Smanjen obim sive ekonomije

Bor, Beograd, 20. februar 2018.

Obim sive ekonomije u formalnom sektoru smanjen,
svako treće preduzeće i dalje u sivoj zoni

Obim sive ekonomije smanjen je u prethodnih pet godina među registrovanom privredom sa 21,2 na 15,4% BDP-a, ali i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17% ukupnog broja privrednih subjekata, pokazala je analiza “Siva ekonomija u Srbiji 2017”, koju je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje.

Unapređenje inspekcijskog nadzora u cilju otkrivanja neregistrovanih firmi mora da bude prvi prioritet novog akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, kao i efikasnije procesuiranje takvog ponašanja jer je, prema nalazima studije, tek 24% privrednika, ili svaki četvrti, uvereno da će  poslovanje u sivoj zoni biti kažnjeno – izjavio je Goran Kovačević, potpredsednik Upravnog odbora NALED-a, na otvaranju III nacionalne konferencije “Izlaz sive ekonomije” u Palati Srbija, na kojoj je predstavljena nova analiza, prva nakon 2013.

Analiza će predstavljati osnovu za dalje unapređenje Nacionalnog programa, a podaci pokazuju da je najdominantniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke. Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 potiče od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga odnosno profita. Dobra vest je da je u odnosu na 2012. prepolovljen broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene, sa 20,5% na 10,8%.

Vlada Srbije sistemski pristupa suzbijanju sive ekonomije i jedan od prioriteta za 2018. biće realizacija programa transformacije Poreske uprave. Drugi važan korak jeste unapređenje efikasnosti inspekcijskog nadzora i do juna nas očekuje umrežavanje prve četiri inspekcije u informacioni sistem eInspektor. Važno je napomenuti da su nam podjednako važne podsticajne mere Nacionalnog programa. Nadamo se da će efekti poreskog oslobođenja početnika u poslovanju omogućiti da meru proširimo na nove kategorije – ocenila je premijerka Ana Brnabić.

Registrovana preduzeća koja deo poslovanja obavljaju u sivoj zoni čine 16,9% ukupnog broja firmi i njihov broj se značajno smanjio u odnosu na prethodnu analizu kada ih je bilo 28,4%. Smanjenju je doprineo veći prelazak preduzeća iz sive u formalnu zonu. Od 10 preduzeća koja su 2012. radila u skladu sa propisima, osam je nastavilo to da čini, dok je od 10 firmi u sivoj zoni, osam odlučilo da pređe u legalne tokove. Pozitivnom rezultatu su najviše doprineli bolji uslovi za poslovanje, makroekonomska stabilnost, unapređen rad inspekcija i efikasnija naplata poreza.

Analiza pokazuje da su preduzetnici skloniji sivoj ekonomiji u odnosu na privredna društva, kod kojih su posebno rizične firme koje nemaju zaposlene ili posluju s povezanim licima. Rad u sivoj zoni mahom se shvata kao “strategija preživljavanja” i podaci ukazuju da je verovatnoća da će se firme sa gubitkom naći “u sivom” dvostruko veća u odnosu na firme koje uspešno posluju.

-Za proces pridruživanja Evropskoj uniji od velikog značaja su reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, a naročito u borbi protiv korupcije. To je usko vezano za suzbijanje sive ekonomije, naglasio je nemački ambasador Aksel Ditman, dodavši da je i nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel prilikom svoje posete Srbiji prošle nedelje potvrdio perspektivu članstva Srbije u Evropskoj uniji ukoliko su ispunjeni pristupni kriteriji.

Budući da poboljšanje ekonomske pozicije preduzeća može dovesti do smanjenja sive ekonomije, analiza preporučuje dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta, stavljanje fokusa na smanjenje neformalnog zapošljavanja, kao i unapređenje efikasnosti inspekcija ciljanjem visokorizičnih preduzeća tokom kontrola.

Politike za smanjenje sive ekonomije trebalo bi da budu usmerene na povećanje verovatnoće detekcije i kažnjavanja privrednih subjekata koji se bave sivom ekonomijom, kao i izvršenja kazni s obzirom na to da sa rastom verovatnoće kažnjavanja nivo sive ekonomije opada za 11 procentnih poena, a sa rastom verovatnoće da će kazna biti plaćena i do 14 procentnih poena.

Veliku ulogu može da odigra i jačanje poreske kulture putem medijskih kampanja usmerenih ka jačanju svesti građana i privrede o negativnim efektima sive ekonomije, a analiza preporučuje i unapređenje predvidljivosti poreske politike kako bi se smanjilo nezadovoljstvo obveznika.

Analiza “Siva ekonomija u Srbiji 2017” sprovedena je u okviru projekta “Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije”, koji realizuje NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje. Autori analize su profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Gorana Krstić i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović.

Share

Ostavite odgovor