Bor: 9. maj Dan pobede i Dan Evrope

Bor, Beograd, Moskva 09.05.2016.

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeležavaju se u Srbiji i širom Evrope nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama Drugog svetskog rata.

U Boru je u organizaciji Udruženja za negovanje slobodarsih tradicija obeležen ovaj dan polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašističkog terora na Trgu oslobodjenja.

Ove godine  obeležava se 72. godina od završetka Drugog svetskog rata i 67 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.

U Beogradu je Centralna svečanost povodom obilježavanja Dana Vojske Srbije, Dana pobede i Dana Evrope, održana u Centru za ispitivanje naoružanja i vojne opreme u Nikincima pod nazivom „Čelik 2017“. Gotovo sva oružja i oruđa koja su predstavljena osmišljena su u Srbiji.

U Rusiji se 9. maj obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Na dan kada Moskva računa da je 1945. godine Nemačka kapitulirala, čime je u Evropi završen Drugi svetski rat, organizuje se tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu u Moskvi.

„Moramo se sećati da je pobeda izvojevana uz strašne gubitke. Rat je uzeo milione života. Ta strašna tragedija nije sprečena pre svega zbog prećutnog sporazuma sa tom kriminalnom ideologijom rasne superiornosti“, poručio je Putin.

U Moskvi, na Crvenom trgu završena je tradicionalna vojna parada povodom Dana pobede. Ove godine se obeležava 72. godišnjica kapitulacije nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. Pored Moskve, svečanosti se održavaju u nekoliko gradova širom Rusije, a obuhvataju koncerte i vatromet.

Danas, deveti maj je postao evropski simbol (Dan Evrope) koji zajedno sa himnom i zastavom, identifikuje politički entitet Evropske Unije. Dan Evrope je prilika za aktivnosti i festivale koji Evropu približavaju njenim građanima i narodima.

Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini čestitala je građanima Dan Evrope i poručila da je budućnost Evrope ono što Evropljani naprave od nje i da ona pripada svakom evropskom građaninu.

„Budućnost Evrope nije nešto što nasleđujemo od naših očeva i majki osnivača. Evropsku uniju čine vrednosti u koje verujemo, partnerstva koja gradimo u svetu, ona je ogledalo našeg evropskog društva. Evropa je ono šta mi Evropljani napravimo od nje, svakog dana i svaki od nas“, poručuje Mogerini.

Devetog maja 1950, Robert Šuman je predstavio svoj predlog kreiranja organizovane Evrope. Ovaj predlog, poznatiji kao „Šumanova deklaracija“ (Schuman Declaration), smatra se početkom kreacije onoga što je danas poznato kao Evropska Unija.

O Šumanovoj deklaraciji…

Davne 1950. godine, francuski ministar Robert Šuman objavio je dokument koji će ostati zapamćen kao „Šumanova deklaracija“. Bilo je to vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, kada je još uvek vladalo duboko nepoverenje između dve velike evropske nacije – Francuske i Nemačke – koje su više od jednog veka (tokom XIX i XX veka) međusobno ratovale oko pitanja „ko je jači“ i da li će pogranične, rajnske oblasti Alzas i Loren pripadati jednoj ili drugoj državi. Pod uticajem ideja o evropskoj integraciji kao najefikasnijem načinu da se eliminišu stalni ratovi u Evropi, francuski ministar spoljnih poslova, Šuman  je 9. maja 1950. godine u istorijskoj deklaraciji objavio da: „Francuska vlada predlaže da se celina francuske i nemačke proizvodnje uglja i čelika stavi pod zajedničku ‘Visoku vlast’, u okviru organizacije koja će biti otvorena i za ostale evropske zemlje“. Predlog se odnosio na kontrolu dva, za privredu i rat, strateška proizvoda: uglja (glavni energent toga doba) i čelika (glavna sirovina za izradu oružja). Ali predlog je imao i dalekosežniji cilj, koji je jasno naveden: „ovaj predlog će predstavljati prvu konkretnu osnovu jedne Evropske federacije, koja je neophodna za održavanje mira“. Predlagači su, gotovo vizionarski predvideli da: „Evropa neće nastati odjednom, niti u okviru jedinstvene, sveobuhvatne strukture; ona će biti stvarana putem konkretnih rezultata, kojim se u prvom redu postiže solidarnost na delu“.

Share

Ostavite odgovor