20 USPEŠNIH GODINA SAVEZA SRPSKIH KULTURNIH DRUŠTAVA SLOVENIJE

Bor, Maribor: 15. mart 2015 FOTOREPORTAŽA SA BLEDA – TEKST: RADE BAKRAČEVIĆ, FOTO: DOBRE STOJANOVSKI

 Izvor: ŠTAJERSKE NOVICE    www.stajerska.eu, E – mail: info@stajerska.eu

 

SVEČANA AKADEMIJA ZA PAMĆENJE

Bled, 14. marta – Bled, najuređeniji turistički kraj Slovenije bio je, danas 14. marta deo Slovenije u koga su stigli predstavnici srpskih društava iz cele Slovenije. Lepršave srpske narodnje nošnje na mladim Srbima, koji su stigli iz svih krajeva Slovenije, šetajući se po obali bledskog jezera, izazivali su divljenje kod mnogobrojnih turista, koji su ovih dana otvorili turističku sezonu u ovom biseru slovenačkog turizma.

Bled1
Pozdrav srpskoj i slovenačkoj himni
Bled2
Srpski umetnici iz srpskih društava

 

Srpski umetnici iz srpskih društavaPonosan je bio Nikola Todorović, predsednik Saveza Srpskih društava Slovenije, koji je pozvao predstavnike srpskih društava u ovaj kraj slovenačke pokrajine Gorenjske, da zajedno proslave 20 godina Saveza na Svečanoj Akademiji u poznatoj festivalskoj dvorani na Bledu.

Da je ova svečana akademija bila na visokom nivou dokaz je i taj da su njen rad pratili novinari televizije, radija, štampanih i elektronskih medija iz  Srbije, Republike Srpske, Slovačke, Austrije i Slovenije.

Bled3
Nikola Todorović, predsednik za sva vremena

 

Bled4-ambasador
Priznanje Aleksandru Radovanoviću, ambasadoru Srbije u Sloveniji za uspešnu saradnju

 

Na Bled su stigli: Tanja Fajon, poslanik u Evropskom pSvečanu Akademiju su svojim prisustvom počastili i gosti iz Srbije, Republike Srpske, Slovačke, Rumunije Austrije i Slovenije.arlamentu iz Republike Slovenije, Janko Veselinović, predsednik Odbora Narodne Skupštine Republike Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Dragan Matić, predsednik Odbora za kulturu Parlamenta Republike Slovenije, Dane Malešević, ministar za prosvetu i kulturu u Vladi Republike Srpske, Ognjen Vučina, šef kabineta u Ministarstvu prosvete i kulture Republike SrpskeAntona Peršaka, državneg sekretarja v Ministrstvu za kulturo Republike Slovenije in predsednika Sveta Vlade Republike Slovenije za nacionalne manjšine narodov nekdanje SFRJ, ter dr. Sašu Gazdića, vodjo službe za kulturne raznolikosti in človekove pravice na Ministrstvu za kulturo Republike Slovenije, Igor Teršar, direktor Javnog fonda za kulturne aktivnosti Slovenije, Aleksandar Radovanović, ambasador Srbije u Sloveniji, Stana Končarević, konzul u ambasadi Srbije, Željko Jerkić, ambasador BIH u Sloveniji i Azra Popović konzul BIH u Sloveniji, Dejan Mandić, sekretar SPC u Sloveniji, Mirko Jokić, zamenik Vladike Zvorničko Tuzlanskog, Toni Mežan, zamenik gradonačelnika Bleda, Matjaž Završnika, direktor Zavoda za kulturu Bled, Stane Ribič, predstavnik srpske nacionalne zajednice Slovačke, Ognjen Krstić, predsednik Saveza Srba iz Rumunije, Borislav Kapetanović, predstavnik Saveza srpskih društava Austrije, Miloš Radić, Dragomir Blagojević i Ilija Janković, bivši predsednici Saveza, Vaso Predojević, Marinko Jagodić, Ostoja Šobot, Radoslav Milanović, Rade Vučkovac, srpski književnici iz Slovenije.

Bled5-Igor
Igor Teršar, predsednik JSKD uvek spreman za pomoć kulturnim društvima

                   Savez srpskih društava Slovenije  osnovan je u Ljubljani na svojoj prvoj skupštini 4. 3. 1995. godine i od tada pa do današnjih dana u svoje redove učlanio 16. srpskih društava. Prema rečima Nikole Todorovića, aktuelnog predsednika Saveza:  “Tih godina prošlog veka –  obzirom na tadašnje odnose i lošu medijsku sliku o državnoj politici tadašnje Srbije odnosno Savezne republike Jugoslavije, Srbi u Republici Sloveniji su se počeli organizovati u srpska kulturna i druga društva, iako su ponegde reč „srpska“, po vlastitom izboru, ili na preporuku organa, nadležnog za registraciju, ispustili. Nekoliko društava, koja su bila osnivači, su ugašena. Treba da se podsetimo da su bile u vreme nastajanja prvih kulturnih društava, ne samo medijske prepreke i smetnje za objektivno informisanje, nego otežan ili u potpunosti onemogućen normalan saobraćaj, ne samo roba, nego i ljudi. Srpske porodice u Sloveniji, iako i same u teškim uslovima su na različite načine, ali vrlo uspešno sakupljale humanitarnu pomoć, te ju dostavljale svojim širim porodicama odnosno svome narodu u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji. Bila je potrebna posebna veština, ali i rizik da bi se humanitarna pomoć dostavila tamo gde je bila najpotrebnija.

Bled7

Srpska lepota na slovenačkom Bledu

U vreme kada je srpski narod izvan svoje matične države više brinuo o matičnoj državi nego matična država o njemu, su bili retki pojedinci u našoj novoj domovini – Sloveniji, koji su shvatili da je dobar deo srpskog naroda nakon osamostaljenja Slovenije, trajno ostao bez uređenog kolektivnog statusa. Matična država Srbija, u to vreme verbalno napadana spolja, razdeljena i posvađana iznutra, nije imala snage ili autoriteta da bi u bilateralnim odnosima ili na multilateralnom nivou upozorila na probleme s kojima se susreće srpski narod u novo nastalim državama, kada su u pitanju kolektivna prava. Ako zanemarimo tako zvane izbrisane, za koje je pravomoćno  utvrđeno da su im bila grubo povređena ljudska prava, i da te povrede i nepravdu mora država ispraviti, mi Srbi u Sloveniji u odnosu na druge delove nekadašnje zajedničke države, smo relativno mirno preživeli raspad. Tek nakon završetka građanskih ratova na tlu nekadašnje SFRJ, srpska kulturna i druga društva i SSDS počeli su se baviti s glavnim poslanstvom, nacionalnom kulturom u najširem smislu reči, ali i pitanjem vlastitog statusa u svojoj novoj domovini.

Bled6-Tanja
Tanja Fajon, budno prati aktivnosti Srbije za ulazak u EU

 

Ovde napominjemo samo nekoliko značajnijih akcija, kojih je bio nosilac i organizator SSDS. Humanitarne akcije prikupljanja pomoći i nakon građanskog rata, nisu prestale. Prve veće i značajnije aktivnosti nakon prestanka građanskih ratova na prostoru nekadašnje SFRJ jesu protesti u Ljubljani zbog napada Nato alijanse na SRJ odnosno Srbiju i Crnu Goru 1999. godine. Jedinstvo srpskog naroda se pokazalo, iako je učešće u protestima bilo za mnoge veliki rizik. SSDS je takođe bio organizator protesta nakon pogroma srpskog naroda 17. marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji, kada su izgubljeni mnogi životi, kada su popaljena brojna sela, manastiri, crkve i drugi srpski spomenici. U vreme odlučivanja Državnog zbora Republike Slovenije o priznanju Kosova, SSDS je podsetio poslanike na negativne posledice. S posebnim pismom je pozvao Državni zbor i sve tadašnje poslanike pojedinačno da ne priznaju Kosovo kao samostalnu državu. Institucije Slovenije su u danim međunarodnim okolnostima, prateći svoje državne i nacionalne interese odlučile tako da su priznale Kosovo, zbog čega je SSDS izrazio žaljenje. SSDS je bio koordinator i nosilac velike humanitarne akcije kod sakupljanja, distribucije i transporta pomoći Srbiji i BiH, nakon katastrofalnih poplava u 2014. godini. U ovoj akciji se je pokazalo jedinstvo ne samo srpskog naroda, nego i svih građana, ali i institucija Slovenije. Sada je glavno poslanstvo SSDS da srpski narod u Sloveniji opstane sa svojim identitetom, svojom kulturom i svojim jezikom, kao i da zajedno sa slovenačkim i drugim narodima doprinosi blagostanju Slovenije kao svoje domovine. Veliki znalac odnosa u Sloveniji, ali i međunarodnih odnosa g-din Aleksandar Čotrić, poslanik u Skupštini Srbije je u svom prilogu, povodom današnje Svečane akademije zapisao „da je srpski narod u Sloveniji ostao prepoznatljiv upravo zbog SSDS, koji je bio celo vreme u funkciji zaštite i razvoja srpske kulture, jezika i nacionalnog identiteta“.Bled8

Aleksandar Radovanović, Janko Veselinović i Stana Končarević, primili su predsednike srpskih društava

Danas je SSDS u institucijama Slovenije, Srbije i Republike Srpske priznat kao krovna organizacija organizovane srpske zajednice u Sloveniji. Delegat u Skupštini dijaspore i Srba u regionu Republike Srbije je iz SSDS. U Ekonomskom savetu dijaspore, u Savetu za statusna pitanja dijaspore i Savetu za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju dijaspore, su članovi iz SSDS. Takođe iz SSDS je član Saveta za nacionalne manjine naroda nekadašnje SFRJ, kojeg je osnovala Vlada Republike Slovenije. Iz SSDS je takođe član Saveta Evropske smotre srpskog folklora, što znači da smo priznati takođe u evropskom merilu kao krovna organizacija srpskog naroda u Sloveniji. Na osnovu rešenja Ministarstva za kulturu Republike Slovenije je SSDS opredeljen kao društvo, koje deluje u javnom interesu na području kulture. Danas je u SSDS učlanjeno 16 lepo organizovanih raznorodno delatnih društava. Velika većina srpskih društava, koja su u Savezu odlično sarađuju sa sveštenstvom u svojim parohijama odnosno Crkvenim opštinama. Saradnja SSDS sa vođstvom parohije u Ljubljani ima prostora da se unapredi i SSDS će biti posvećen tome cilju” završio je svoje razmišljanje Nikola Tododorović, predsednik Saveza.

Share

Ostavite odgovor