Domaća pamet parira Evropi

Bor, 11. septembar

SRBIJA IMA POTENCIJAL – SRBIJA IMA KREATIVNE LJUDE, POSLOVNE I IZUZETNO STRUČNE. TO OVA VLAST DOBRO ZNA , UME DA CENI I NAJAVLJUJE ŠANSU BAŠ TIM LJUDIMA KOJI TREBA DA DAJU DOPRINOS SRPSKOJ PRIVREDI, ALI I OČEKUJE OD SARADNIKA DA PRATE TEMPO KOJI DIKTIRA VLADA

Autor: Dr Nebojša Radmilac, specijalista za elektronsko poslovanje, Bor

Nebojsa RadmilacTačno je, ciljna grupa su naši stručni ljudi. Ovaj narod voli Srbiju. Narod je izabrao vlast i ona želi da opravda poverenje naroda.

Vlast sa pravom poziva sve stručne, kreativne-inovativne ljude dobre volje da svojim idejama, tehničkim unapredjenjima, pronalascima, poslovnim korelacijama naprosto uključe svoje znanje, moć, sposobnost i pomognu razvoju Srpske privrede. Pomažemo Srbiju. Nije važna politička pripadnost ni opredeljenje, Važna je samo Srbija i važan je tim i motiv zajedništva tj.zajednicki cilj za dobrobit svih nas. Privredni razvoj i dobrobit svih nas podrazumeva obaveze .

Glavni zamajac su lokalne samouprave. Pored obaveza vlade koja stvara klimu, jako su važne obaveze i svih lokalnih samouprava i njihovih čelnika da u kratkom periodu otvore bar jednu fabriku, uposle kapacitete, obezbede sirovinsku bazu i tržište, te smanje nezaposlenost u svojim sredinama. Čelnici opština koji nisu kadri da kao menadžeri organizuju stručne ljude i omoguće da se uposle nezaposleni, imaju samo jednu mogućnost, da prepuste funkciju sposobnima i stručnima koji se ne libe da pokrenu razvojne projekte, biznis planove i podrže nacionalni program spasa Srpske privrede. Sav potencijal postoji, od ideja preko stručnosti do finalizacije. Potrebno je samo pokrenuti sebe pa ostale i doći do cilja. Jedan čovek ne može sam, jedan premijer, jedan ministar ne može otvoriti 100 000 radnih mesta, ali tim sa dobrim kapitenom može. Ako 150 lokalnih samouprava otvori jednu fabriku sa 200 proizvodnih radnih mesta(ili dve sa po 250)eto nama blizu 50.000 novih radnih mesta. Uz sekundarne i tercijarne delatnosti koje će to pratiti eto pada nezaposlenosti, većeg budžetskog prihoda i većih plata i penzija. Srbija to može, Srbija to zaslužuje i hoće. Njen narod je radan i želi da privredjuje. Ako ne znamo kako pitajmo one koji su u tome uspeli i koji znaju –Aleksinac (Kompanija Grammer), Lapovo (Jura) Kragujevac (Fiat i kooperanti), Leskovac (Falke) , Prokuplje (Leoni), Valjevo (Gorenje ), Nis (Beneton, Jura , Shinwon, Jonson electric), ima još novih firmi i radnih mesta, kao :Pećinci, Subotica, Indjija, Zrenjanin, Ruma, Stara Pazova, Vršac, Bela Crkva, Kladovo, Kosjerić, Nova Pazova, Jagodina i mnogi drugi . Da je lako-nije, da je moguće-jeste.

Drugi deo se odnosi na dodelu lokacija i davanju ustupaka u pogledu poreskih olakšica zainteresovanim gradjanima koji bi samoinicijativno uposlili radnike sa zavoda za zapošljavanje. To je posebna priča koja daje vrlo dobre rezultate i ima prodju jer je proverena.

Treći deo je aktivnije uključivanje baze naših iseljenika i privrednika u inostranstvu koji svojim ne samo materijalnim sredstvima već i znanjem, stručnošću, iskustvom i poslovnim vezama predstavljaju dragulj naše domovine. Njih treba ispoštovati, čuti šta misle i izaći im u susret, jer oni su mi, a mi smo oni i imamo isti cilj i temelj unapredjenja naše svesti i razvoja zemlje u celini.

Četvrto su investitori koji dolaze i prolaze. Mora postojati centar otvorenih vrata, koji će stvarati bazu i biti tu kao primaran domaćin. Primiti investitore i pružiti im šansu da dobiju uslove koji im odgovaraju a da zemlja ima koristi od njih i oni da se osećaju kao kod svoje kuće. Taj momenat je jako bitan. Hvala Bogu, investitora ima u većem broju i to treba iskoristiti. Ne smemo tako lako odbijati ulaganja u našu privredu.

Peto, stimulisati postojeće izvoznike isplatom subvencija za izvoz jer su koristi od povećanog izvoza višestruke .

Postoji i šesto i deseto, ali da krenemo da radimo i stvaramo prihode. Sve ovo mora biti praćeno zadatim ciljevima i rokovima, merenje prolaznog vremena i pojedinačna odgovornost se podrazumeva , kako važi sa premijera i vladu, mora da važi i za menadžment lokalnih samoprava!

Sve je kao na dlanu samo treba pokrenuti mehanizam egzistencije gradjana na ovim prostorima. Reforma privrednih komora i drugih institucija je neminovna i ciljni značaj se mora podvesti pod stepen uzbunjivanja. Svako mora da zna šta treba da radi, kojim poslom da se bavi i šta mu sleduje ukoliko nema rezultata u tom njegovom delanju.

Moramo uposliti napuštene kapacitete, prazne zapuštene hale, privatizovane objekte koji zvrje prazni. Srbija se mora dići na noge i krenuti u rad i samo rad. Nema vremena za sedenje i mirovanje. Svi mislimo dobro svojoj zemlji i svom narodu. Daćemo sve od sebe u ovom sudbonosnom trenutku opstanka na ovim prostorima, da ekonomski ojačamo, obnovimo i aktiviramo privredne resurse i potencijale. I mali korak je velika šansa da pomognemo i unapredimo privrednu situaciju koja je nažalost trenutno na niskom nivou. Bitno smo rešili. Nećemo dozvoliti da se zadrži na tom stepenu razvoja. To je naš zadatak i obaveza da sve menadžere i potencijalne investitore animiramo razvijajući u svakoj opštini novi pogon, novu proizvodnju, nova radna mesta.

Šta je remetilo privrednu atmosferu do sada. Srpski biznismeni se nisu vezivali za ljude, već za „pogodne okolnosti“-haos na tržištu gde mnogi dobro plivaju i love u mutnom, bez pravila, bez ugovora , po sistemu „dodjem ti-dodješ mi“. Ugled svih se krnjio zbog nekolicine.

Srbija teži i imaće uredjen pravni sistem koji će garantovati ravnopravan status svih subjekata u privrednoj utakmici. Stop monopolistima. Treba i drugi da žive. Zdrava konkurencija je osnov napretka i razvoja privrede. Privredna klima se mora menjati iz dana u dan. Domaćinsko i tržišno poslovanje su nerazdvojiva celina. Moramo svakodnevno razvijati preduzetničke sposobnosti da ljudi mogu da vode male i srednje firme u svakoj situaciji i na svakom mestu.

Samo napredovanje podrazumeva razvoj domaće privrede, domaćih investicionih fondova, domaće razvojne Banke pod kontrolom nadzornog saveta, , poljoprivrednih zadruga, institucija kreditnih posrednika i svih drugih korisnih segmenata koje imaju samo jedan zadatak, a to je oporavak Srpske privrede.

Stvaranje ravnopravnog-pravednog sistema sa rigoroznim pravilima potpune primene tržišnih zakona doneće u kasnijoj fazi privredno blagostanje jer je to jedini put pomaka i stabilnog privrednog razvoja. Stvarati i uvećavati prihod i samo prihod. Rashode kontrolisati i držati ih na optimalnom nivou.

Uvećanje tehnoloških, kadrovskih, investicionih i ostalih aspekata konkurentnosti Srpske privrede rezultovaće rast izvoza, smanjenje deficita robne razmene i platnog bilansa.

Privredna ekspanzija je primarni zadatak i ova vlast namerava da od jeseni krene u žestoku utakmicu sa intenzivnim jačanjem privrede i njenih resursa. Naše je samo da damo svoj doprinos, a svedoci smo da sve može ako pokrenemo i pomognemo Srbiju.

PRIVREDA NAPRED, OSTALI ZA NJOM.

Pohvalio bih usvojene podsticajne mere vlade za razvoj privrede i povećanje zaposlenosti. Pohvalio bih i mudru odluku vlade i strategiju „tri puta meri -jednom seci“. Tu pre svega mislim na odlaganje smanjenja zarada i penzija kako bi se sagledala mogućnost uštede na drugim mestima. Podržavam izjavu ministra privrede da uštedu pre svega treba raditi na rashodnoj strani javnih preduzeća, a Premijeru poručujem da se ne brine previše zbog ovog odlaganja, jer ako svoj plan sprovede u delo, korist ce biti višestruka. Mnogi će reći evo još jednog birokrate iz državne uprave, a moj odgovor njima je sledeći:

-smanjivanjem plata i penzija smanjujete potrošnju a jedan njen deo prebacujete u sivu zonu;

-strah i loše prognoze utiču na to da i oni koji imaju ne troše i ne investiraju. Dokaz za to je da štednja raste, kamate u bankama padaju a obim prometa pada;

-pad prometa i potrošnje smanjuje prihode države a povećava otpuštanja u privatnom sektoru, deficit budžeta suštinski i dalje raste, pozitivni efekti smanjenja zarada su kratkog daha, to dovodi do novih smanjenja plata i penzija i novog pada BDP-a i opet u krug;

-Uštedu raditi u delu koji se odnosi na troškove javnih preduzeća i preduzeća u restruktuiranju. Smanjenje plata i penzija treba da donese uštedu od cca 400 000 000$, a subvencije javnim preduzećima su godišnje 700.000.000$. Kako smanjiti rashode? Pa baš onako kako je Vlada predložila pod uslovom da se one sprovedu bez izuzetaka:

1.Pronalaženjem strateškog partnera (kupca) za Železaru, FAP, Ikarbus, 14.oktobar, Petoletku…..tj,prlelaz zaposlenih iz ovih preduzeća u privatan sektor;

2.Odgovoran rad inspekcije na terenu , odrazio bi se na poslodavce da iskoriste stimulativan predlog vlade za zapošljavanjem tj. prijavljivanje zaposlenih koji rade „na crno “ (konstantna pojava u ugostiteljskim objektima, trgovinama, gradjevinarstvu, znatskim radnjama);

3.Subvencijama i podsticajima za izvoz;

4.Podrška stranim i domaćim investitorima za nova upošljavanja;

5.Zamrzavanje plata i penzija na kraći rok;

6.Privatizacija Telekoma, EPS-a i ostalih preduzeća koja ne mogu da izdrže konkurenciju i time sprečiti da dožive sudbinu Galenike, a od njih uz pomoć stranog partnera napraviti profitabilna preduzeća poput NIS-a (podsećam da je u bliskoj prošlosti NIS bio veliki gubitaš);

Sta su efekti ovakvih mera :

-Nece doći do smanjenja BDP-a a time budžetskog prihoda,

-Povećaće se prihodi a smanjiti rashodi,

-Merama će biti zadovoljni i gradjani (nema smanjenja zarada i penzija) i MMF (troskovi države se smanjuju, prihod raste , procenat zaduženosti BDP-a se smanjuje),

-Nezadovoljna će biti manjina (samo zaposleni u preduzećima u restruktuiranju koja nemaju trzišnu perspektivu), za razliku od većine u slučaju smanjenja penzija i plata, a to znači da nema štrajkova, demonstracija i političke nestabilnosti,

-Stvara se pozitivan privredni ambijent za dolazak novih investitora,

– Svaki gradjanin osetiće korist na svom ličnom primeru i videti pozitivne promene u svom okruženju.

Da rezimiram. Akcenat je na našim stručnim ljudima čiji potencijal treba da lokalne samouprave podrže i iskoriste. Svako treći radno sposoban gradjanin ne radi. Približno oko milion radnika je bez posla. Da li neko razmišlja o toj cifri. Oko dve milijarde evra se troši više godišnje od visine poreza koji se sliva u budžet Srbije. Došli smo do donje granice ekonomskog opstanka. Bankrot je na pomolu. Moraju se pokrenuti lokalne samouprave. One su zamajac razvoja privrede u Srbiji. One imaju zadatak i obavezu da stimulišu, organizuju, planiraju i realizuju otvaranje novih firmi, zapošljavaju i povećavaju prihod . Tu nema pogovora ni dilema. Poboljšanje privrednog ambijenta je zakon, a protiv zakona se ne može. Poboljšanje poslovnog okruženja je obaveza, a da vidim ko sme protiv te obaveze. PRIVREDA NAPRED, OSTALI ZA NJOM !

Share

Ostavite odgovor