Struka i nauka: Kako su rudnik Majdanpek i RTB Bor konačno doživeli krah!

Bor, 6. jun

Povodom teksta: „RTB Bor: Nije samo Majdanpek na izdisaju!“, objavljenog na sajtu Medija centra Bor 12. maja 2014. U celini objavljujemo reagovanje prof.dr Nedeljka Magdalinovića do nedavnog dekana Fakulteta za menadžment Zaječar i člana Inženjerske akademije Balkana

Tekst prenosi mišljenje, neimenovanog stručnjaka iz Majdanpeka koji upozorava da će polovinom godine gotovo prestati proizvodnja rude u majdanpečkom rudniku. Ne pominje se uzrok, ali je on rudarskim stručnjacima poznat odavno i datira još iz prve polovine 80-tih godina prošlog veka – pre tridesetak godina kada je Majdanpek ostvarivao najveću proizvodnju rude (oko 12,5 Mt rude,M-milion),) i bakra u koncentratu (oko 57.000 t). Uprkos izvanrednim proizvodnim i ekonomskim rezultatima, u istom periodu zapostavlja se raskrivanje ležišta Južni revir. O tome pišu mediji i upozoravaju rudarski stručnjaci. Krajem prve polovine 80-tih godina zaostajanje u raskrivci iznosi oko 45 Mt, što je tada ravno investicijama od oko 45 M $. Mnogi stručnjaci tada upozoravaju da to vodi zatvaranju rudnika, ako se hitno ne sačini investicioni program za saniranje propuštenih radova na raskrivanju ležišta.
Šta se iza toga dešava?
Umesto investicionog programa za saniranje mogućih posledica zbog velikog zaostajanja u raskrivanju ležišta, menadžment majdanpečkog rudnika i RTB-a, na iznenađenje najvećeg dela stručne i naučne javnosti, donosi dve investicione odluke, bez održive tehničko- tehnološke i ekonomske opravdanosti:
1. Odluka o izgradnji postrojenja za dopunsko iskorišćenje plemenitih metala iz jalovine flotacije. Gotovo nijedan inženjer tada nije verovao da će se tom tehnologijom ostvariti najavljeni rezultati. Menadžmentu je tada predočena i argumentovana analiza koja je pokazala da tehnologija ni teorijski ne može da funkcioniše, a kamo li u praksi. Uprkos svemu tome, uz veliku medijsku promociju „ u svetu jedinstvene tehnologije“, postrojenje se izgrađuje i radi od 1987-1997. god. Ostvareni rezultati za deset godina rada, saopšteni iz Majdanpeka, ovde nisu vredni ni pomena. Umesto toga, trajno je zapamćeno pitanje jednog studenta: „ Bože, da li će iz ovog postrojenja ikad izaći zlata i srebra koje će otplatiti utrošeno gvožđe u ovoliku zgradu i šumu opreme u njoj“. Prema veličini zgrade i ugrađene opreme, ta investicija nije mogla koštati manje od 20 M $.
2.Odluka o izgradnji nove flotacije kapaciteta 6 Mt da bi se ukupni kapacitet flotacijske prerade povećao na 18 Mt. Za istu se kupuje sva oprema za mlevenje i 1990. god. započinje izgradnja zgrade, iako već 1989. god. na kopu Južni revir-najkvalitetnijem majdanpečkom ležištu počinje da opada proizvodnja rude, zbog vrlo alarmantnog zaostajanja u raskrivci. Ima li većeg iznenađenja, kada mnogi upozoravaju da rude neće biti ni za postojeću flotaciju?. I kada je zgrada došla do krova, neko je smogao snage da da prekine dalje ulaganje u tako veliku investiciju za koju neće biti rude. Procena je, a i na nekim skupovima tada pominjano , da je u zgradu i opremu koja i dan-danas truli na velikom platou iznad flotacije, nepovratno uloženo najmanje 30 M $.

Koje su posledice?
Zajedno, obe promašene investicije nepovratno su odnele oko 50M $, što je tada bilo dovoljno za saniranje posledica zaostalog raskrivanja ležišta Južni revir. Da se to dogodilo, Južni revir bi i danas imao solidnu i stabilnu proizvodnju. A šta se dogodilo? Proizvodnja rude na Južnom reviru prestaje 1999. god. zbog velikog zaostajanja u raskrivanju ležišta, koje je tada procenjeno na najmanje 120 Mt jalovine.
Dakle, od tada do danas u Majdanpeku egzistira:
– dopunsko postrojenje koje nije dalo najavljene rezultate i zato ne radi,
-oprema za novu flotaciju koja je odavno već istrulela na livadi,
– betonski zidovi nedovršene zgrade mlevenja za novu flotaciju,
– zatvoren kop Južni revir, pun vode, i
– sadašnja proizvodnja bakra , reda veličine 10 % od nekadašnje
kao trajni spomenici neshvatljivog spoja neznanja i neodgovornosti koji je doveo do propadanja, nekada vrlo uspešnog, majdanpečkog rudarstva. Posledice po RTB, posebno po borsku metalurgiju, su svima jasne, ako se zna da je više od polovine bakra i plemenitih metala poticalo iz Majdanpeka.

I gle slučajnosti ili simbolike, idejni pokretač obeju propalih investicija u Majdanpeku, posle višegodišnje anonimnosti u penziji, postaje glavni savetnik za rudarstvo menadžmenta RTB-a, tačnije čelnom menadžeru, u vreme kada se vrše pripreme za izgradnju nove topionice. Da li ga je referenca promašene investicije izgradnje nove flotacije u Majdanpeku, za koju nije bilo rude, preporučila za savetnika u vreme izgradnje nove topionice za koju neće biti koncentrata? Vodeći stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru su od samog početka ukazivali da ne postoji validan program i dokumentacija o razvoju rudarske proizvodnje koja će obezbediti potrebnu količinu koncentrata za novu topionicu. Na kraju su javno i argumentovano svim nadležnim ministarstvima i Vladi stavili do znanja da se u Boru gradi nova topionica za koju nema koncentrata., tačnije ima svega oko 25%. Ova činjenica, kao i najnovije saopštenje borda direktora projekta „Nova topionica“ od 21. 05.2014. god. (objavljeno na sajtu MC bor) da završetak topionice i fabrike sumporne kiseline krajem 2014. ne znači i poćetak rada nove tehnologije, jer to čini svega 50 % radova od svih potrebnih postro-jenja i infrastrukture za pokretanje nove tehnologije, neminovno nameću mnoga pitanja među brojnim stručnjacima u RTB-u, koja su sve glasnija i izlaze van kruga RTB-a:
– Kada će zaista proraditi nova tehnologija?
– Kako će se obezbediti još uvek velika nedostajuća sredstva za završetak investicije?
– I ako se investicija završi i nova tehnologija pokrene, odakle potrebnih 400.000 t kvalitetnog koncentrata bakra?
Nije li, za sada i dokle, jedini odgovor menadžmenta RTB-a na takva i slična pitanja svojih stručnjaka najnovija inicijativa za formiranje centra za razvoj, istraživanje i projektovanje (MC- 04.06.2014.) u kome bi se preselili oni stručnjaci iz pogona koji postavljaju takva pitanja? Mnogi veruju da jeste. Iako svi znaju, pa i predlagači, da za formiranje takvog centra nema ni osnovnih materijalnih i kadrovskih uslova, veruje se da bi najava takvog centra mogla da ućutka sve veći broj stručnjaka koji jasno vide i iskazuju kuda RTB ide.
Budući da na ova i slična pitanja menadžment RTB-a nema nijedan valjan odgovor, nazire se glavno pitanje:
Neće li se ovog puta i u Boru ponoviti majdanpečka istorija? Da li će opet spoj neverovatne neodgovornosti i neznanja male grupice na čelu sa glavnim, a zarad ličnih iracionalnih ambicija, tada (2010-2011) potpomognutih neodgovornom politikom jedne minorne političke partije koja je na zadnjim izborima konačno otišla u istoriju, zadati i pečat propadanju RTB-a, kao kompanije od strateškog interesa za Republiku Srbiju?

Bor, 05.06.2014.

Prof. dr Nedeljko Magdalinović,dipl.inž.rudarstva

Share

One thought on “Struka i nauka: Kako su rudnik Majdanpek i RTB Bor konačno doživeli krah!”

Ostavite odgovor