BUDIMO BUDNI – EKOLOŠKI KRIMINAL I KORUPCIJA

Bor, 20.05.2018. Gradjanska citaonica Evropa

Ministar Goran Trivan odlučan u suzbijanju kriminalnih radnji u životnoj sredini

Ministar Goran Trivan o kriminalnim radnjama pri upravljanju otpadom

Kampanja civilnog društva za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine. Ova kampanja se realizuje u okviru programa CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska. Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA koja je obezbedila finansijsku održivost programa do 2019. godine

Životna sredina u Srbiji: manjak novca i političke volje

Ekološki kriminalitet i korupcija

Pitanje koje se postavlja je zašto postoji tako mali broj pravnosnažnih presuda protiv fizičkih i pravnih lica u oblasti ekoloških krivičnih dela i prekršaja kada smo svi svedoci
da se životna sredina neprekidno uništava? Da li možemo posmatrati ovaj negativni fenomen kroz postojanje korupcije?

Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada u Vukićevici. Dve osobe su osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara, rekao je ministar Goran Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini.

Ekološki kriminalitet je savremeni oblik kriminaliteta. Njegova specifičnost se ogleda u tome što ugrožava životnu sredinu. Sadržaj pojma ekološkog kriminaliteta obuhvata sve vidove i aktivnosti koje su usmerene na ugrožavanja životne sredine i kao takve inkriminisane su kao određena krivična dela u Krivičnom zakonu.

U Boru gradjani se sve više interesuju o radnjama koje degradiraju životnu sredinu i najavljuju otvaranje novog rudnika CUKARU PEKI od strane Kanadskog INO Investitora NEVSUN  vlasnika rudnika u Afričkoj pokrajni  Eritrea,

i kompanije RAKITA Rakita Exploration

Nevsunova krv je obojena zlatnim kovanicama

a koja se odvija BEZ PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU i to na osnovu odluke Ministarstva:

PDF

Donose li ove strane kompanije koruptivno ponašanje u naše krajeve? 

Dok se Ministar Trivan i mnoge organizacije civilnog društva bore da za učešće građana u odlučivanju u pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine i donošenju odluka, u našem okruženju se na mala vrata vrata i bez ikakve debate otvara rudnik bakra i zlata sa povećanim učešćem Arsena.

 Kako je Evropa zabranila preradu rude sa preko 0,20% As i sami Kanadjani su u svojoj studiji predvideli preradu u Topionicama u Kini.

Kompletnu studiju možete pročitati ovde:

https://www.nevsun.com/projects/timok-project/docs/U6782-Cukaru-Peki-PEA-Report.pdf

U grupu krivičnih dela protiv životne sredine spadaju: Zagađenje životne sredine, Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine, Oštećenje životne sredine, Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra, Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija, Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine i druga krivična dela (članovi 260-268 Krivičnog zakonika).

Prema tome, pod ekološkim kriminalitetom podrazumevamo grupu krivičnih dela kojima se štiti životna sredina.
Ekološki kriminalitet predstavlja vid savremenog kriminaliteta koji se intenzivno razvija i sve više dobija karakteristike teških oblika kriminaliteta koji ugrožavaju osnovne ljudske vrednosti. Ekološki kriminalitet ima svoje specifične karkteristike, koje ga razlikuju od drugih vidova kriminaliteta jer ga odlikuje velika ekspanzija, organizovanost, a što je najdramatičnije i tamna brojka (tj.veliki broj nerazjašnjenih dela).
Upravo ta tamna brojka može biti značajan indikator postojanja korupcije u ovoj, ako smem slobodno da kažem, najvećoj vrednosti. S razvojem nauke i tehnike, uvodjenjem novih tehnologija, korišćenjem novih izvora energije, izgradnjom ogromnog broja industrijskih postrojenja i razvojem velikih urbanih sredina dolazimo do enormne ekspanzije industrije koja nije praćena odgovarajućom zakonskom regulativom. Ukoliko,
pak, i postoji odgovarajuća zakonska regulativa, primena je izuzetno slaba. Ovde dolazimo do još jednom značajnog indikatora postojanja korupcije, ali ovaj put u pravosuđu.
Posebna karakteristika ovog vida kriminalita jeste da se stiče utisak da niko nije žrtva.
Zapravo smo svi mi žrtve, ali i naši potomci, na čemu se upravo i zasniva koncept održivog razvoja koji je prvi put promovisala tzv. Bruntland komisija pri Ujedinjenim nacijama. United Nations Environment Program (UNEP) ističe kao jedan od najvažnijih
zadataka donošenje zakona i osnivanje institucija širom sveta kako bi se ova borba podigla na globalni nivo. Budući da ekološki problemi ne poznaju državne granice, reakcija međunarodne zajednice na aktuelan ekološki kriminal javlja se u vidu  koordinirane policijske saradnje kako na sprečavanju tako i na suzbijanju raznih oblika ekološkog kriminala. Ekološki kriminalitet je uslovljen savremenim trendovima
globalizacije i internacionalizacije, ali i liberalizacije u ekonomskim odnosima.

Nesumnjivo se zaključuje da su ekološki problemi sve prisutniji gotovo u svim oblastima. Rastući promet ljudi, robe, novca i usluga preko sve otvorenijih granica prouzrokuje i sporedne efekte u vidu internacionalizacije ekološkog kriminala. Pretnje po životnu sredinu od strane transnacionalnog organizovanog ekološkog kriminala zahtevaju energičan i efikasan međunarodni odgovor u sprovođenju zakona koji štite prirodne resurse i predstavljaju borbu protiv korupcije i nasilja vezanog za ovu vrstu kriminala, koji može da utiču na stabilnost i bezbednost društva. Opet se nameće pitanje. koliko fizičkih ili pravnim lica je kažnjeno.

Da li postojeći zakoni predstavljaju rezultat korupcije?

Naime, da li je određenom privrednom licu isplativije da plati kaznu za zagađenje, nego da investira u novu, savremenu tehnologiju. Ne treba zaboraviti da su štete koje se nanose zagađenjem neprocenjive u novcu, jer obuhvataju i indirektnu štetu koja je pričinjena celom biljnom i životinjskom svetu.
Primećen je problem koji se ogleda u tome što se u naučno stručnoj javnosti ne pridaje značaj ekološkom kriminalitetu koji realno zaslužuje , jer se radi o izuzetno društveno opasnom i štetnom kriminalnom fenomenu. S tim u vezi nameće se potreba adekvatnog izučavanja i praćenja ovog kriminalnog fenomena, a praćenje kroz prizmu korupcije može biti presudno. Adekvatna društvena reakcija ne sme biti zamemarena, te se ovde postavlja kao imperativ dostizanje nulte tolerancije na korupciju.

U Prostornom planu Republike Srbije predviđena izgradnja mini hidro centrala na Staroj planini

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

– Problem je nastao 2011. godine, kada su mini-hidroelektrane „ugurane” u Prostorni plan opštine Pirot, tako što je bila predviđena izgradnja čak 58 novih elektroprivrednih objekata, i to, u većini slučajeva, u prvoj i drugoj zoni zaštite, gde nikakva gradnja nije dopuštena. Tada se usprotivio nezavisni odbornik Dušan Mitić, smatrajući da će ovaj plan narušiti hidropotencijal Stare planine, ali je bio ućutkan – rekao nam je Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik žitelja Stare planine, podsećajući da je po dobijanju zaključka da je prostorni plan usklađen sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ondašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić dao saglasnost za Prostorni plan opštine Pirot.

Setimo se svih izdatih dozvola za hidrocentrale u zaštićenim zonama ili planinskim rekama.

Hidroelektrana na Staroj planini

Ekološki kriminalitet i Evropska Unija
Evropska unija posvećuje veliku pažnju zaštiti životne sredine i razvoja eko-politike, te finansira zaštitu životne sredine.. U tom kontekstu, preporuka je da zemlje iz okruženja posvete veću pažnju na izgradnji i integrisanju institucija za borbu protiv ekološkog kriminaliteta, imajući u vidu standarde i dobru praksu koja se primjenjue u razvijenim državama. Europska unija je prilikom kreiranja politike zaštite životne sredine donela
veliki broj zakonskih propisa i strateških dokumenata u svrhu poboljšanja zaštite životne sredine u Europi. Srbija ima jedinstvenu priliku da analizira politiku zaštite životne sredine i da usvoji odgovarajuću praksu u njihovom sprovođenju. Unošenjem pravne
regulative Evropske Unije u nacionalno zakonodavstvo Srbija dobija mogućnost poboljšanja stanja životne sredine. U tom procesu korupcija se može pojaviti kao glavni problem u primeni svih tih zakona i propisa, već u samom upravnom postupku redovne inspekcijske kontrole, preko tužilaštva i na kraju sudija.

Ekološki kriminalitet u praksi
Sadašnji zakoni propisuju kazne za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini, ali praksa pokazuje da su u prethodnih deset godina samo dve, tri firme kažnjene, iako ekoloških incidenata sa ozbiljnim posledicama bilo mnogo više.

Ako dodamo da je korupcija jedno od najopasnijih krivičnih dela po svaku državu jer urušava sistem dolazimo do zaključka da ekološki kriminalitet u sprezi sa korupcijom mogu doneti vrlo negativne i dugoročne posledice na stanje životne sredine.

U ovoj oblasti možemo prepoznati tipove korupcije:
Korupcija u cilju ostvarivanja prava – koje pripada određenom licu na osnovu važećih zakona ili podzakonskih propisa (ubrzavanje sticanja odeđenih dozvola i licenci pred upravnim organima)
 Korupcija u cilju kršenja prava – sticanje prava koje određenom licu ne pripada na osnovu zakona ili podzakonskih propisa ( industrijska postrojenja se grade u urbanim sredinama iako zakoni predviđaju koliko kilometara moraju biti udaljeni od naselja)
 Korupcija u cilju stvaranja prava – donošenje ili izmena zakona ili drugih propisa (najvećim zagađivačima kazne koje su propisane nemaju funkciju sprečavanja ili prevencije, a to su ekonomski najjače kompanije koje direktno uništavaju životnu sredinu).

Ono što ovoj problematici nedostaje jesu konkretni dokazi kojima bismo nesumnjivo potvrdili spregu ekološkog kriminala i korupcije. Nedostatak pravnosnažnih presuda (odn. mali broj istih) samo pokazuje da naš sistem , još uvek ne reaguje adekvatno na ovaj problem.

Očekuje se da Ministar Trivan nastavi energično istraživanje i pribavljanje konkretnih dokaza za otkrivanje i procesuiranje učesnika u koruptivnim radnjama na svim nivoima vlasti.

Share

Ostavite odgovor