PISMO TRENERA: U RK Bor cvetaju samovlja, neodgovornost, krminal…

Bor, 17.02.2015.

( Objavljujemo veći deo pisma koje nam je uputio Stojanča Davidovski, istaknuti sportski radnik, sportista i trener. Pojedini delovi teksta bili su konfuzni i nejasni pa su zato izostali, ali je namera autora da upozna javnost sa dešavanjima u borskom muškom rukometu, čini nam se, na mestu, pogotovu deo o straranju uslova za budžetsku raspodelu para. Ukoliko druga strana smatra da treba da odgvori, prostor je obzbeđen. Jer, tekst je poslat i na više drugih adresa koje će, verujemo, takođe reagovati)

 

Poštovana Redakcijo,

      Baveći se decenijama sportom, sa sadašnjih svojih 67 godina života, ovo i ovakvo poniženje nisam mogao ni da zamislim kakvo mi se upravo događa u Muškom rukometnom klubu Bor. Najpre da se bolje upoznamo.Tokom svoje sportske karijere osvajao sam državne medalje u atletici, plivanju, gimnastici…U dzudou  bio sam 5 puta prvak Srbije i dva puta osvajač bronzane medalje u Jugoslaviju, dva puta sam bio član reprezentacije Jugoslavije. Završio sam Višu trenersku školu na Fakultetu fizickog  vaspitanja za dzudo, dok sam na istom fakultetu apsolvirao Višu rukometnu školu. Bio sam deset godina rukometni trener sa prvom ekipom i osvoio 3 titule u tri lige; sa pionirima Bora osvoio sam 3-4 mesto u Srbiji.Osmoro borskih pionira selektirano je za pionirsku reprezentaciju Srbije. Na mestu rukometnog trenera „Obilića“ iz Prištine i Rukometnog kluba Jedinstvo iz Boljevca postigao sam veoma zapazene rezultate. Za sve ove uspehe proglašen sam 1971. godine za sportistu godine zajedno sa čuvenim fubalerom Borisom Borom Djordjevićem. Za najboljeg sportskog radnika u Boru proglasen sam 1985, a za najboljeg trenera Bora 1994. godine. Ni odlazak u penziju nije me zaustavio u aktivnom doprinosu razvoju sporta u Boru. Za taj doprinos 2008. proglašen sam za najaktivnjeg sportskog penzionera za rukomet i dzudo. I upravo ZATO – sa ovakvom sportskom karijerom ne mogu  sebi da dozvolim da neki  kvazi sportski radnici u imenu Zorana Alkesića i Radeta Stojanovića samovoljno i bez ikakve odgovornosti godinama  BLATE borski rukomet i sport. Njihovu  kriminalnu  radnju u klubu(sa finansijama) još niko nije ozbiljno shvatio i kontrolisao .Jedan od mnogih dokaza samovolje i finansijske mahinacije Zorana Aleksica je i pokušaj prevare u podnošenju dokumentacije za dodelu budžetskih sredstva za 2015., gde je lažno prikazao plasman kluba a i fiktivnog računa koji je tražio da mu ja dam za pravdanje 123.240.00 dinara za sportsku opremu. U slučaju da ne opravda računom sredstva neće moći da mi isplati nadoknadu od 20.000.00 dinara za trenerski rad, s tim da će čim dobije sredstva iz budžeta od mene da kupi sportsku opremu. Drugi dokaz o samovolji i potpunoj privatizaciji kluba u ličnom interesu je i odluka od 11.02.2015. o mojoj smeni sa trenerske funkcije nakon mog rada od 14.01.2015-13.02.2015. godine.  Neosnovanost i nelogičnost ove odluke je u tome što se članovi ovog Upravnog odbora nisu sastali ni jednom za dve godine funkcionisanja ovog saziva, što posebno ukazuje na transakciju novca bez odluke Upravnog odbora. Koliko je nepismena i tendeciozna ova odluka pokazuje i to da nije potpisana od strane predsednika UO i nije overena pečatom.Da sam potpuno u pravu lako je ustanoviti da je i ovaj sastanak isceniran i zakazan od predsednika Skupštine Radeta Stojanovića a ne od predsednika Upravnog odbora.U ovoj odluci je jasno da me je postavio sportski direktor kluba Zoran Aleksić koji nije hteo da sklopi ugovor sa mnom… Bez ikakvog pravilnika o nagradjivanju i bez disciplinskog pravilnika deljen je novac igračima po ličnoj volji. Tako je Misi Pavloviću i Andrejević Stefanu isplaćivano na ruke po 25.000.00, a ostalim igračima je plaćano kad je lično procenjivano čime je izazvan revolt igrača i zbog čega su igrači često napuštali klub i pod sumnjivim transakcijama odlazili u druge klubove. Za te i takve transakcije ne postoji ni jedna odluka Upravnog odbora. Ovakvom samovoljom Zoran Aleksić je lukavo postavio Pavlović Mirčeta sa deponovanim potpisom sa podizanjem novca kojim je on  raspolagao i delio po svojoj volji. Naravno, ovakvim postupkom pre svega je demoralisao kako igrače tako i trenere kojima je ostao dužan znatnu sumu novca, a to su: Trša, Milutko, Levi, Jocke, Juga iz Zaječara. Dugovanje kluba ostalim institucijama i organizacijama, pre svega SPC Bor i Bortravelu iznosi oko 1.200.000.00 dinara. Njegovo menadzersko bavljenje i prodaja igrača, kao i dovodjenem igrača sa strane je krajnje sumnjivo jer nikom nije polagao račune. Upravni odbor nije se sastajao.

Pravi razlog mog smenjivanja nije što me je sportski direktor postavio, već što sam sprečio da još jednom proda jednog od naših najboljih igrača Adamović Lazara u leskovačku Dubočicu takodje bez ikakve odluke za samo 50.000.00 dinara i nekih 2 prevoza…

Postavlja se i pitanje ko sve podržava Aleksica koji je pokušao lažnim dokumentima da izdejstvuje više bodova za finansiranje kluba, s obzirom da je ovaj kriminalni čin zataškan prošavši bez ikakvih posledica,  i po Aleksica  i po klub.

    Dostavljeno:

                                                                                                      Trener                  

-Predsedniku Upravnog odbora,

-Opstinskom veću za sport, Nikolovski Marko,                                                                                                           Davidovski Stojanče

-Budžetskoj inspekciji Opstine Bor,

-Sekretarjatu unutrasnjih poslova Bor,

-Sportskom savezu Opstine Bor,

-Rukometnom savezu Srbije,

-Novinarskim udruzenjima Bor,

-Finansiskoj policiji Bor

Share

Ostavite odgovor