zato ne smemo pokleknuti ni tren, moramo se uzdati u se i svoje bližnje, svoj rod , svoje znanje i svoj identitet. Bor nije ni Zaječar, ni Niš, najmanje je Beograd, ovaj grad i ovaj narod posve su drugi, ne toliko drugačiji, drugi su po kvalitetu života ( ekološka crna tačka i dalje uporno prati i ne silazi s uma, plus nezavidan standard i neizvesna privredna kretanja).

Poslednjih dana niko se ne usuđuje, sem uobičajenih kurtoaznih poruka i izjava, da dublje analizira šta Bor i Borane, pa i Tiomočane, čeka u ovoj, neizvesnoj, reformskoj i siromašnijoj od prethodne, godini. A trebalo bi da se suočimo sa istinom koja je manje bolna ukoliko se pre dođe do nje i kad se spoznaje u pravo vreme i u pravom svetlu. Navikao je ovaj narod na teskobe i globe, muke i mučnine, nespokoj i hladnoću, na zlobe i globe, nepravdu i teško dostižnu pravdu, nevolje i zračak volje, pa je, onda, lakše i jednostavnije doći do razumevanja i tolerancije, razgovora i dogovora, shvatanja i plodnije saradnje. Lakše jeste, ali da li i izvodljivije s obzirom na poslovničnu neslogu, sujetu, zavist, navike, pa i neprihvatanje objektivnog i jedino mogućeg. U tom spletu „srpskih poslova“, snalažljivost u datom vrzinom kolu i nasleđenom „pozitivnom haosu“ izbija na površinu. A hteli ili ne, suočićemo se , u političkom smislu, SA novim izborima u državi, ponegde i na lokalu, završetkom restruktuiranja RTB-a Bor, neminovnim reformama u javnom sektoru, od javnih i društevnih preduzeća do lokalne smaouprave, otpuštanju radnika, padu standarda, gašenju nekih institucija bez kojih se može, izostavljanju tradicionalnih zabava i svetkovina, čišćenju žita od kukolja i u političkom i privrednom sektoru. Zahvatiće nas, kao i ostale, sve ove boljke, ali zadesiće nas i svojstvene muke – primerice, vraćanje ogromnih dugova i kredita u RTB-e i glavobolje zbog  sporovoznih metalurških investicija. Nećemo se grohotom smejati istraživanjima jednog INSAJDERA ili jučeršanjem napisu u „Blicu“(30. decembar) o neuspešnim i nestručnim direktorima koji su, zahvaljujući partijskim voljama, uništavali jedno po jedno državno preduzeće s posebniim osvrtom na antrfile naslovljen „Tri stranke vladale preko istog čoveka“. Ilustracije radi, evo tog tekstića: „ U direktorskoj fotelji RTB Bor izređalo se nekoliko stranaka – ali preko jednog čoveka. Blagoje Spaskovski, koji je zbog malverzacija u ovom preduzeću bio i „zvezda“ emisije Insajder, od 1990. do 2000. godine bio je generalni direktor Rudnika bakra Bor kao član SPS-a. Posle pauze vratio se na funkciju generalnog direktora RTB Bor 2008. kao čovek Mlađana Dinkića i njegovog G-17 plus. I danas je u istoj fotelji, ali kao čovek SNS-a“.

Eto, ulazimo u 2014. i, vidite, otvorite oči, šta nas čeka. Ista priča samo malo drugačija od pređašnjih, s tim što isti taj direktor, najavljuje, pre neki dan na sednici SO sa mesta odbornika, kako će nastaviti istim tempom i svojoj, novoj stranci, SNS, obezbediti najmanje 70 do 80 odsto glasova na sledećim koje lokllnim, koje republičkim izborima. Još se ON čudu načuditi ne može „kakva je to opozicija u SO kad ne shvata da Bor treba i dalje da se ulepšava“, hoće  reći da se „šminka“ i doteruje kao i u minule tri, četiri godine. To samo jedno znači: i dalje sledi političko „šminkanje“ grada, netransparetnost u radu, nazakonitost, malverzacije, ulaganja u sopstvene želje i ideje, bez prioriteta, podizanje fabrika strujomera na čudan način sa političko-propagandnim otvaranjima i zatvaranjima, neprofitabilno investiranje i nenamensko trošenje, osnivanje bespotrebnih turističkih organizacija i bog će znati čega sve ne i čega sve da. A kada se, polovinom 2014, završi restrukturiranje i obelodane finansijske dubioze u posve novoj organizaciji kombinata bakra, ništa neće biti kao što je danas. I to je ta novina u novoj godini o kojoj se najmanje govori, manje i od toga da ćemo morati posezati za stezanjem kaiša i unutar ne smao izvan bakarnog giganta na staklenim nogama. Budimo iskreni i realani, recimo bar deo tog belaja koji nas čeka i od kojeg ne možemo ni mi građani, ni država da pobegnemo. Ukoliko i novi RTB i predstojeće društevene pormene sačekamo sa istim ljudima, onima koji, kako i „Blic“ naglašava, uspešno uništavaju državne firme – ONDA je bolje da svi krenemo u političke preletače i mlađim generacija ostavimo u nasleđe davni aforizam: „Na mlađima svet ( ova država) ostaje, ako im nešto ostane“. Pa, srećno, trebaće nam sreće možda više nego ikad u ploslednjih 13 godina…

Share

Ostavite odgovor