Najlošiji u Evropi po progresivnosti o oporezivanju zarada

Bor, Beograd, 27. mart

Zbog nedostatka progresivnosti najviše ugroženi radnici sa malim platama * Smanjivanje opterećenja na najniža primanja stvorilo bi uslove da prijavljivanje radnika bude poželjnije

Naša zemlja ima najmanji stepen progresivnosti u oporezivanju zarada u Evropi, pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Takvim sistemom su posebno oštećeni zaposleni sa najmanjim primanjima, ali i privreda jer su opterećene radno intenzivne industrije u kojima radi veliki broj radnika i gde je najveća konkurencija na svetskom tržištu.

Prema analizi NALED-a, razlika između poreskog opterećenja ispodprosečne i nadprosečne zarade u Srbiji je tek 1,2 odsto dok je najveća progresivnost u razvijenim ekonomijama – Irskoj (18,1 odsto), Luksemburgu (14,2 odsto), Finskoj (11,8), Portugalu i Belgiji (10,5) i Švedskoj (10).

Bolje ne stojimo ni kada se posmatra razlika u oporezivanju najnižih plata i prosečne zarade. Progresivnost u Srbiji je tek 2,6 odsto i lošija od nas je samo Bugarska. U ovom rasponu zarada još je veći broj zemalja u Evropi koje imaju progresivnost veću od 10 odsto (čak 12 država).

Progresivni poreski sistemi vrše redistribuciju od bogatijih članova društva ka siromašnijim. Da li je tako nešto poželjno ili ne, pitanje je društvenog konsenzusa oko uređenja društva u kome se živi i odnosa prema pitanjima socijalne pravde. U većini evropskih društava svakako postoji konsenzus da je neki stepen redistribucije između bogatih i siromašnih kroz poreski sistem poželjna stvar.Vladan Atanasijevic

– Ono što je nesporno jeste da bi uvođenjem progresivnijeg sistema oporezivanja rada Srbija mogla znatno da smanji poresko opterećenje najnižih zarada bez smanjivanja ukupnih poreskih prihoda. Na taj način bi se znatno povećala konkurentnost radno intenzivnih privrednih grana i stvorili uslovi za oživljavanje privredne proizvodnje, kao i povećanje privrednog rasta i zaposlenosti. Veliki značaj taj potez imao bi i za suzbijanje sive ekonomije jer bi prijavljivanje radnika bilo isplativije – ističe predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević.

Srbija je u evropskom vrhu po poreskom opterećenju najmanje plaćenih radnika. Dok je kod oporezivanja prosečnih zarada naša zemlja ispod evropskog proseka (poreski klin u Srbiji je 39,2 odsto, a u EU iznad 41), po visini poreza i doprinosa na najmanja primanja smo peti u Evropi.

Smanjenje troškova rada kroz uvođenje progresivnog oporezivanja smanjilo bi troškove proizvodnje i učinilo srpske proizvode konkurentnijim. Takođe, otvorila bi se mogućnost da radnici sa nižim platama dobiju veća primanja dok bi i zapošljavanje neprijavljenih radnika bilo privlačnije.

U svim razvijenim zemljama, glavni instrument progresivnog oporezivanja je porez na zarade jer je kroz njega najlakše uvesti različite stope oporezivanja za različite nivoe primanja. Postoje i druge brojne mogućnosti – kombinacije sa povećanjem neoporezivog dela plate ili smanjivanjem dela doprinosa – o kojima Vlada Srbije može da razmišlja.

Smanjiti administrativna opterećenja

U Zakonu o radu postoji niz administrativnih opterećenja jednostavnih za uklanjanje, koja ne utiču na zaštitu prava zaposlenih. Jedan od primera je radna knjižica koja nema upotrebnu vrednost jer svi podaci iz iste postoje u bazama podataka države. Isto važi za pravilnik o sistematizaciji radnih mesta koji moraju da imaju i jako male firme od šest ili više zaposlenih, a koji se često menja i mora da se oglašava. Takođe, zakon i dalje zahteva overavanje Ugovora o radu pečatom iako je zvanično ukinut.

Print

Share

Ostavite odgovor