Staro Korito, pa ko te ne bi voleo…

15. septembar 2014.

Autor: B.F.

32. susret Novokorićana u zaječarkom “Vidovdanu”

             Stigli su sa svih strana, sa mora i Dunava, najviše iz bivše Juge, od Triglava do Vardara, većini je ovo jedino zajedničko viđenje u godini, i zato radosti, zagrljajima, priči nikad kraja. Igrao se „Moravac“, rasplela se „Stara Vlajna“, „Rumenka“, „Oro“, zaigrala se i slovenačka „Polka“. A druženje u srpskoj kafani „Vidovdan“ u Zaječaru započeto je kao i uvek pesmom „Raslo mi je bedem drvo“. Bilo je to i sećanje na velikog čoveka i prijateljsa svih, Božina Jovanovića koji je umeo, s ponosom, da krene s tom pesmom u svakom veselom i nadahnutom trenutku. Onda je predsednik Udruženja Novokrićana, Slavoljub Živković održao kraću besedu. Govorio je i predsednik Udruženja Timočana- Torlaka Dejan Krstić. Obojica su se podsetili na nekadašnja vremena, na bogato i naslejno Novo Korito, na branik otadžbine, na detinjstvo i običaje. Pročitana je pesma klniževnika Radiše Dragićevića „Kad dojde vreme“, a ptoom je odjeknulo „Selo moje zavičaju mio“. Njih manje od sto, vidno nostalgičnih, doborodušnih i u godinama, s očima prpeunim sete i ljubavi zavičajne, slikalo se za uspomenu i najduže sečanje. Danas ih je „14 manje nego lani“. Osipaju se, reče neko, isto onako kao i njihovo rodno Korito sa uspravnim usamljenim kućama, zaraslim stazama i puteljcima, krhkim voćnjacima, nepokošenim livadama i napuštenim šumarcima.

-I Koritska reka poželela je leti, preko raspusta svoje đake i studente.Eto, naš Korićanin i bivši premijer Srbije Mirko Cvetković viđen je pre 25 godina, kao student pecao je na bistroj reci ispod kuće njegovih predaka. I ta stara, lepa kuća sa bunarom ispred vrata poželela je naslednike, četvrt veka niko je ne obilazi – zbori Mirkov školski iz zaječarsdke Gimnazije odmahujući rukom u pravcu Beograda.

-Da je bilo neke industrije, ili da je ostala zadruga, da se država pobrinula za mlade, ostali bi većma u Koritu. Nije bilo izbora, a sad, kad vreme portutnji, vrati se i žal za mladost i zavičajna nostalgija nagrne. Razbacani smo po belom svetu, a žarko bi voleli da smo zajedno, bar u godinama koja nas pritiskaju – veli Dragan Stanković.

Pristigao je i dr Ljubiša Kožlejac, jedan od stalnih gostiju,vidno noseći breme godina, slabijeg vida i bistrog uma kao u mladim godinama. Pita šta je i kako je bilo…

-Ne brini, dobri Ljubišo, prikazan je film Rada Stojčića o Udruženju, bio si među prvima…-govore mu novinari.

ljubiša, u opštoj gužvi, uz svirku i pesmu, pola čuje, pola ne čuje, ali se slatko osmehuje. Milo mu.

Jedan od stalnih gostiju, svake godine druge nedelje septembra u „Vidovdanu“, penzionisani dopisnik „Politike“ Stojan Todorović ubeđuje sve za stolom kako poznaje Novo Korito da bi mogao na tu temu hladno doktorirati. A nije zaboravio ni svoj vrletni zavičaj, Ljuboviju, Drinu, šumare i reku Ljuboviđu, Donju i Gornju Trešnjicu, Soko-grad. I prvu prolsavu mature, na 15 godina, u Šapcu, ne može da smetne s uma. Tad, veli, kad su se iscrpele sve zvanične priče, krenulo se u sopstveni scenario:

– Ja, Panta Majmun i Slavko Arsenović odlučimo da u to ime, za 15 godina učiteljske mature, ispijemo po 15 litara špricera. I, verovali iili ne, krenuli smo od pet popodne i „terali“ do 6 sutradan ujutru. Godiššnjica je tako obeležena da se i danas sećamo. A vi Korićani, nekada čuveni i po vinu, bio bi red, nazdravite, od srca vam preporučujem, sa po 32 čaše rozea. Šta je to za takve junačine!

I dok je napolju pljštala sitna jesenja kiša, u „Vidovdanu“ su pljuštali beli i roze špriceri uz sarmice, pljeskavice i vruće pečenje. Koželjac se neprimetno, ne zalivajući sarmice hladnim rozeom, već crvenim zaječarskim pivcetom, izgubio u prvo predvečerje. Otišao je, vele, sa Stjčićem kako bi mu ovaj na tenene, baš autorski, ispričao svaki detalj dokumentaca o druženju Novokorićana. Neki od njih naći će se i u oktobru na već tradiconalnoj Šipurijadi. Tamo će i gost i domaćin biti čuveni dizajner svetskog glasa, rodom Korićanin, srpski Slovenac,Toplica Ignjatović. On će spremiti prgram s radnim naslovom: „Novo, staro Korito, pa ko te ne bi voleo…“

Share

Ostavite odgovor