Deset zabluda o alkoholu u koje ljudi veruju

Bor, Beograd, 28. jun

dr Aleksandar VujosevicAlkohol je psihoaktivna droga, a to što je legalan ne umanjuje njegovu štetnost i posledice koje izaziva.“ – započinje priču o zabludama o alkoholu dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Alkohol ne može da poboljša krvnu sliku, ne popravlja apetit, ne može da pospeši fizičku i psihičku snagu, prosto rečeno – nema nikakvih blagodetnih dejstava za organizam. Crveno vino ne stvara crvena krvna zrnca, kao što se veruje. To su zablude koje su duboko ukorenjene u društvu i predstavljaju običaje i verovanja koja se prenose sa generacije na generaciju.“ – ističe dr Vujošević, u želji da se razjasne neke od najčešćih zabluda kada se radi o problemu pijenja koji veoma često preraste iz umerenog u rizično, a zatim i nekontrolisano opijanje.

1. Alkohol je samo loša navika!

Alkohol nije posledica neke mane ili lošeg karaktera, kako se obično misli, već predstavlja ozbiljno oboljenje koje se na vreme treba prepoznati i lečiti – to je bolest centralnog nervnog sistemakojaprouzrokuje teškefizičke, mentalne, društvene i ekonomske posledice na pojedinca, ali i društvo u celini. Sam alkohol je otrovan za organizan i povećava rizik od razvijanja više od 60 različitih bolesti – rak, srčane bolesti, hipertenziju, depresiju, cirozu jetre i druge. Na nivou Evrope, procenjuje se da alkohol svake godine uzrokuje oko 50.000 smrti od kancera. Procentualno gledano, oko 6,5% svih smrti posledica je alkohola, koje je drugi po reduuzročnik lošeg zdravlja ljudi (posle cigareta) i povezan je sakratkotrajnim i dugotrajnim rizicima mortaliteta.

Saobraćajne nesreće, kriminal, silovanja, nasilje u porodici, slabljenje produktivnosti – samo su neke od posledica opijanja.

2. Alkohol je dobar za cirkulaciju!

Tokom hladnih dana, ljudi često konzumiraju alkohol kako bi se ugrejali. Opravdanje za to nalaze u činjenici da se organizam odmah zagreva nakon prvog pića. Oseća se prijatna toplina, lice se zarumeni, ali je efekat toga samo trenutni. Istina je da alkohol uzrokuje širenje krvnih sudova čime se povećava gubitak telesne temperature. Prirodna reakcija na hladnoću je sužavanje krvnih sudova i žila kako bi se smanjio „dodir“ unutrašnjosti organizma sa spoljašnjom površinom (kožom). Zato razmislite dva puta pre neko što sledeći put spas od hladnoće potražite u kuvanom vinu ili rakiji.

3.Alkohol popravlja raspoloženje.

Često osobe koje imaju neki problem, ili su pod stresom, utehu traže u piću, a time nesvesno otvaraju samo dodatni problem. Alkohol je okidač za depresiju – oko 200.000 epizoda depresije godišnje, na nivou Evrope, uzrokovano je alkoholom, dok se procenjuje da je svako šesto samoubistvo posledica prekomernog opijanja. Alkohol direktno utiče na povećanje biološkog stresa u telu. Tokom pijenja u organizmu se povećava nivo adrenalina, što prividno može da izazove osećaj opuštenosti, dok organizam zapravo samo dolazi pod dodatni stres i napetost.

4. Pijenje je samo moj problem!

Procenjuje se da opijanje jedne osobe prosečno utiče na pet drugih osoba u okruženju. Osoba koja ima problem sa opijanjem zanemaruje svoje svakodnevne obaveze, gubi produktivnost na poslu, ne ispunjava ili zanemaruje svoje bračne i porodične dužnosti.

5. Mogu da prestanem kad poželim.

Veliki broj ljudi može prestati kada to odluči, ali prestanak traje u proseku do šest meseci. Nakon toga opijanje opet postaje obrazac ponašanja. To nema veze sa slabim karakterom jer zavisnost od alkohola preuzima kontrolu nad pijenjem i samim čovekom, pa tako zavisnik nema svest kada je prešao granicu. Pogrešna je osuda porodice i društva kada zavisnici ne istraju u nameri da prestanu da piju – to je složen i dug proces, koji je neophodno da bude praćen stručnim nadzorom.

6. Alkoholičar – skitnica, propalica, nezaposlen, bez igde ikoga.

Alkoholizam ne bira ljude po polu, uzrastu, obrazovanju. „Alkoholičar“ može da bude i ugledna osoba koja normalno ide na posao, cenjen je radnik, ali nakon posla ili vikendom poklekne pred željom za pićem. Takođe, pogrešna je predrasuda da zavisnici piju svaki dan – oni mogu da ne piju nedeljama, mesecima, ali zato samo jedna čaša može biti okidač za novo opijanje. Sa druge strane, postoji i kategorija zavisnika koji svakog dana piju određenu količinu alkohola, tako da nisu nikada ni potpuno pijani, ali ni trezni.

7. Mogu da vozim, prošlo je više od sat-dva vremena kako sam pio/la.

Nakon sat vremena od pijenja nivo alkohola u krvi je najveći. Ukoliko ste, na primer, popili četiri čaše vina, nivo alkohola u krvi biće oko jednog promila zbog čega je vožnja potpuno neprihvatljiva. Nikakva kamuflaža poput bombona, žvaka ili osveživača daha ne mogu pomoći na alko testu. Za potpunu apsorbciju alkohola u krvi potrebno je 24 sata, tako da se ni ujutro, nakon burne noći, ne preporučuje sedanje za volan. Jetra alkohol veoma sporo razgrađuje, pa se tako za sat vremena razgradi prosečno oko 0,15 promila alkohola.

8. Treba se dobro najesti ukoliko ne želiš da se napiješ.

Hrana može da utiče jedino na odlaganje osećaja pijanstva. Samo će odložiti apsorpciju alkohola u krvotok, ali je nikako neće zaustaviti. Što znači, koliko pijete toliko ćete se na kraju i napiti, bez obzira na prethodni obrok. Takođe, često ljudi veruju da će ih kafa otrezniti i ukloniti mamurluk – kafa je diuretik i delimično može da razbudi osobu, ali će zato negativno uticati na dehidrataciju organizma. Najveći krivac za glavobolju „jutro posle“ je dehidratacija organizma koju izaziva alkohol, a kafa dodano pospešuje. Stara izreka kaže: „Dajte pijanom čoveku šoljicu kafe i sve što ćete imati je jedan sasvim budan pijanac.“

9. Kada se neko napije treba ga ostaviti da odspava, da se otrezni.

Najgore što se može uraditi u takvoj situaciji je da se ostavi osoba sama, u autu ili nekoj sobi. Alkohol usporava rad srca, disanje, kao i snižava krvni pritisak što u nekim slučajevima može dovesti do kome i smrti, a još jedna od opasnosti je da se pijana osoba može ugušiti tokom povraćanja. Pijanu osobu treba staviti da leži na boku, pod stalnim nadzorom, a ukoliko se primeti da disanje i puls slabe, obavezno treba pozvati Hitnu pomoć.

10. Mogu sam da se izborim sa alkoholom, ne treba mi lečenje.

Veoma je ustaljeno mišljenje da ljudi mogu sami da se izbore sa alkoholizmom. Zbog društvenih stigmi, osobe koji imaju problem sa prekomernim opijanjem neretko kriju zavisnost čak i od najbližih. Alkoholizam nije bolest koja se leči i izleči, kao ni bilo koja druga bolest zavisnosti. Bitno je da se zavisnik na vreme javi na lečenje. Ovo je bolest sa visokim stepenom recidiva, zato je pridržavanje saveta lekara, kao i odgovorno ponašanje pacijenta tokom lečenja od neprocenjive važnosti.

Umesto zaključka:

“Prvo ti uzmeš piće, zatim piće uzme piće, a onda piće uzme tebe.”

– Frensis Skot Ficdžerald, pisac

S poštovanjem,

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti

Share

Ostavite odgovor