Timočani obeležili godišnjicu smrti Nikole Pašića

Bor, Beograd, Zaječar, 10.12.2017.

Danas je polaganjem cveća na spomenik Nikoli Pašiću na Novom Beogradskog groblju, udruženje Timočana i Krajinaca odalo poštu ovom najznačajnijem Timočaninu.

Nikola Pašić (1845. – 1926.) po rodjenju Zaječarac, po obrazovanju inženjer, po profesiji političar, osnivač Narodne radikalne stranke, Slavni srpski premijer i političar umro je na današnji dan pre 91. godine, ali mitovi i teorije zavere o njemu se još uvek pričaju i prepričavaju.


Udruženje Timočana i Krajinaca osnovano je 1925. godine.

Djordje Pašić (unuk Nikole Pašića) i Miroslav Krstić, polažu venac ispred Udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu

Danas Udruženje Timočana i Krajinaca ima oko 1000 aktivnih članova, a na području Beograda i okoline živi oko 15 hiljada Timočana i Krajinaca. Svake godine krajem marta ili početkom aprila organizuju se Zavičajni dani Timočana i Krajinaca gde se kroz različite manifestacije prezentuje kulturni, tradicionalni i obrazovni sadržaj ovog kraja. Udruženje Timočana i Krajinaca slavi krsnu slavu Sretenje Gospodnje 15. februara.

 

Nikola Pašić

Nikola Pašić rođen je 18.12.1845. godine u Zaječaru u pekarskoj porodici. Prve teorije zavere kada je on u pitanju mogu se sresti već kod pitanja njegovog porekla, jer Bugarski izvori redovno spominju da je Pašić bio Bugarin i sa očeve i sa majčine strane, jer mu je majka bila Bugarka iz Vidina, a otac Bugarin iz Gabrova. Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Studirao je na Politehničkoj školi u Cirihu tehničke nauke kao državni stipendista. Za vreme boravka u Švajcarskoj bio je blizak Svetozaru Markoviću, ali se kasnije razišao sa njim. Posle jednogodišnje prakse na izgradnji pruge Budimpešta-Beč vratio se u zemlju. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru.

Predsednik srpske vlade postao je prvi put 11.2. 1891. Predsednik vlade je bio 1891-1892. i ministar inostranih poslova Srbije od 21.3. 1892. do 9.8. 1892. U periodu 1893-1894 bio je diplomata, predstavnik srpske vlade u Petrogradu. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom poslednjeg Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim.

Nikola Pašić je čak dva puta biran na mesto prvog čoveka Beograda: 30.12. 1889 – 14.1. 1891. i 10.1. 1897 – 13.11. 1897. godine.

Ponovo postaje predsednik vlade Srbije u periodu od 1904-1918 sa tri prekida i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u periodu 1921-1926 sa jednim prekidom.

Uspešno je vodio Srbiju kroz dva balkanska rata i kroz Prvi svetski rat. Bio je predsednik delegacije Srbije na Konferenciji mira u Bukureštu 1913. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije.

Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine.

Osim ove velike funkcije bio je pet puta predsednik Narodne skupštine, zatim ministar spoljnih poslova u periodima 1904-05, 1906-08, 1912-18. i potom u Kraljevini SHS 1921. Osim toga, Pašić je od osnivanja 1881. do svoje smrti, vodio Narodnu radikalnu stranku.

 Nikola Pašić je sa  Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, kojom je bio oženjen imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro ‘ 80. godina u Ženevi). Nikola Pašić Drugi živi u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademije.

Umro je u svome domu na uglu Pozorišne i Jevremove ulice u Beogradu. Po svedočenjima savremenika, ostavio je za sobom 600.000 ondašnjih dinara deponovanih u srebru na štednom računu u banci, namenivši novac za podizanje spomenika ruskom caru Nikolaju u Beogradu u znak zahvalnosti srpskog naroda.

 

Share

Ostavite odgovor