FK BOR: SMRT VELIKOG STOGODIŠNJAKA

Bor, 25.08.2017. M.Radulović

Slučaj zbog kojeg moramo da se stidimo

SMRT VELIKOG STOGODIŠNJAKA

Ili, klasičan primer kako neodgovorni Borani brinu o tradiciji. Gašenje FK Bora nelogičan čin

Devojka koju je borska opština zadužila da brine o sportu odlučila je da ugasi Fudbalski klub „Bor“, a u obrazloženju je, između ostalog, rekla:“Pa šta hoćete, taj klub još  malo pa puni sto godina. Dosta je bilo“. Možda će vam ovo ličiti na šalu, ali nije. Gašenje najstarijeg sportskog kolektiva u Srbiji poredlagao je i prethodnik ove devojke i za njih je zajedničko da se u fudbal, odnosno sport uopšte, razumeju kao Marica u krivog Đoku.

Ali, nije reč samo o njima. Omladinci zaduženi od Opštine Bor da brinu o sportu mogu da se u sport razumeju još manje nego pomenuta Marica, ali zato bi tu, pored njih, trebali da budu stariji.

Ispalo je da niko od sadašnjih opštinskih rukovodilaca ne voli sport i svejedno im je što su ugasili najpopularniji sportski kolektiv u gradu, koji je za dve godine trebalo da proslavi vek postojanja.

Za razliku od opštinskih, basenski rukovodioci znatno više podržavaju sport i u poslednje dve godine imali smo priliku da sa tesnog betonskog gledališta otvorenog velikog bazena, posmatramo duele najkvalitetnijih svetskih ekipa. Zaista je to za svaku pohvalu, ma koliko nam se činilo da je organizacija tog vaterpolo turnira koštala prilično. Možda više nego ceo godišnji prihod FK Bora.

Jedno od obrazloženja koje nadležni mogu da daju za ovakav nemilosrdan postupak, moglo bi da bude upravo to: nedostatak para za ligaška takmičenja. Uostalom, gasitrelji su i rekli „da se gasi samo seniorska ekipa“, nema više ligaških takmičenja, ostaju samo pioniri. Namera je, dakle, da se pioniri kroz treninge, dovedu do seniorskog uzrasta, a tek  onda opet sledi gašenje. To vam je kao kada pozorišni ansambl marljivo priprema predstave, ali ih ne pokazuje građanima. Važno je da su glumci, uglavnom mladi ljudi, sklonjeni iz kafana. Pa šta košta, nek košta.

Ovakva logika je prilično nelogična, jer nešto postoji da bi ga drugi videli. U velikom broju seoskih naselja u Srbiji postoje fudbalski klubovi koji se takm iče u raznim ligama, neki i u Prvoj. U Boru ne samo da više nema fudbalskih klubova, već uskoro možemo očekivati da više neće biti nikakvih sportskih klubova. To će biti veliki uspeh opštinskih vladara, jer će konačno u budžetu ostati više novca za ostale potrebe poreskih obveznika. A ovakva situacija je sasvim moguća.

Sunovrat borskog sporta je više nego evidentan i da nije Bobane Veličković, građani Srbije (makar samo nje) ne bi ni znali da sport u gradu bakra uopšte postoji. U ovakvo jadno stanje možete se uveriti i sami pokušavajući da se setite gde se takmiče borski timovi. A FK Bor je, primera radi, bio finalista Kupa maršala Tita, igrao je u Kupu pobednika kupova Evrope, u Srednjoevrospkom i Balkanskom kupu itd. Onda su se opštinski vladari menjali i menjali i na kraju je došla devojka koja je procenila da su troškovi za ligaško takmičenje FK Bora nerealni i nepotrebni.

Koliko odgovorni ljudi misle o borskom sportu govore i primeri koji se i sada dešavaju. U nekom klubovima se događaju prodaje igrača, ali novac od tog ide u sopstveni džep  lica zaduženog za prodaju. I u samom FK Boru nedavno se dogodila pljačka neviđenih razmera. Neko je ukrao 1,5 miliona dinara koje je Opština uplatila na račun FK Bora. Taj spor rešiće se na sudu, ali pare teško da će biti vraćene.

Umesto da se ljudi koje je Opština Bor zadužila za razvoj sporta bave ovakvim i sličnim stvarima, umesto da se trude da se sport u ovom učmalom gradu razvija, oni probleme rešavaju obrnutim redom, uništavajući sve ono što je ostvareno u vekovnoj istoriji. Ne znamo da li oni koji gase FK Bor osećaju iole stida. Izgleda da ne osećaju i sportisti Bora, udruženi, bi morali da im jasno i glasno stave do znanja da tako ne sme da se radi i da poreski obveznici daju novac za sport da bi išli na utakmice. Kao što je u celom svetu i svuda u Srbiji osim u Boru. Zaista jadno, tužno, bolesno i prepotentno. Oni koji gase sport misle da im je narod dao i to pravo, a nije. Mogu da rade sve šta hoće, mogu čak i da pomažu razvoj klubova, ali nikako ne smeju da ih gase.

A taj osnovni razlog, nedostatk para, apsolutno se ne može uvažiti. Primera radi pomenućemo zlatne godine FK Bora i vreme kada je u imenu postojalo i ono RFK (sedamdesete godine prošlog veka). FK Bor je igrao po celom svetu i u grad su dolazili najeminintniji svetski timovi. Tada je bilo para. Sada ih nema, a kada je reč o izvoru finansiranja tu su stvari gotovo iste. U ono vreme godišnja proizvodnja bakra bila je oko 100.000 tona, a ovih poslednjih godina je oko 40-50.000 tona. Tada je tona bakra koštala 1.700 dolara, danas više od 6.000. Izračunajte sami!

A zamislite da su grdne tone bakra i zlata, koje su u okolini Bora otkrili stranci, pronašli Borani, oni iz OOUR Istražni radovi. Koliko bi tek tada novca ostajalo u Boru i koliko bi velika bila ta dva procenta koje RTB Bor daje Opštini.

Između ove dve stvari ima i sličnosti: niko nije odgovarao zbog toga što su borska rudna ležišta prigrabili stranci i niko neće odgovarati ni zato  što je ugašen FK Bor, jedan od najstarijih evropskih klubova.

Borani – i zbog ovoga i zbog još mnogo toga bi moralo da nas bude sramota. (Ako ništa drugo.)

 M.Radulović

Share

Ostavite odgovor