Timočani i krajinci u Beogradu

Bor, Beograd, Zaječar, Knjaževac, Sokobanja, Majdanpek, Negotin

U kući DJure Jakšića u Beogradu promocijom  knjige Tamare  Simeonović i izložbom slike Jasne Karović otpočeli Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu.

 Ovo najstarije zavičajno udruženje predstavljajući kulturne stvaraoce sa istoka Srbije beogradskoj publici, čuva bogatu tradiciju i kulturu svoga zavičaja.

Posebno će biti interesantan prikaz i promocija knjige poezije „PESME GOVORE“ Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca, rodom iz Salaša koji danas živi i radi u Parizu a svoje stvaralaštvo posvećuje svome zavičaju. O knjizi govore Adam Puslojić, Vidak Maslovarić i Miodrag Čolaković. Program počinje u 19,00 sati u Klubu knjževnika u Beogradu, Francuska br.7.

Uprava Udruženja poziva i sve zainteresovane na ZAVIČAJNO VEČE u Dom Vojske u Beogradu, Francuska br.2 u subotu 21. aprila od 20 sati.

O Udruženju

Udruženja Timočana i Krajinaca osnovano je u Beogradu, u hotelu „Imperijal“, 1. marta 1925. godine.

Osnivači Udruženja nisu izgubili iz vida našu sjajnu prošlost i najlepše primese u njoj, oni su se postarali da čuvaju tradiciju, da se klanjaju borcima palim za ujedinjenje i oslobođenje i da u prošlosti traže poruke za budućnost. Nisu zaboravili krsno ime, obeležje srpskoga imena, i slave Sretenja, praznika koji simbolizuje težnju za boljim i savršenijim životom, niti su iz vida izgubili solidarnost, vezu, ljubav i poverenje, osobine koje treba da postoje i usavršavaju se kod svih članova našega društva…

Posle konstituisanja uprave, prišlo se ostavrivanju zadataka. Svake godine, uoči Sretenje, služi se pomen izginulim i umrlim ratnicima i umrlima članovima Udruženja iz Timočke krajine. Društvena slava je Sretenje. Prvi domaćin bio je Rusomir M. Janković, sudija beogradskog Apelacionog suda, drugi Miomir Milenović, urednik „Politike“, treći, ove godine, Ilija Panić, trgovac, a za iduću godinu slavu sprema Sergije Matić, inženjer. Uveče, svake godine, priređuje se zabavno veče. Posebno se govori o organizovanju raznih predavanja, širenju pismenosti, znanja i prosvete

„Ceneći značaj planine Rtanj zbog lepote za turiste i rudnog blaga, te istorijske uloge u oslobođenju od Turaka, Udruženje je zahtevalo od nadležnog ministarstva da se goli vrh pošumi, što je i prihvaćeno. Uslišena je i molba da se podignu planinske kućice na Rtnju, Deli Jovanu i Tupižnici. U Knjaževcu je osnovana Vinogradarska zadruga… Upisanih i radovnih članova Udruženje je oko 300. Prikupljeno je više od 100.000 dinara. Celokupna imovina je namenjena ciljevima Udruženja i potrebama svog rodnog kraja. Od tih para pomognut je veći broj naših siromašnih đaka i studenata, kao i neke kulturne ustanove, u Vražogrncu je osnovana Domaćinska škola, odlazi se na Leget i polažu venci na spomenik izginulim Krajicima i Timočanima 1914, u Tekiji je podignut spomenik kapetanu Koči Anđelkoviću i ratncima iz Velikog rata. Spomnik je iskalesao kamenorezac Dušan Kanović iz Beograda, a otkriven je 26. juna 1927.

Prva uprava Udruženja: za predsednika izabran je Rusomir R. Janković, sudija Apelacionog suda, za potpredsednika Jeremija Živanović, rektor Više Pedagoško školre, za blagajnika Živko Lukanović, poštar, za sekretara Mihajlo Mijojković, major u penziji, za članove: Mimomir Milenović, urednik „Politike“, Borivoje Nešić, pukovnik u penziji, dr Nikola Ristić, načelnik Ministarstva narodnog zdravlja, Krsta Popović, načelnik Ministarstva pošta, Strašimir Miletić, advokat, Miroslav Dinić, advokat, Cvetko Tonić, činovnik Uprave grada Beograda, Uroš Todorović, trgovac i Petar Mitrović, student. Društvena pravila odobrena su  10. marta 1925. godine. Kasnije je dogovarno o proslavi stogodišnjice od oslobođenja od Turaka 1933. godine. Na kraju se apeluje: “ Narodni poslanici, samoupravni predstavnici, učitelji i sveštenici, lekari i inženjeri, predstavnici vlasti, razumni građani, poučite narod i povedite ga putem rada, sreće i napretka“…

Godine 1927. spominju se i dobrotvori i utemeljivači Udruženja, kao i prvi Upravni odbor na čelu sa Rusomirom Jaknovićem i potpredsednicima Jeremijom Živanovićem i Krstom Popovićem. U spisku velikih dobrotvora nalaze se Persa Nikolić Valović iz Beograda, Dragče Sibinović, industrijalac iz Klnjaževca, Milan Savić, industrijalac iz Zaječara i Francusko Društvo borskih rudnika Bor. Glavni utemeljivači su: Đorđe Vajfert, industrijalac iz Beograda, Braća Minh, industrijalci iz Paraćina ( i vlasnici rudnika Rtanj), Dragomir Matić, trgovac iz Beograda, Prometna banka iz Beograda, Miloš Milošević, inženjer iz Beograda i Dimitrije Stančulović, trgovac iz Beograda.

Share

Ostavite odgovor