Borske kadrovske igrarije

Bor, 22.07.2017.

DA LI ĆE KINEZI PREUZETI RTB BOR I DA LI ĆE VUČIĆ OD SREĆE PRED NOVINARIMA SKOČITI U SAVU I DUNAV

Pitanje za milion dolara! Za nas ima još veću vrednost! Radi se o našim životima i budućnosti naše dece, pa mi moramo najviše da brinemo i nesmemo više da samo pasivno posmatramo ono što se primprema za RTB-e. Već smo pisali i jasno rekli da bi  preuzimanje RTB-a od kineskih kompanija za nas bila tužna vest. I naravno nismo mi samo protiv kinskih kompanija već proti bilo kojih inostranih koje bi mogle biti strani vlasnici prava na eksploataciju domaćih sirovina. Nije ovde ništa slično sa Železarom! RTB ima sopstvene sirovine i ne zasniva svoje poslovanje isključivo na uvozu kao Smederevo. RTB radi u kontinuitetu! Da li može bolje i više i ekonomičnije? Može i mora, ali to nužno ne zahteva strane kompanije kao gazde već su uvek dobrodošli kao partneri.

Dakle, verujemo i priželjkujemo da Kinezi neće u RTB-e ili neće bar skoro, pa s toga  predsednik Vučić ne mora od velike sreće da skače u dve reke. Ipak precizniji odgovor na ovo pitanje od milion i više dolara će stići. Čekanje tog odgovora ne treba da  znači da i dalje sedimo skrštenih ruku, već je krainje vreme da zahtevamo da se konačno krene u rešavanje nagomilanih problema.

 

Saznajemo da grupa vrsnih borskih stručnjaka, sklonjena od sadašnjeg usmenog a malo pismenog rukovodstva, podržana  expertima iz dijaspore priprema predlog Predsedniku i Vladi Srbije kako ovo državno preduzeće može ponovo da bude visoko profitabilan lider u rudarskoj proizvodnji, korišćenjem resursa domaćeg znanja i državnog kapitala.

Dok se u nedogled prolongira početak neophodnih aktivnosti i čeka neko i nešto, situacija se dalje komplikuje i prepušta haotičnom kretanju.

Vlada  neizvesnost, bezperspektivnost, depresija i naravno lov u mutnom. Niko se ozbiljno ne bavi RTB-om stanjem u gradu  a izgleda nema ni ozbiljnih namera.  Postojimo samo kao „teška reč“ u Predsednikovim obraćanjima novinarima. Mi smo mu nejveći „teret na grbači“ koji po svaku cenu i što hitnije želi da zbaci. I zato je spreman da kleči, moli i da ako nas preda Kinezima od sreće skoči u hladne i mutne vode.

Mi najbolje znamo koliko su problemi u RTB-u veliki i teški, ali smo sigurni da za njih postoje mnogo lakši načini rešavanja od ovih na koje je Premijer spreman. Predlagali smo ih i pisali o tome onoliko puta. Čini nam se da bi bilo sasvim jednostavno i logično da se u firimi koja se lagano ali sigurno gasi otvoreno postavi pitanje odgovornosti čoveka i tima koji je vode u sunovrat već devet godina. Njihovi rezultati su poražavajući i to niko ozbiljan ne osporava a i sam Predsednik ih je više puta javno iznosio i kritikovao. Doduše, prozivao je pred novinarima i čelnika posrnulog giganta i govorio da je čovek sklon malverzacijama i kreiranju lažnih izveštaja o navodnim poslovnim uspesima ili minimiziranju gubitaka, obećavao smenu ali nikad ništa od toga. Zašto? To je više uzaludno i pitati!

Pošto se godinama ništa konkretno nije preduzimalo, Sosa kao apsolutni gospodar naših života nastavljao je da radi sve i svašta samo ne da se bavi proizvodnjom i poslovanjem RTB-a. I tokom ove izborne kampanje, inače omiljene Sosine aktivnosti, on je pred TV kamerama i na sednici Skupštine opštine proizvodio bakar, otvarao nova ležišta, zapošljavao nove mlade radnike, govorio o podsticajnom socijalnom programu i brizi o radnicima koji su ostavili zdravlje u jami, na kopovima i metalurškim kapacitetima. Pričao je kao i uvek prazne priče u funkciji samo jednog cilja, izbornog rezultata. Kačio je kačio Vučićeve slike na sve strane, pritiskao je zaposlene i pretio.

Mislio je da će visokim rezultatom oduševiti premijera i da će mu se kao i do sada toliko puta oprostiti sve zloupotrebe, sav nerad, bahaćnje, laganje. Uloženo je mnogo u kampanju. Mesec dana se radilo samo na tome i ništa drugo nije bilo bitno. Svi kapaciteti RTB-a su bili upregnuti u kampanju. Ipak, očekivanja nisu ostvarena. Naprotiv, postignut je jedan od najslabijih rezultata u Srbiji. Mi mislimo da je i to sasvim dobro, imajući u vidu autoritet onih koji su kampanju vodili, znači Sosa i borski naprednjaci uz pripomoć socijalista. Moglo je da bude i gore, ali ljudi su ipak razdvojili kompromitovane borske naprednjake od samog Vučića. Kada će se Vučić pozabaviti svojim partijskim drugovima u RTB-u i u Boru ostaje da se vidi.

 

Lukavo je sada Sosa prepakovao lokalnu samoupravu, svaljujući krivicu loših izbornih rezultata na bivše „njegovo“ rukovodstvo, postavljajući njemu „odanije“ nove čelnike opštine, želeći da sebe opravda kao koordinatora SNS-a sa najgorim izbornim rejtingom ili kako Predsednik reče: da ga ljudi u Boru uopšte ne vole i da će mu to uskoro i dokazati! Na šta on uz primedbu na šuštanje i loše veze uvek šeretski dodaje: „Psi laju karavani prolaze – Ne može mi niko ništa!“

Do novih izbora  borski kadrovski ringišpil spremno kreće u novu, nadamo se i poslednju 9-mesečnu, vožnju Sosinih multipraktik stručnjaka stasalih u njegovom pro – vizionarskom okruženju.

Share

Ostavite odgovor