Život u skladu sa reformskim zahtevom „stegnite zube“

Bor, 30.01.2015.

Život u skladu sa reformskim zahtevom  „stegnite zube“

Polako je „iscurio“ i ovaj januar, mesec za koji se kaže da je najduži i najteži u svakoj novoj godini. Ove, 2015. godine, sudeći po već preduzetim merama i onima koje vlada tek najavljuje, svi meseci će biti teški, dugački, neizvesni…reformski. Započeli smo prvu od naredne dve, tri ili više narednih godina kroz koje moramo da se konačno reformišemo. Trebalo bi da platimo sve što smo potrošili a da nismo zaradili, da okajemo grehe koje smo ko zna koliko dugo u prethodnim periodima pravili u različitim oblastima, da se prosvestimo, osvestimo, opametimo, da od lenjivaca postanemo radni i vredni, da podjednako pokazujemo ljubav i odanost i zapadu i istoku. Mnogo je toga što se od nas očekuje, pa izgleda da ćemo tražiti prolongiranje ovog vremena  na koje smo oročeni, do kraja 2017. Treba će nam mnogo volje, znanja, snage, zdravlja, koncentracije, kondicije.  A pre svega, čvrsta odluka da se maksimalno prilagođavama reformskim zahtevima i polako ali sigurno savladamo svaku prepreku. Mi to možemo, jer nam ovo nisu ni prve a verovatno neće biti ni poslednje reforme. Kao građani koji su živeli u više država, uporno smo opstajali i iz raznih reformskih perioda ipak nekako izlazili, doduše sve iscrpljeniji i slabiji. Ali eto dovoljno smo živi da krećemo ili nas vode u nove reformske pohode. Deluje nam kao lagano ohrabrenje pobeda grčkog Siriza i Aleksisa Ciprasa.

jezero5

Rešeni da i ove reforme preguramo i nekako, za dve-tri-četiri godine, doguramo do zelenih grana, valja nam stalno imati na umu preporuku Premijera da treba „stegnuti zube“, jer će to, poput neke anestezije, ublažiti udare reformskih zakona i mera na naše iscrpljene i izmrcvarene živote. To prihvatimo kao zvezdu vodilju kroz ove nadolazeće oluje, nakon kojih stižu rumene zore, sunčani dani i tople noći, makar za one koji u to veruju. Jer, kao i u svakoj reformskoj borbi, i u ovoj aktuelnoj možda će važiti ona stara, malo modifikovana: neki od njih će biti bogatiji, a mnogi od nas još siromašniji (ako je to uopšte moguće). Uostalom takve su tendencije i u celom svetu, o čemu smo čuli i objašnjenja i upozorenja iz Davosa.

Inače, život stegnutih zuba ne mora uvek i u svemu da bude loš. Kroz stegnute zube nemožemo previše da pričamo, što je dobro, jer tako nećemo grešiti ili se ogrešiti o druge, naročito o one koji nam kroje sudbinu. Manje ćemo jesti i piti, što je višestruko korisno, kako za bolje zdravlje tako i za manje troškove. Ako budemo manje pričali, jeli i pili imaćemo više vremena koje treba da posvetimo boljem upravljanju vlastitim životom i poslom (ako negde i nešto uopšte radimo). Upravljanje je i onako najslabija strana vlasti i političara, kompanija i menadžera. I to je ključni uzrok svih ovih katastrofalnih posledica, koje su se godinama gomilale i funkcionisanje države, organizacija i institucija iz zakonske i realne sfere uvele u ovu neregalnu i virtuelnu.

Share

Ostavite odgovor