Premijer je priznao „bezbroj grešaka“, ali greške o RTB Bor samo delimično!

Bor, 5. januar

Autor:M.C.

Vucic i Spaskovski

Kod nas ovde ničeg novog, sem što se, ako ste primetili, spomenik rudaru kod Doma zdravlja, pre Novu godinu, – okretao unazad. I ptica fenisks na krovu Doma kulture je „oživela“ za, ni po čemu, istorijski 23. decembar, jer je nakon dužeg stajanja ponovo počela da se okreće na zadovoljstvo 99,8 odsto Borana i njihovih gostiju. Euforija lagano prolazi, slavlje povodom nove topionice stišalo se kao i more gluposti posle burnih koncerata, vatrometa, obećanja političara i neuspešnih direktora…
Kad smo kod obećanja i analiza, nemoguće je ne primetiti najnoviji intervju, sad na Prvoj TV, premijera Vučića i njegovo, u svom stilu, obraćanje naciji. Kao retko koji premeijer u svetu, Vučić je prinzao da je u minuloj, 2014. napravio „ bezbroj grešaka, svakako“. Ne događa se ni predsenicima manjih mesnih zajednica, a kamo li čelnim ljudima jedne države, da prihavte svoje greške i proppuste i stave se na odgovornost jav nosti. To je, za nas u Srbiji, jedinstven slučaj, primer koji bi trebalo slediti. Vučić je objasnio jednu od najvećih grešaka oko modela investiranja u putnu privredu po ugledu na Hrvatsku. Spomenuo je i Smederevo, i još neka mesta i firme, ali se, najkraće moguće, tri, četiri puta, osvrnuo i na stanje u RTB Bor, kompanije koja je tako dragovoljno ušetala i u 12. godinu restruktuiranja. Neuspešno, i s mogućnošću da se i dlaje drži državnih, tojest narodnih jasala – po sintagmi Josipa Boroza, samo u drugom smislu – „ko pijan plota“, jer tako je najbolje, po mnogim stručnim ocenama, za najgori menadžment u dugoj istoriji kombinata bakra.
Evo kako je Vučić, u intervjuu Prvoj TV, sagledao „novogodišnji RTB“?
„Ako nastavimo dobre rezultate u Boru“… Ako uspemo da skinemo raskrivku u rudnicima u ovoj godini i novoj topionici dajemo naš koncentrat bakara, a ne uvozni, biće to odličan posao“… „Da smo samo godnu ranije tražili strateškog partnera za Cerovo i Majdanpek imali bi naš koncentrat za topionicu“… „NAPRAVIO sam grešaka bazbroj svakako, ali ko radi taj i greši“… Možda nismo svaku reč „uhvatili“ doslovno, što nije ni najbitnije, najvažnije je da nam je sad jasnija premijerova strategije o RTB čiji ogormni problemi – očevidno je – još nisu stigli na red za rešavanje. A stići će, zasigurno! Zato se naslonimo i na najnovije izjave Blagoja Spaskovskog, verovatno jednog od najvećeih ljubimaca u Vladi Srbije u našoj novijoj istoriji, u kojima on, bez trunke odogovornosti, ni njamanjeg priznanja za ogromne greške, daje optimističke izjave zaboravljajući šta je ranije govorio. Sad je biser ( prvi ga niže Tanjug, pa onda i svi ostali do RTS-a) „veća proizvodnja bakra u 2015. godini“. Podsetimo da je po biznis planu u 2014. predviđena proizvoidnja od 41,7, u ovoj 60, a idućoj 80.000 tona katodnog bakara iz sopstvenih rudnika koliko je i potrebno za nove metalurške kapacitete. I država je, garantujući za kredite, podržala taj plan i čvrsto stala iza celog poduhvata. Danas o tome ni prmejer ne zbori, mada mu je cela priča tako poznata. Pa 2014. dobiće se nekih 25, 26.000 tona bakra, za 5.000 tona manje od planiranog navodno „zbog poplava“, najverovatnije onih, kako smo već javljali, iz Obrenovca i okoline. U Boru nije bilo poplava, u Majdanpeku je minimalna proizvodnja odavno, tamo se samo ledilo… To što će najhitnije biti neophodno jedno 150 miliona dolara za uvozne sirovine ukoliko, po obećanju Spaskovskog, u martu krene proizvodnja u novoj topionici (malo u to ko veruje, čak i premijer?) kao da je mala šala. A tek kako pronaći strateškog partnera za politićki, „žuti“ rudnik Cerovo koji i nije za posebno komentarisanje, pa i urušeni Majdanpek, da ne spominjemo večitog, izraubovanog gubitaša „Jamu“? I da je pronađen investiror za ulaganja u rudarstvo pre godinu – daj Bože da bi se bilo šta učinilo nabolje. Nemoguće je jer se opasno kasni u mnogim popravkama, projektima i radovima. To je poznato i Ljubiši Miljkoviću iz tzv. Rudarskog sindikata Srbije (poznatijeg kao direktosrki, opet napominjemo!) koji, ni na papiru, sem Bora, nigde više ne postoji. Ni u Bogićevićevoj Zajači, jer nema više ni stare dobre Zajače, Kostajnika, istoprisjkih Stolica i živopisne okoline. Džabe se pomagalo sabratu Bogićeviću!
Nova topionice kasni više od godinu i po, i pošto nije završena, okasniće bar dve godine, što je nenadoknadiv gubitak i u investiciji i neostvrenom dohotku, tek u ekološkom pogledu. Da li je ceo projekat promašen, i to je za debelu stručnu analizu, jer koštaće „djavo i po“ i sve po leđima građana. Kako obzbediti kvalitetan koncentrat i u dovoljnoj količini, ali i, ako se i to čudo desi, šta je tih 10, 12 miliona dolara ostatka dohotka na godišnjem njivo? TO vam je, gospodo iz Vlade, jedna i po plata sa doprinosima zaposlenih u RTB-u. Neće ostati ni za uobičajena dva, tri „neviđena do sada vatrometa“ i „koncerta za pamćenje“.
Kada se podvuče crta, PREMIJER ne bi mogao da ostane kod neralnog optimizma vezanog za sudbinu RTB-a čija se dugovanja samo uvećavaju ( milijarda evra), jer ova kompanija je suoečna i sa „neviđenim kriminalom i korupcijom“, kao i već prispelim kreditnim obavezama iz tekuće proizvodnje u NEZAVRŠENOJ novoj topionici. Kad bi samo bilo problematično kašnjenje u dovođenju strateških partnera, ne bi se previše sekirali; ostalog mulja i blata je toliko da ćemo tek u – zvanično najvaljenoj boljoj budućnosti kroz naredu godinu, dve – opasno nadrljati i, mišljenje je najstručnijih iz ove oblasti, ostati neoprani i pored i Dunava i Save.Voleli bi da ovo bude bar jedna od – ne bezbroj – većih grešaka autora ovog teksta.

Share

Ostavite odgovor