Obrada poljoprivrednog zemljišta 

Bor, Zaječar, 31.10.2018. Slavica Kodžopeljić dipl.inž ratarstva PSSS Zajecar Agroznanje doo Zaječar

Obrada zemljišta zavisi od prethodnog useva i cilja proizvodnje. Obrada zemljišta zauzima posebno mesto među agrotehničkim merama, zbog njenog velikog značaja koji ima na rast i razvoj useva. Krajnji cilj svih mera obrade jeste stvaranje rastresitog setvenog sloja zemljišta, akumulacija zimskih padavina, odnosno čuvanje vlage tokom vegetacije. Klasičan način obrade oranje plugom ima  pozitivne i negativne efekte. Pozitivni  efekti oranja su unošenje žetvenih ostataka, đubriva, u zemljište,  priprema zemljišta za setvu i kontrola bolesti i korova. Negativani efekti su narušavanje strukture zemljišta, pojava zbijenosti usled višestrukih prelazaka mašina preko zemljišta, kao i povećanje troškova obrade. Smanjenjem broja prelazaka znatno se smanjuju troškovi obrade i zbijenost.

U sadašnjim nepovoljnim klimatskim uslovima pripreme zemljišta za jesenju setvu kada je vlaga u zemljištu na dubinu od 30cm ispod 50% poljskog vodnog kapaciteta a tepmperatura vazduha neubičajeno visoka za ovo doba godine, kao i u organskoj proizvodnji, primenjuje se redukovana obrada zemljišta. Primenom ove obrade zemljišta smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja kontrola erozije zemljišta, bolje čuvanje zemljišne vlage, a postižu se uštede u energiji i radnoj snazi. Kao i kod konvencionalne metode oranja i redukovana obrada ima svoje prednosti i nedostatke. Kao prednosti  navode se bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veća efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Nedostaci su što se na ovakav način  ne uništavaju korovi u dovoljnoj meri, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata. Neobrađeni površinski sloj zemljišta manje je porozan, te je sa većim sadržajem vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini zemljišta. Žetveni ostaci na površini zemljišta povećavaju sadržaj vlage, doprinose povoljnom temperaturnom režimu, pokreću  mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota,  na taj način ostvaruje se brže kruženje azota i povećava njegova pristupačnost. Sisteme obrade, uključujući sve vidove redukovane obrade naročito konzervacijsku, treba koristiti povezano sa  plodoredom zbog njegovog fitosanitarnog dejstva i đubrenja. Naročito je u ovm periodu problem spaljivanje žetvenih ostataka koje je štetno za poljoprivredu i ekologiju kao i da je Zakonom zabranjeno i kažnjivo. Spaljivanje strništa izuzetno je štetno za zemljište i poljoprivredu, ovim činom osiromašuje zemljište, a i izuzetno je opasno zbog mogućnosti izazivanja požara. S agronomskog stanovišta nanosi velike štete s dugotrajnim posledicama posebno ako se izvodi svake godine. Spaljivanjem strništa razvijaju se visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme, gubi se značajna količina organske materije i sav azot i ubrzava opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Takođe, zagađuje se atmosfera, remeti biološka ravnoteža a time destabilizuje agroekosistem. Spaljivanje žetvenih ostataka je zakonom zabranjeno i kažnjivo.

Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva..

 

 

 

Share

Ostavite odgovor