DUŽNIČKO ROPSTVO

Bor, 06.02.2015.

Ako je po onoj narodnoj „dužni i ružni“ ili „dug najgori drug“ mi smo i vrlo ružni i okruženi lošim društvom. Na svakom koraku nekome dugujemo. Duguju i nama, i to mnogo i odavno. Dužna je i naša država, ali lako ćemo za nju, ona nas je u sve ovo i uvalila, a i kad joj je „frka“ (a kad pa nije) ona uzme od nas, a od koga da uzmemo mi? Naravno, ceo svet živi na kredit, prosto neki proizvodi se i ne kupuju osim na kredit.  Eto, makar smo po nečemu slični svetu. Da li se baš ovako živi i zadužuje u normalnom svetu? Sigurno ne, jer se tamo i u zaduživanju i izmirivanju dugova zna neki red!

Sudeći po tome koliko već godina i decenija živimo iznad mogućnosti, (jer ispod se i ne može jer nema gde), mi smo svi za Nobela. Prilagođavamo se svakakvim čudima, koje nam kao izazove postavljaju što naša država, što međunarodne institucije i organizacije. Upleteni u raznorazne obaveze, svakodnevno tražimo rešenja kojih je sve manje i sve su skuplja. U velikoj smo muci!  Bitno je da se ne predajemo i ne posustajemo previše, da se uglavnom oslanjamo na sopstvene snage i moći, čuvajući se dobro „navlakuša“ koje se kao pomoć nude sa raznih strana. Zbog olako prihvaćenih ponuda za preterano korišćenje kredita u najrazličitijim oblicima, danas smo duboko okovani savremenim ropstvom i nećemo se tih okova osloboditi ni lako ni brzo. Možemo samo menjati oblike ropstva, izlazeći iz jednog a ulazeći u drugi, skuplji i teži, ali nužan da možemo da uhvatimo malo svežeg vazduha i preživimo do nove rate.

Drvo kese 1

Zbog drakonskih reformskih mera i zahvata, kroz koje ćemo, kako nam kažu, kao kroz najteže krugove pakla ipak stići do raja ili prosperitne i napredne Srbije, moramo svaki svoj potez ceniti po odnosu trošak-prihod. Tako se valja ponašati i kada kupujemo i kada prodajemo, znači i kao potrošači i kao poslovni ljudi. Obaveze i prava treba rangirati po prioritetima i mogućnostima, a ne po želji i potrebi. Dara je prevršila meru, pa nam se nadalje život mora odvijati u vrlo skučenim okvirima. Definitivno zaboravimo na nove dugove, naročito ovo rašireno nekontrolisano trošenje po osnovu čuvenih potvrda, koje su nas, zaposlene u RTB-u direktno gurnule u kupovinu svega i svačega, pa nam od velikih zarada praktično ostane malo ili često ni malo. To je neka opasna vrteška na koju nas je neko okačio i sa koje se moramo skinuti po svaku cenu i to pod odmah. Ispišimo se i iz debelih svezaka koje trgovci drže pod tezgama i dopisuju nove iznose za nove  kupovine, a da ni stare još nismo izmirili. Lako se odlučujemo da pazarimo svašta nešto, ako za to ne moramo da iskeširamo lovu na licu mesta. Kao da će to da plati neko drugi.

M Market Bor (2)

Sve što kupujemo na poček je znatno skuplje, jer su u tim uslovima, neopravdano visoke cene još i povećane za troškove odloženog plaćanja. Zato svakoj budućoj potrošnji moramo da posvetimo maksimalnu pažnju! Mi kupujemo, ne uzimamo! Nužna je puna koncentacija! U kupovinu odlazimo tek pošto se dobro pripremimo za to. Objektivno procenimo šta nam je neophodno, prikupimo dovoljno pouzdanih informacija o cenama i kvalitetu, obiđemo više prodajnih mesta i uporedimo sve ponude. Klonimo se kupovine u prolazu i imajmo na umu staru englesku poruku „nisam toliko siromašan, da kupujem jeftinu robu“.  Ako smo već u dužničkom ropstvu, ponašajmo se kao savremeni robovi, jer smo obrazovani, sa dovoljno iskustva, mogućnostima korišćenja efekata on-line komunikacija. Upravljajmo svojim životom u ropstvu što efikasnije. Ovo je sredina druge decenije XXI veka.

Share

Ostavite odgovor