Odakle Bogićeviću tolike pare i rudnik zlata Lece? Gde je u ovoj priči RTB Bor?

Bor, 25. septembar 2014.

Objavljujemo delove većeg teksta pod naslovom Mafija u listu Tabloid od 11. oktobra 2012. godine. Razlog je – ovaj sadržaj je sada i te kako aktuelan! Objavljujemo i jučerašnji tekst iz Blica „Farmakom u stečaju “, kao i faksimil sindikalnog pisma iz Bora državnom vrhu iz februara 2013. koje se i te kako uklapa u celu temu.

Mada je rođen u Šapcu (5.10.1953. godine), gde je završio osnovnu i srednju školu,  Miroslav Bogićević je do visokoškolske diplome došao u Sarajevu gde je diplomirao na Višoj upravnoj školi. Igrao je i fudbal u svim selekcijama šabačke Mačve, a kasnije (od 1969. do 1971. godine) i u FK Partizan gde zbog povrede prekida dalju fudbalsku karijeru. Po završetku sportske karijere, zaposlio se u stručnoj službi Zajednice zdravstvenog osiguranja radnika u Šapcu, pa je već 1985. godine postao stručni saradnik u opštoj službi Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja u Šapcu. Tu će ubrzo postati šef službe…

Čim se raspala Jugoslavija, Bogićević se brzo snašao pa je svoju funkciju šefa Fonda PIO, a i sam fond, iskoristio za svoju novu „poslovnu delatnost“. Naime, shvativši kakva vremena dolaze, u sred ratne 1992. godine, osniva preduzeće Farmakom, koje se bavi osnivanjem apoteka, i prometom (uvoz-izvoz, odnosno šverc) lekova. Pet godina kasnije, odnosno 1997. godine, izvršena je preregistracija preduzeća u Farmakom M.B., čija je „pretežna delatnost“ bila trgovina na veliko, kao i proizvodnja sredstava za zaštitu bilja, obojenih metala i mineralnih đubriva. Do preregistracije je došlo kad je Bogićević i konačno definisao svoju poslovnu ljubav sa ondašnjim režimom, pa je tako ušao zajedničku proizvodnju i to sa odgovarajućim društvima u sastavu kompanije„Zorka“ iz Šapca.

Tada kreće njegov vrtoglavi uspon: tokom 2003. godine na aukcijskim prodajama i tenderima, ali i kupovinom akcija na berzi, Bogićevićev Farmakom M.B. postaje vlasnik firmi Mlekara Šabac, FAS Sombor, PIK 7. Juli Debrc, IK Guča, Livnica Požega, RIT Zajača, Zorka Standard, Ruda ( Rudnik antimona i cinka Raška) Lece – Medveđa (rudnik olova i cinka, za koji se ispostavilo da je, ustvari, prepun zlata, jer u jednoj toni koncentrata ima 260 grama ovog dragocenog metala!), rudnik u Ljuboviji…Bogićević tvrdi kako poseduje pet rudnika…

Na drugoj strani, mačvanskim seljacima Bogićević mesecima nije isplatio novac za otkupljeno mleko, kao ni premije koje je država njemu isplatila za to mleko. Radnici šabačke Mlekare dva meseca nisu primili platu. Rudare iz Leca, Velikog majdana i Zajače, ovaj hohštapler plaća po dvesta evra! Rade u najcrnjim uslovima, gorim nego u srednjem veku!

Šabački golemaš (tajkun) Miroslav Bogićević kupio je rudnik Lece kod Medveđe, po sopstvenoj izjavi, za potrebe svojih kompanija, pre svega u proizvodnji akumulatora, čiji je najpoznatiji brend black horse, pa tako posredno saznajemo da je Bogićević vlasnik i Fabrike akumulatora u Somboru, iako tih podataka nema na sajtu APR-a. Tu se Bogićević navodi samo kao jedan od zastupnika kompanije i kao predsednik Upravnog odbora. „Hemijske analize su pokazale da u rudniku Lece u toni olovnog koncentrata ima 160 grama zlata“, tvrdio je ranije Bogićević. On je objasnio da je tona tog koncentrata skuplja nego ista količina katodnog bakra.

Osim olova, u rudniku Lece ima i značajnih količina zlata, srebra i cinka. Zbog toga ne treba da čudi što je presecanju vrpce za puštanje u pogon nove flotacije 2010. prisustvovao i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Tada pušteni pogon je trebao da prerađuje jalovinu decenijama odlaganu pored rudnika. Procenjuje se da samo na jednom jalovištu, nazvanom Brana 9, ima rude u vrednosti od najmanje 50 miliona dolara, dok neki veruju da tamo leži čak i celih 100 miliona dolara.

Nasuprot Bogićevićevim tvrdnjama, najveći deo rude se izvozi i to navodno na preradu. U carinskim deklaracijama se navodi umanjeni koncetrat rude, tako da se umesto pet do osam grama zlata po kubiku upisuju tri grama. Na ovaj način Bogićević samo preko „prerade“ zlata u Bugarskoj godišnje zaradi najmanje pet miliona evra!

Za Lece je svojevremeno bila zainteresovana jedna engleska kompanija koju vode potomci istih onih stručnjaka koji su pre Drugog svetskog rata radili na projektu ovog rudnika. Ipak, državna vrhuška je odlučila da se Lece u postupku privatizacije proda domaćem milijarderu i jednom od najvećih sponzora Demokratske stranke, Miroslavu Bogićeviću.

Na funkciju direktora rudnika Bogićević zatim dovodi Filipa Petrovskog, makedonskog državljanina koji sa rudarstvom nema dodirnih tačaka, ali se zato odlično razume u maltretiranje radnika i stvaranje nezakonitog ekstra profita za svog gazdu i njegove žute mentore. Za njegova direktorovanja primljeno je i ponovo otpušteno 1.500 ljudiDavor Milanov, upravnik jame, sam je dao otkaz i pobegao glavom bez obzira, jer nije više mogao da trpi potresne scene nehumanih uslova u kojima rade rudari. Pre podnošenja ostavke bukvalno je plakao pred radnicima.

Do prošle godine rudari su morali da rade i po 12 sati dnevno za platu koja nije dovoljna ni za obično preživljavanje. Ugovori sa radnicima se, istina, potpisuju uz navođenje plate od 40.000 dinara mesečno, pa i više, ali se isplaćuje između 18.000 do 30.000 dinara. „Stručnjaci“ koje je iz Makedonije doveo Petrovski, dobijaju duplo veću platu od one koju primaju domaći radnici na istom mestu.

Da bi uštedeli, vlasnici i direktori rudnika novoprimljene rudare bez ikakve obuke odmah šalju na rad. Iz tih razloga je jedan tek svršeni gimnazijalac dobio upalu pluća, pošto nije znao da je jama puna vlage. Posle bolovanja mu je odmah uručen otkaz, jer radnici u Bogićevićevim firmama ne smeju da se razboljevaju. U Lecu je izričito zabranjeno i sindikalno organizovanje – ko pristupi nekom sindikatu dobija momentalni otkaz.

Lece nema projekat za današnji izgled i površinu, tako da rudari ne mogu da ostvare ni pravo na beneficirani radni staž. I bezbednost na radu je nepoznat pojam za menadžment koji je dovukao Bogićević. Prosečno se svakog drugog meseca dogodi nesreća sa teškim posledicama.

Pošto se sve radi bez projekta, a tako je isto napravljena i pruga kojom ide vozić sa rudom, redovno dolazi do iskakanja vagona. Prošle godine su dvojica rudara smrskana pod teretom vagona koji su izleteli iz šina na mestu od ranije nazvanom „krivina smrti“. Obojica su na sreću preživela, ali su doživotni teški invalidi.

Najstrašnija nesreća je nedavno izbegnuta pukim čudom. Po zakonu u priručnom magacinu sme da bude najviše 500 kilograma eksploziva. Pošto se Petrovski i njegovi saradnici niti razumeju u zakon, niti žele da troše novac na redovni transport, u rudniku se nalazilo pet tona eksploziva. Zbog najavljenog dolaska inspekcije, eksploziv je sklonjen u jedan od tunela rudnika koji se nije koristio (Odakle im je stigao eksploziv, nije li iz RTB Bor? Zato treba pogledati sindikalno pismo iz RTB državnom rukovodstvu od 8. februara 2013.- dodao priređivač teksta.)

Ispod pomenutog tunela su radnici kopali novi tunel, opet bez ikakvog projekta. Probijajući takozvane lepeze, vertikalne tunele koji spajaju različite horizonte, naišli su i na eksploziv. Pet tona eksplozivnih materija se obrušilo na nesrećne rudare i samim čudom nije došlo de eksplozije koja bi proguta celu smenu i kompletno uništila rudnik.

Jedan od glavnih direktorovih jurišnika je Dejan Aleksić, šef obezbeđenja rudnika, inače bivši inspektor iz Kraljeva. Njegovo delovanje se svodi na redovne pretrese svih zaposlenih i slična maltretiranja.

Na predlog Svetske banke: FARMAKOM U STEČAJU

Farmakom u stecajuOvo je prvi konkretan korak u rešavanju sudbine jedne od 13 kompanija šabačkog biznismena koje su u blokadi od aprila prošle godine. Stečaj u „Farmakomu MB“ pokrenut je na predlog Svetske banke, odnosno Medunarodne finansijske organizacije (IFC), koja je „Farmakomu“ odobrila kredit od 120 miliona evra. Stečaj je otvoren 12. septembra, stečajni upravnik je u fabrici već nedelju dana.
U valjevskom Privrednom sudu kažu da je razlog za pokretanje stečaja trajna nesposobnost plaćanja kompanije. Prema podacima NBS, račun „Farmakoma MB“ je u neprekidnoj blokadi 518 dana, od aprila 2013. Njegovo ukupno zaduženje na kraju prošle godine je bilo 28 milijardi dinara. Kompanija sada zapošljava oko 200 Ijudi.
,,Farmakom“ se branio ,,da su u toku pregovori s partnerom koji bi uložio novac za dokapitalizaciju“. Pošto su naveli da su ,,aktivnosti poslovna tajna“, sud nije prihvatio obrazloženje.
Stečaj nad ovom Bogićevićevom firmom ne pogađa direktno preduzeća u kojima je „Farmakom MB“ većinski vlasnik.
– Predloge za reorganizacju ili stečaj nad ovim kompanijama mogu podneti poverioci ili dužnik. Predlozi za reorganizaciju stigli su za Mlekaru Šabac i Rudnike i topionicu Zajača, ali su odbijeni rekli su nam u Privrednom sudu.
,Farmakom“ je vlasnik i Fabrike akumulatora Sombor, rudnika Lece, PIK-a „7. juli“ u Debrcu, rudnika ,,Suvaruda“Raška i„Ritail“Šabac.
P. Vujanac, S. Lakić

Zašto je RTB Bor „prosleđivao“ eksplozive za Bogićevićev privatni rudnik zlata „Lece“?

VLADA REPUBLIKE SRBIJE PRVOM POTPREDSEDNIKU G-DINU A.VUČIĆU

Predmet: Dopis
Poštovani,

Ohrabreni Vašim potezima na razotkrivanju organizovanog kriminala i najnovijim dešavanjima oko “Kolubare” želimo da Vas upoznamo sa još nekim detaljima privrednog kriminala, a koji se tiču RTB-a Bor.

U toku 2010. i 2011. godine je iz pogona “Jama” dela RBB-a odnosno RTB-a izneto blizu 45.000 detonatora (a najverovatnije i kapisli i možda još nekog eksplozivnog materijala) i prosleđeno u rudnik “Lece” kod Medveđe. Gle slučaja, na čelu Upravnog odbora “Lece-a” sedi gen. direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski a vlasnik je visoki funkcioner DS-a i sticajem okolnosti otvorio ga je Boris Tadić.

RTB Bor nije regishrovan za promet eksplozivnim materijama, pa se transport odvijao tajno bez ikakve prateće dokumentacije, bez prijave policiji u običnom vozilu i nikada nije vraćen RTB-u (ako je bila pozajmica).

Znajući blizinu granice sa tzv. “Republikom Kosovo” možemo samo pretpostaviti šta je moglo da se desi da je kojim slučajem nešto od toga došlo do ruku albanskih terorista.

RTB, kompanija u državnom vlasništvu davala je logističku i finansijsku pomoć privatnoj-partijskoj kompaniji. Poznato je da je nekoliko desetina rudara i geologa, radnika RTB-a poslato u “Lece” na rad a sve vreme su im redovno beležene “osmice” i dobijali su duple zarade.

Mogli bi smo još dosta toga reći na temu grehova generalnog direktora RTB-a: o izboru “SNC Lavalin” bez tendera, na izgradnji nove Topionice po znatno višoj ceni; projekat RTB-a i EVG Niš (kompanije čiji je vlasnik proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga) o zajedničkom ulaganju u izgradnji fabrike mernih uređaja u odnosu RTB 14% kapitala u opremi, zemljištu i objektima a EVG u direktim investicijama od 7.500,000 €. Projekat je zapeo usled neispunjenja uslova ugovora od strane EVG-a jer su uložili samo 770.000 €. RTB je svoj deo ugovora ispunio, a gen. direktor sada vrši pritisak na Skupštinu i Upravni odbor RBB-a da se imovina RTB-a uložena u projekat uknjiži u vlasništvo EVG-a. U međuvremenu EVG Niš je ugašen i pojavljuje se EVG Beograd. Kompletna dokumentacija je dostupna;

zajednički projekat “Steko” iz Bijeljine i RTB Bor o zajedničkom ulaganju u izradi montažnih drvenih objekata za izvoz na istočno tržište. Ne znamo koliko je tu para potrošeno ali znamo da je radnike plaćao RTB; afera sa nabavkom dampera marke “Belez” koji su plaćeni u proseku oko 300.006 $ po komadu više od stvarne vrednosti; afera oko nabavke bušaćih garnitura marke “Atlas Kopko”; nenamesko trošenje budžetskih para prispelih za izgradnju Topionice, od tranše od 1.700.000.000 dinara, 572.000.000 dinara iskorišćeno je za otkup zemljišta po poznatom receptu iz Kolubare; zapošljavanje penzionera sa enormnim zaradama, neki od njih su u javnim preduzećima a na platnom spisku RTB-a; milionske sume državnih para datih na ime donacija znanim i neznanim i tako dalje. Svakog meseca lažno se prijavljuje proizvodnja za 200 t bakra, odnosno potkrada se država da bi se stvorio prostor za bahanalije kojima nema kraja.

Generalni direktor Blagoje Spaskovski sebe predstavlja kao nekog ko je iznad Vlade, čak je sebi izradio pečat na kome piše “Ne može mi niko ništa”?! i njime pečatira salvete i stolnjake na zabavama-paradama pijanstva i kiča.

Naravno mogli bi smo da svakodnevno šaljemo po jedno pismo sa opisom kriminalnih radnji, ali da se ne bi dopisivali, spremni smo da sa Vama u najkraćem mogućem roku održimo sastanak na ovu temu pogotovo što se sve više pominje umešanost, u mutne poslove, borskih funkcionera Vaše stranke. Nedavna radna poseta ministra Bačevića se zloupotrebljava u lokalnim medijima a u usmenom prepričavanju stoji tvrdnja da se sve radi pod Vašim plaštom.

U želji da nas što pre pozovete na sastanak

Srdačno Vas pozdravljamo

U Boru, 08. 02. 2013.

potpisi

Share

Ostavite odgovor