Pred sednicu SO Bor: Ko se još plaši odbornika a važnih direktora?

Bor, 23. septembar 2014.

Naredna sednica SO Bor, zakazana za petak, 26. septembar, imaće poseban značaj: desiće se neke važne kadrovske promene u Opštinskom veću i upravnim odborima nekih javnih preduzeća i ustanova. U Centru za kulturu, na primer, predlaže se smena celog UO na čelu sa predsendikom. Odbornici će imati pred sobom i usvajanje konkursa za direktora JP ŠRIF ( poznatijeg kao TV Bor), što je izuzetno važno za privatizovanje ove medijske kuće po najnovijem zakonu. Čini se, iz sata u sat, da će baš ta tačka dnevnog reda opasno zaboleti borskog Rolandinja i ceo njegov bivši ( i sadašnji još kako) raštimovani URS!. Predlažu se i nove cene komunalnih usluga, grejanja pre svega. To će najverovatrnije pobuditi diskusiju jer je reč o nepopularnom potezu u vreme smanjenja plata i penzija, mada procenti uvećanja cenovnika nisu baš preterani.
Šta je ovde posebno važno? Na današnjem zasedanju Komisije za kadrovska pitanja, odliklovanja i javna priznanja trebalo bi da se pojavi predsednik tog tela Nebojša Videnović, aktuelni direktor Rudnika bakara Bor. Na predstojećoj sendici SO pojaviće se i njegov „gazda“, direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski u liku odbornika. Nisu oni više, očevidno je, zanimljivi po tome što su direktori (nije im bilo ni teško da to postanu i da kao takvi još opstanu!), nego zašto se oni i dalje pojavljuju u opštinskim forumima i komisijama, pa čak i lokalnom parlamentu. Spaskovski je i šef Odbotrničke grupa SNS-a. Nije na odmet ni pitanje sukoba inteersa. Prema najnovijim preporukama iz vladajućeg SNS, njihovi kadrovi ne mogu da dupliraju funkcije. Mnogi, i to na najodogvornijim dužnostinma, odriču se dvojnih fotelja i uticaja na sve i svašta u firmama i loklanim samoupravama, kao i državnim službama. To, kao po pravilu, za Bor ne važi. Direktori mogu da budu i odbornici, i nije tu samo Spaskovski jedini i najubedljiviji. Oni bi trebalo, bar oni iz redova naprednjaka, najhitnije da se odreknu mandata i okrenu se svom poslu za koju su izvanredno plaćeni, poneki i pretplaćeni s obzirom na učinke. Pa, to pojedincima upravo nalaže njihova partija u koju se zaklinju. Pa to od jih, NJAGA, reklo bi se, pogotovu, zehetva i prvi čovek vladajuće stranke i premijer Vlade Srbije.
A kada se povede razgovor o učincima u RTB Bor, onda se čestitim stručnjacima te kompanije diže kosa na glavi. Oni ( jutros su nam prezentovali svoje zaključke), smatraju da se ubrzano grabi ka vrtoglavom padu proizvodnje koja je i onako njaskuplja u svetu. Od 46 zemalja koje proizvode bakar, RTB je na 24. mestu, a bio je nakada na desetoj lestvici. Cena koštanja tone bakra u RTB je iznad 9.000 dolara po toni, jedino je u Kini, i to ne u svim rudnicima, tona katode iznad 6000 dolara. Dakle, i uprkos rekordnim cenama bakra na Londonskoj berzi ili prosečnoj ceni od 7000 dolara po toni, evidentan je sunovrat. Ova „rupa“, od dolaska novog menadžemnta u RTB, od kraja 2008. „krpi“ se raznoraznim kreditima, subvencijama ili parama iz Fonda za razvoj. Sve se tovarilo, i danas tovari, na nejaka leđa srpskog radnika i seljaka. Još je gore, veruju ovi eksperti, što ni nova topionica neće biti konkurentna u svetskim razmerama, a koštaće „đavo i po“: računice dosežu, od relanih prvobitnih 175 miliona do krajnjih između 500 i 600 miliona evra sa kamatama na kredite. Ceo taj „proces“, ubeđeni su najelitniji RTB-ovi stručnjaci, morao je da se preispita ne tako davnim odlaskom Mlađana Dinkića i opstankom Blagoja Spaskovskog. Nažalost, ova tužna priča se produžila, i još traje.
Na sednici SO Bor, 26. septembra, s početkom u 9 sati, neće se, a moglo bi, o svemu tome opširnije i analitičnije govoriti, posebno o tome koliko je RTB dužan Opštini Bor, javnim preduzećima i privrednicima. Odbornik i šef odborničke grupe vladajuće partije, veruje se, doći će, po običaju, da politizira i meša se u poslove koji ne bi smeli da budu njegov ineteres i prioritet, niti važnije pitanje od RTB-ovih problema (neispunjavanje usvojenih obaveza iz Biznis Plana)  koji aspolutno i sigurno postaju i državni, ne samo lokalani i regionalni. Izgleda da je nekima u njegovom okruženju važnije šta će ON, a i oni sa njim, da rade posle tog famoznog 23. decembra? Penzija ne dolazi u obzir, ta kategorija nerada je za neke druge, ne za večite direktore i još i predstavnike naroda u opštinskim odborničkim klupama koji mogu uspšeno da menjaju partije al’ ćud – NIKAKO! A šta ako im se 23. decembar ne posreći, pa ostanu, nakon decenijskog staža, i bez ijedne lagodno stečene fotelje? Kako onda prodavati maglu i praviti natrposečne poslovne i ostale rezultate s kojima ni milicija ne može da izađe na kraj?

Share

Ostavite odgovor