);

Prihranom pšenice do boljih prinosa

Bor, Zaječar, Negotin, Knjaževac, 06.02.2019. Slavica Kodžopeljić dipl.inž.ratarstva

Sve što je neophodno da znate o prihrani pšenice

            Prihrana pšenice je važan posao, utiče na rod i zdravstveno stanje ove kulture, mora biti uspešna, isplativa i korisna. Pšenica kao ozima kultura nalazi se u fazi mirovanja u toku zimskog perioda. Sa lepim vremenom ona se polako budi iz zimskog sna i počinje njeno bokorenje, zbog kašnjenja u setvi na većini parcela tek će početi  da niče ove godine.  U osnovnom đubrenju, pred setvu pšenice, unese se  mala količina đubriva. U jesen ova kultura dobije svega trećinu od potrebne doze azota. Zato je veoma važno da pšenica ostatak prihrane dobije krajem februara, odnosno  početkom marta meseca za onu koja tek sada niče ili je u fazi 1-2 lista. Važno je da se pre prihrane pšenice uradi analiza zemljišta. Ona će dati podatak o sadržaju pristupčnog azota, odnosno njegovih mineralnih oblika, amonijačnog i nitratnog. Ta dva oblika azota su ono čime se pšenica hrani. Analiza zemljšta je važna i da ne bi pšenicu prihranili nečim od čega ona nebi imati koristi, ili bi joj čak štetilo. Prilikom prihranjivanja, treba imati u vidu, da obilno đubrenje azotom povećava kiselost zemljišta, može uticati na smanjenje količine šećera u biljkama a može izazvati i intenzivnije izmrzavanje biljaka tokom zimskog perioda. Ako dodamo previše azotnih đubriva, ona će se spustiti u dublje slojeve usled padavina i mogu da dovedu do kontaminacije nadzemnih i podzemnih voda nitratima.

            Ratari bi trebalo da uzimaju uzorke zemljišta sredinom februara i urade njihovu analizu. Poznato je da je za jednu tonu roda pšenice potrebno da se unese 25 kilograma azota. Ukoliko se planira prinos od 4 tone po hektaru, potrebno je da pšenicu prihranite sa  barem 100 kilograma azota. Za još veći prinos potrebno je više azota. Određena količina unetog azota se iskorišćava za organske materije. Na čenozemu to bi moglo da bude 30, a na ostalim tipovima zemljišta oko 20 kilograma. Ukoliko pšenica nije prihranjena azotom, ona neće moći dobro da razvije zelenu masu, niti klasati, niti može dati dobar prinos. Prihranu raditi sa amonijumnitratnim N. Konkretno sa AN-om, SAN-om ili KAN-om. Planirati početak prihrane kraj februara a za tek iznikle biljke ili su u fazi 1-2 lista prva dekada marta. Zbog slabo razvijenih useva prihranu podeliti obavezno u 2, a po mogućnosti i u 3 puta. Prva prihrana 35-40%, druga 65-60% N a.m. Ne raditi folijarna đubriva (tek kada počne da raste u stablo ako ima potrebe). Mora se imati u vidu da se azotna đubriva veoma lako ispiraju. Cilj je da se uz minimalno ulaganje dobije najbolji efekat.

            Karakteristike djubriva koja se koriste za prihranu

            UREA koncentrovano azotno đubrivo sa 46% azota, preporučuje se unošenje ekvivalentnih količina krečnjaka (na svakih 100 kg uree 85 kg CaCO3), radi sprečavanja daljeg zakišeljavanja zemljitaa, odlikuje velikom rastvorljivošću u vodi. UREA se može koristiti na zemljištima koja nisu ni preterano kisela ni preterano karbonatna, pogodno je za zemljišta neutralne reakcije, kod kojih je pH od 6 do 7. KAN odnosno kalcijum-amonijum-nitrat, azotno đubrivo sa 27% azota i CaO 6,5 – 8,5 %, neutralno đubrivo, pogodno za prihranu bez štetnog uticaja na fizičke i hemijske osobine zemljišta. KAN je poznato azotno đubrivo za prihranu svih poljoprivrednih kultura, sadrži pola azota u amonijačnom, a pola u nitratnom obliku, pa deluje brzo i nešto produženo, tako da zadovoljava potrebe biljaka za azotom u određenom periodu.  KAN je veoma univerzalno đubrivo i preporučuje se na kiselim zemljištima. AN – amonijum nitrat, sadržaj azota 33,5%, vrlo rastvorljiv,  polovina azota se nalazi u amonijačnom, a polovina u nitratnom obliku,  dužom upotrebom zemljšte se zakišeljava. AN se izuzetno dobro rastvara u vodi i jedno je od najrastvorljivijih đubriva. Vezivanjem amonijum jona u zemljištu istiskuje se Ca i Mg koji se ispiraju.  AN nikako nije dobar za zemljišta koja su propustljiva, peskovita i slično. Na njima posle većih kiša đubrivo može potpuno da nestane iz zone korenovog sistema.  SAN – stabilizovani amonijum-nitrat je đubrivo koje sadrži 33% N i 1% MgO koji potiče iz stabilizatora koji je primenjen u ovom đubrivu. Kao i kod amonijm-nitrata AN-a, jedna polovina N je u amonijačnom obliku, a druga polovina u nitratnom. Magnezijum sadržan u stabilizatoru predstavlja i sekundarni hranljivi element. SAN se kao i AN odlikuje veoma dobrom rastvorljivošću u vodi i takođe je higroskopno đubrivo. Eksplozivnost i zapaljivost ovog đubriva je smanjena u odnosu na AN zahvaljujući stabilizatoru koji je primenjen u proizvodnji. SAN se može koristiti za prihranjivanje ili predsetveno, za sve biljne vrste na zemljištima koja imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo baznu reakciju. Primena ovog đubriva duži niz godina u većim količinama na kiselom zemljištu može dovesti do povećanja njegove kiselosti.

Share

Ostavite odgovor

×

Klik Like Facebook i budimo u stalnom kontaktu !