Bor. 03.07.2015. B.F.

Država, najzad, priznala, Bor 200 dana sa prekomernim zagadjenjem vazduha!

Da se 1. jula, posle 14 sati, topionički dim svom silinom sručio na obližnju (borsku) Slatinu, nezvanično ekološki najzagađenije selo u Evropi ( teško je utvrditi šta je lokalna industrija više zatrovala: vodu, vazduh ili zemljište), ne treba sumnjati, niti proveravati. Svakome odraslom u Slatini toliko je jasno da glavni krivac za zagađenje nije – kako su direktori u RTB pokušali da prikažu – zapaljeno đubrište u Oštrelju. I vrpaci bi to shvatli samo da ih ima u tom ataru, jer su se i oni sirotani razbežali od “zdravog neba nad Borom i okolinom” kako je marketing kombinata bakra već promovisao uticaj na životnu sredinu nove topionice. Iako je direkor Topionice i rafinacije (TIR) objašnjavao meštanima Slatine da je – ipak – moguće da je dim krenuo iz novih pogona, ali i da je potrebno još sedam do deset dana da se konačno krene sa “projektom stoleća”. Ne bi direktor Todorović tako lako prozborio ovu isitnu da ga ljutiti meštani ( blokirali saobraćajnicu u centru sela zbog ekološkog udara 1. jula) nisu naterali da ne “lupa gluposti” o nestašnom dimu sa oštreljskog smetllišta.

-Ne trebaju nam više prozori i vrata na crkvi i domu kulture, dosta je bilo takve vaše pomoći, dajte nam da normalno živimo, zaposlite našu decu, ispitajte zagađenost zemljišta, očistite Borsku reku, zaustavite zatrovanu atmosferu… – zapomagali su Slatinjani.

Spominjali su ovi ljudi i ceo vek borbe protiv permanentnog trovanja i nebrige za zdravlje ovih ponosnih ljudi, nisu zaboravili ni predizborno obećanje s potpisom Blagoja Spaskovskog, prve naprednjačke laste, “ kako će Slatina dobiti fabriku za prečišćavanje otpadnih i industrijskih voda, što će doneti čisto rečno korito”, pokazivali su i bolesne biljke, podsećali na zatrovane bunare, na zahtev da se svi isele ukoliko se nastavi sa trovanjem…

Da li se RTB Bor zvanično oglasio o tome šta se zaista dogodilo tog 1. jula?

Koliko znamo, NIJE! Priča se kako je Spaskovski zahtevao smenu direktora topionice, svašta se priča kada je ova ličnost “bez mane i straha” u pitanju, pa nikome ništa. Ni Slatini – opet ništa, sem straha da će i dalje, uprkos ogormnim ulaganjima u novu metalurgiju, doživljavati stresove i drhtati kao prutevi kad naiđu zlokobni, otrovni topionički gasovi.

Evo šta je, u godišnjem izveštaju za 2013. godinu, zaključila Agencija za zaštitu životne sredine ( izveštaj za 2014, sudeći po praksi,. stići će 2016.)… “U aglomeraciji Bor dnevne količine sumpor-dioksida, tokom 2013, bile su veće od TV u 48 slučajeva, od čega su u 9 odsto slučajeva izazvale pojavu zagađenja vazduha, a u 39 slučajeva pojavu JAKOG ZAGAĐENJA VAZDUHA”. Celih 200 dana je Bor bio pod uticajem prekomernog zagađenja. S obzirom da Slatina nije daleko, i sobzirom da je podložna nepovoljnoj ruži vetrova, moguće je da je i crnja slika. Nažalost, merenje kvaliteta vazduha za Slatinu nije prikazano. Ne postoji. Valjda su ovi podaci dovoljni za zdrav razum. A prošla je i polovina ove godine, iz stare topionice zatrovani gasovi odlazili su direktno u atmosferu, jer nova Fabrika sumorne kiseline nije proradila, a stara je u – sekundarnim sirovinama. Da ne pitamo – zašto se kasni GODINU I PO sa projetom Nove topionice, i da li je reč o promašenoj tehnologiji kako se uveliko sumnja?

I SAD blago nama. Bor se nekada dičio profesionalnim novinarstvom i izvanrednim predstavnicma “sedme sile” ( Rajko Čukić, Desimir Milenović, Milutin Tijanić, Dragoš Žunić, Milan Stojadinović Bas..). Nekad bilo, danas, budimo realni, nismo ni blizu zako časnoj profesiji. Jer, u slučaju Slatine od 1.jula”, tako padoše na ispitu naše novinarčine da bi u svakoj normalnoj okolnosti dobili čistu jedinicu bez prava popravnog. Isto važi i za sve info-ekipe iz Zaječara. Ni lokalna TV koja je na državnim (opštinskim) jaslama nije udostojila narod Slatine ni jendog seknunda, niti bilo koje i kakve reči. A sama blokada puta je teko nešto nesvakidašnje. Ovo je strašna istina i sramna bruka kakvu nije zapamtila istorija novinarstva u ovoj zemlji, i to ne može niko da ospori. Ni ostale, nacionalne novinske i TV kuće nisu se proslavile. Neprotiv. Neki dnevni listovi su objavili kako “ u RTB veruju da je na Slatinu samo pao dim sa obližnjeg zapaljenog đubrišta”… Nigde onih tužnih i izmorenih Slatinjana što ceo život sa decom provode pored mrtve Borske reke, mrtvog zapirićenog zemljišta i zatrovanih bunara. I bez rešene kanalizacije za otpadne vode.

Bilo je teško tog dana pred puno ozlojeđenih ljudi u Slatini biti direktor Topionice i rafinacije. Jer, nije Boban Todorović obećao predizborne fabrike, niti je ućutkao novinare i novinarstvo (ukoliko još posotji na ovim prostorima?), niti je molio da bude direktor…? Odlično se zna ko u Boru i okolini vuče sve konce, od političkih do propagandnih. I zašto onda neko – ne računajući dr Mihajlovića i Dejanovskog ( dobili su otkaze za argumentovano iznošenje smutnih rabota) – ne PROGOVORI kao čovek i pokaže prstom u pravom i jedinom pravcu.

Da li je Aleksandar Vučić i sad na potezu? Sigurno jeste, i najviše on, ali i ne samo ON. OVDE je mnogo kriminala, promašaja i gluposti koje će morati jendog dana da isplivaju na površinu. Jel treba da čekamo da narod u Slatini još jednaput blokira put u svom selu, što se decenijama nije događalo. Upravo tako.

-Neka se vlast samo igra sa nama, spremni smo ne samo traktorima, nego i telima da preprečimo kolovoz. Ili neka nas sve zajedno isele…- reči su koje i danas odzvanjaju Slatinom.

A narodu je najčešće istina i poštana reč dovoljno pa da prihvate svakojaku muku.

I zašto, doista, zašto izostaje i “ono malo duše” – kad je razum, očevidno je, odveć napustio usijane, ispolitizovane glave?