JP Toplana Bor: Ko to tamo opasno profitira na uglju!

Bor, 7. april

Autor: M.C.

Toplana, ugaljU izveštaju državne Antikorupcijske komisije o prodaji uglja u „Kolubari“ i Kostolcu (2011. i 2012.) piše, a prenosi „Blic“ od 5. aprila, da su pojedine posredničke firme u Srbiji plaćale oko 2.200 dinara po toni i tako zarađivale ekstraprofit. U prvom planu je firma „Ineks Morava“ iz Gadžinog Hana, vlasništvo Mome Nikolića, koja poslednjih godina USPEŠNO sarađuje se borskom Toplanom. Citiramo „Blic“.

„Ineks Morava“ je ugalj kupljen od Kostolca za oko 2.200 dinara po toni 2011. i 2012.  prodavala toplanama u Boru, Kruševcu, Leskovcu, pa čak i Kliničkom centru u Nišu po ceni od 8.600, odnosno 9. 120 dinara po toni“. Vlasnik Moma Nikolić nije odgovarao na pozive „Blica“.

Na portalu Uprave javnih nabavki Srbije našli smo egzaktne podatke o nabavci ugljeva borskog JP Toplana za ovu, poslednju grejnu sezonu 2013-2014, gde je ukupno ugovoreno 51.000 tona. Reč je o tri vrste crnog zlata za ukupnu cenu od 510 miliona i 530.000 dinara. Pojedinačno, po stavkama, i kvalitetu, taj skor izgleda ovako: mrki ugalj separirani – 15.000 tona, cena 126 miliona (8.400 dinara po toni), mrki ugalj separirani prani – 33.000 tona jednako je 357 miliona (10.814 dinara za tonu) i lignit sušeni – 3000 tona jednako 27 miliona ili 9.000 dinara za tonu. Ugovori za kupovinu kod prve dve „stavke“ potpisani su sa „Ineks Moravom i „Sole komercom“ iz Beograda, a  treća „stavka“ je plod saradnje samo sa „Sole komercom“.

Pretpostavljamo da je i sezona ranije o kojoj piše „Blic“ oslikavala približne veličine novčanih vrednosti, što nije teško da se utvrdi u nadlažnim službama. Uostalom, te, kao i podatke o prevozu i PDV, trebalo bi građanima Bora i Srbije, pre svih, da saopšti  JP TOPLANA u Boru koja, sudeći po zvaničnim izveštajima dostavljenim SO Bor, radi transparentno, dakle javno preduzeće ništa, ili malo šta, skriva od javnosti. U ovom slučaju, kao i još nekim nama poznatim, to je daleko od istine. Štaviše, i na sednicama SO Bor, više puta pokrenuto je pitanje kupovine uglja od preprodavaca (u vreme kad je Branislav Rankić bio predsednik Opštine Bor, a Miodrag Conić direktor RTB Bor, došlo se i do direktne kupovine uglja za ogrev od „Kolubare“). Prošle godine to se posebno iniciralo jer je Toplana od lokalne samouprave, znači od građana, subvencirana sa 200 miliona, a, očekuje se, da će se ubrzo, na prvom sledećem rebalansu budžeta, posegnuti za još jednom subvencijom od nekih 100 miliona dinara. Zasad i podsećanje: u početku još aktuelne grejne sezone, jesenas, na lageru je bilo premalo uglja, pa je jedan veliki borski spasilac preko noći rešio problem i – nabavio ugalj. Vidimo, bar delom, kako i preko kojih firmi. A te, privatne firme, povlašćene ili ne, u ovom, borskom slučaju, i nisu nešto krive: neka naši stručnjaci i političari objasne kako Toplana radi i ko je najzaslužniji za očiglednu pljačku građana Bora (kvalitet grejanja je posebno pitanje), ne samo po jednoj osnovi.

TO da JP Toplana uspešno radi i posluje (sada nećemo o ogromnim ukupnim dugovima, prvenstveno za „čuvene“ energente), izgleda da je najobičnija farsa i zaklon za mnoge sumnje i – naivnu javnost. Tamo ni poznati direktor MilovanStupar, koliko nam je poznato, nije podneo račune nego je SKLONJEN , po starom receptu, u RTB opet na odgovorno mesto uprkos nekim važećim društvenim normama. Pandorina kutija JP Toplana moraće kad-tad, a najbolje je u nastupajućem reformskom vremenu, da se otvori i vidi ko je taj koji od građana krije neprikosnovene istine. Na primer, da li neko pamti kada je i gde objavljeno kad se, kako i po kojoj ceni nabavlja ugalj za lokalnu, do grla zaduženu toplanu? SUTRA NASTAVLJAMO OVU TEMU SA NOVIM ČINJENICAMA!       

Share

Ostavite odgovor