Bor za bolju energetsku efikasnost

Bor ,6.mart 2015. Tekst i foto: S.Ranđelović video: D.Mišić

ODRŽAN SKUP POVODOM OBELEŽAVANJA SVETSKOG DANA OČUVANJA ENERGIJE I ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Juče je u sali narodne biblioteke u Boru održan skup posvećen obeležavanju „Svetskog dana očuvanja energije i energetske efikasnosti“ na ovom skupu prisutnima je predočeno šta nas u narednom periodu očekuje u ovoj oblasti, a u vezi primene novog „Zakona o efikasnom korišćenju energije“ koji je usvojen u martu 2013.godine. Govorili su eminentni stručnjaci iz ove oblasti : Zvonko Damnjanović, Zoran Marković i Milanče Mitovski kao i odgovorni ljudi iz Javnog preduzeća Toplana-Bor: Dragutin Damnjanović i Desimir Miljković.

Evo i nekih interesantnih podataka koji su se mogli čuti u ovim izlaganjima, a mogu biti interesantni široj javnosti:

Procenjuje se da zgrade u proseku troše 30% do 40% globalne energije. Da bi objekat bio energetski efikasan, neophodno je da se uz primenu novih tehnologija i uvođenja novih visokokvalitetnih energetskih materijala i sistema, omogući termička ušteda i ušteda energije generalno. Najčešće tipične slabe tačke na zgradama, koje mogu negativno da utiču na energetsku efikasnost su:
– Gubitak energije preko sistema grejanja
– Gubitak energije preko površine krova
– Gubitak energije preko prozora
– Izolacija spoljašnjih zidova
– Gubitak energije preko podrumskih plafona i podova
– Gubici nepraktičnom ventilacijom

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu je od izuzetnog značaja, jer je najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije upravo ulaganje u energetsku efikasnost zgrada, odnosno materijale za termoizolaciju i korišćenje obnovljivih izvora, kroz koje se povećava vrednost zgrade i omogućava brz povraćaj uloženih sredstava.

Domaćinstva koriste oko 56% ukupne potrošnje električne energije u Srbiji i oko 65% te potrošnje se koristi za zagrevanje prostora u stambenom sektoru. Smanjenjem potrošnje energije u zgradama za 50%, u vremenskom intervalu od nekoliko decenija, uz ulaganja u omotače, instalacije i sisteme KGH i kontrole, rešila bi se i pitanja:
– energetske sigurnosti i bezbednosti,
– troškovne efikasnosti grejanja,
– nedovoljno efikasnih i štetnih uređaja za grejanje i hlađenje prostora,
– komfora i zaštite zdravlja korisnika,
– zagađenja vodotokova.

Srbija bi do 2020. godine trebalo da uloži 1,6 mlrd evra da bi dostigla prosek Evropske unije u potrošnji energije u zgradarstvu. Već je navedeno da je specifična potrošnja energije u javnim zgradama oko 150 kilovat sati po m2 na godišnjem nivou, dok se ta potrošnja u bolnicama kreće čak i 308 KWh. Potrošnja energije u javnim ustanovama u Srbiji daleko je iznad proseka EU i upravo su javne ustanove te koje „jedu“ energiju.

Kao parametar za ocenu energetske efikasnosti objekata danas se u Srbiji koristi samo energija za grejanje zato što se kod nas najviše energije troši na grejanje, dok bi u narednim pravilnicima za izdavanje energetskih pasoša trebalo da bude uključena ventilacija i hlađenje, a potom i korišćenje obnovljivih izvora  energije. To je i obavezni korak ka Evropskoj uniji s obzirom na to da će u EU sve javne zgrade do 2018. morati da budu sa nultom potrošnjom energija, a kasnije i privatni objekti.

Prema nedavno objavljenoj analizi Agencije za energetiku, najveće troškove za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i struju, dok će najjeftinije biti grejanje na drva.

Evropska unija koristi svega 15% fosilnih goriva za proizvodnju toplotne energije, dok je u Srbiji više od 90% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva. Takođe, međunarodna obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici je da do 2020. godine ostvari 27% potrošnje energije iz obnovljivih izvora, a jedno od najpovoljnijih rešenja je korišćenje postrojenja na biomasu.

U okviru projekta „Promocija obnovljivih energija-razvoj tržišta biomase u Srbiji“, od 15 lokalnih samouprava koje su se prijavile, utvrđeno je da toplane u Zrenjaninu, Negotinu, Bajinoj Bašti, Trsteniku, Šapcu, Priboju, Čačku i Jagodini imaju mogućnost  da sa mazuta, uglja i gasa pređu na biomasu. Međutim, do realizacije projekta nije došlo jer je razmatrana mogućnost prelaska toplana na kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, pre svega zbog „fid in“ tarife za struju. Nemačka razvojna banka KfW je u okviru projekta obezbedila povoljan kredit od 100 mil EUR za osam izabranih gradova i opština, međutim, lokalne samouprave nisu bile spremne na taj korak. Sada se u okviru projekta GIZ-a i DKTI-a traže najpovoljniji načini da toplane pređu na biomasu, odnosno mogućnost klasične proizvodnje toplotne energije iz biomase.

Srbija bi u narednim godinama mogla da uštedi oko 10% električne energije kroz ESCO koncept koji podrazumeva sklapanje javno-privatnih partnerstava radi sprovođenja mera energetske efikasnosti u javnim ustanovama. Zakon o Javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, donet krajem 2011. godine, znatno olakšava privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i vođenje projekata od opšteg interesa i pojednostavljuje administrativne procedure. Jedan od modela ugovora o JPP za projekte EE su Ugovori o garantovanim uštedama po kojima ESCO garantuje da će uštede energije dostići ugovoreni minimum. U slučaju da do toga ne dođe, ESCO isplaćuje razliku korisniku energije. Privatne kompanije koje uđu u ovaj posao uspele bi da ostvare profit, a javni sektor bi ostvarivao značajne uštede kroz niže račune za struju i grejanje.

Bor predstavlja školski primer rasipanja energije. Iz proizvodnih kapaciteta u atmosferu odlaze gasovi sa temperaturama preko 150 stepeni a u Toplani se kupuju skupi ugljevi za zagrevanje tople vode.  Neophodno je podići svest građana i privrednika o neophodnosti racionalnog upravljanja energijom.

Ulaganje u energetsku efikasnost je skupo, ali se kroz manje račune za struju i grejanje brzo isplati.

Po nekim procenama, kuće i zgrade u Srbiji su generalno gledano tako loše izolovane da se kroz zidove i stare prozore izgubi i do 80% , a samo na neefikasno grejanje ode gotovo 25% potrošnje energije.

Domaćinstva su najveći rasipnici, ali dosta energije se izgubi i u fabričkim halama i saobraćaju. Domaći propisi moraju se uskladiti sa zahtevima Evropske unije. Status kandidata koji je Srbija dobila ubrzao je i donošenje dugo najavljivanih zakona i pravilnika o racionalnoj potrošnji energije i osnivanju Fonda energetske efikasnosti. Neophodno je da i lokalne zajenice, opštine i javna preduzeća uvedu sistem upravljanja energijom.

Tokom večeri posetioci su mogli da uživaju i u kulturnom delu programa u kome su predstavljeni:

  • „ENERGIJA KAO INSPIRACIJA“ – Akademski kulturni klub TF Bor svojim bendom „Tehnički nokaut“ 


  • Izložba literature o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikiasnosti – NARODNA BIBLIOTEKA BOR

 

tribina 1

Share

Ostavite odgovor