Anja Janković, najmlađi borski muzički virtouz

Bor, 17.april 2014.

Autor: B.F.

            Tek joj je 11 godina, treći je razred prestižne, jedne od tri u svetu, pored Moskve i Londona, Škole za muzičke talente u Ćupriji, a već je nosilac cenjenog priznanja čuvene Muzičke škole “Konjević” iz Beograda “Mladi virtouz 2012. godine”. Tada je devetogodišnja Anja, ćerka rudarskih radnika iz Bora, u prvoj kategoriji violine osovjila prvu nagradu sa 98 od 100 mogućih bodova i dobila tako laskavo odličje. Njenu sobu u staroj stambenoj zgradi u ulici Njegoševoj, na Starom selištu, krasi i prva nagrada (96,3 boda) na Destom međunarodnom festivalu gudača “Strintefest” u Sremskoj Mitrovici pre dve godine. I na međunarodnim takmičenjiima najmlađih gudača u Ćupriji i Nišu osvaja druge nagrade. A da bi se domogla nadmetanja sa najuspešnijim vršnjacima i starijima, devojčica iz grada bakra, kao i njene kolegince, mora najpre da prođe audiciju u svojoj školi u Ćupriji, gde je 70 polaznika iz cele Srbije.

            -Svi su smešteni u internat. Sa Anjom iz Bora je i devojčica starija dve goidne, sa njima je i po jedan taletnovani učenik i iz Zaječara i Negotina. Nema ih puno iz Timočke krajine, konkurencija je zaista jaka. Država ulaže u njihovo školovanje koliko može, nekih 70.000 dinara mesečno po polazniku. Za decu iz Pomoravlja je lakše, oni sa strane moraju da se odviknu od kuće i roditelja. Rano kreću u osvajanje zavidnih znanja, oni pre podne pohađaju redovnu osnovnu školu, po podne se isključivo muzički obrazuju. Ja i supruga školujemo i sina na stomatlogiji u Nišu, teško se borimo sa materijalnim nedaćama, ali moramo da izdržimo. Anja zaslužuje svaku pažnju, hvale je u školi, napreduje svakim danom – kaže Goran, Anin otac, zaposlen u Borksim rudnicima bakra.

            Majka Slobodanka radi u borskom Instuitutu za rudarstvo i metalurgiju, sekira se za Anju kako se snalazi u internatu, ona je dete koje “tako brzo raste”.

            -Svakog vikenda je u Boru. Ranije smo je vozili našim kolima u Ćupriju, sada odlazi autobusom i tamo je po dogovoru čeka taksista za prevoz do internata. To je njena cela putanja “od kuće do škole”. Ponosni smo jer je najmlađi muzički talenat našeg grada, a, eto, nosi i naziv muzičkog virtouza  Kasnije ćemo videti kako se bude talenat razvijao, koji će gudački instrumet dobiti primat. Prvi su je zapazili u borskoj Muzičkoj školi i bili su u pravu. Ostaje da brinemo o njoj. Zasad niko ne pomaže sa strane. U Opštini su nam zvanično odgovorili da nisu predvideli novac za talantovanu decu. Ni njamanji iznos, ništa, naprosto čudno – podseća Slobodanka.

            Anja je škrta na rečima. Kaže da je sa violinom u prvoj kategoriji u klasi profesora Danice Gavrilović nastupila i na sedmodnevnom međunarodnom nadmetanju u Nišu. Osvojila je drugo mesto. Uzela je violinu i odsvirala svoju drugonagrađenu kompoziciju. Sad se sprema za nove audicije i nove domete najmlađih srpskih i svetskih muzičkih talenata. Još kad bi, prvo recimo firme u kojima rade njeni roditelji, imale malo više sluha ( ne i muzičkog) i da pomognu kako bi Bor i Srbija, u ovoj, 150-godišnjici od rođenja Mokranjca, mogli da se podiče negovanjem najtalnetovanije srpske dece. Neki nagoveštaji već postoje. I jesmo mi narod koji voli svu decu, talntovanu posebno.

             

Share

Ostavite odgovor